Veroučitelju šta ostane

U ŠKOLE u Srbiji veronauka je vraćena pre devet godina, a većina nastavnika koji drže časove iz ovog predmeta i dalje u glas tvrdi da veroučitelji generalno nemaju ravnopravan status sa ostalim kolegama. Prema njihovim rečima, verska nastava se marginalizuje, a oni kao predavači na razne načine ponižavaju i diskriminišu.

Prvo mesto na dugoj listi problema navodi se neizvesni radno-pravni status, jer veroučitelji svake godine sa Ministarstvom prosvete potpisuju nove jednogodišnje ugovore.

- Takva praksa dovodi nas u neravnopravan položaj u odnosu na ostale prosvetne radnike, jer do kraja avgusta ne znamo hoćemo li od 1. septembra i dalje imati posao ili ne - priča veroučitelj iz Vojvodine, koji je želeo da ostane anoniman.

Iako se, kaže, u ugovoru koji potpisuju na početku školske godine navodi da imaju potpuno ista prava, sledovanja i obaveze kao stalno zaposleni, u praksi nije tako. Nemaju prava na jubilarne nagrade, ni na ostala podsticajna sredstva koja država isplaćuje radnicima, a veroučiteljice čak ni na porodiljsko odsustvo.

- Mnogi su već skoro deceniju zaposleni kao veroučitelji, a nemaju prava na kredite kod banaka. Drugima se, pak, krši ugovor koji traje do 31. avgusta, a primanja im se isplaćuju do juna - kaže naš sagovornik. - Većina nas drži desetine časova koji im se ne plaćaju, zapravo, časove koje država plati, a neko drugi naplaćuje. Uprava škole, pak, tvrdi da se ti časovi ne mogu platiti jer ne postoje uslovi za to.

Beogradski veroučitelji, pak, kažu da je veliki problem i raspored časova, jer se pri njegovoj izradi veronauci uvek daje poslednje mesto i “ono šta ostane”.

- Veronauka je najčešće šesti, sedmi ili osmi čas, kada deca ne slabije razmišljaju, već uopšte ne razmišljaju - kaže veroučiteljica D. M. - Neki đaci tada odustaju ili izbegavaju veronauku, kako bi što pre stigli kući.

Statistike, pak, govore da đaci vole veronauku i rado slušaju predavanja iz ovog predmeta, jer im se daje mogućnost da iznesu svoja mišljenja i stavove. Iako ne postoji precizan podatak koliko đaka pohađa veronauku, smatra se da se za ovaj predmet u većini škola opredelio isti procenat đaka kao i za građansko vaspitanje (oko 50 odsto).