Dinar prazni novčanik

DINAR skoro svake nedelje, gledajući od početka godine, dostiže svoj istorijski minimum, ili jednostavnije pad, u odnosu na evropsku valutu. Evro je prešao 100, pa 105, a sada lagano, strah nas je i da pomislimo, ide ka vrednosti od 110 dinara. Upornim napredovanjem sve žešće topi standard građana. Plate i penzije su skoro zakovane, a obaveze ih iz meseca u mesec prestižu.

Jačanje dinara pre svih priželjkuju sugrađani koji su se stambenim kreditom, indeksiranim u stranoj valuti, obavezali bankama “na vernost” narednih 20 i 30 godina.

Građanin koji je polovinom 2008. zarađivao 50.000 dinara, što je tada iznosilo 633 evra, mirne duše je mogao da pozajmi do mesečne rate od 300 evra. Samo godinu kasnije, ta rata je premašila polovinu njegove nepromenjene plate. Izražena u dinarima iznosila je 28.170 dinara. A ako mu se, što je sasvim verovatno, zarada ni do danas nije povećala - rata mu odnosi skoro dve trećine zarade. Ona iznosi - 31.800 dinara. Samo na račun evra porasla je za čitavih 8.130 dinara.

OTPLATA

- Kredit od 70.000 evra sam uzeo početkom prošle godine da bih kupio stan - kaže jedan od naših čitalaca. - Mesečna rata mi je bila 450 evra, što je bilo 40.500 dinara. U međuvremu je padao libor, pa je rata spala na 320 evra i to je bilo oko 32.000 dinara. Naš problem je, međutim, što je banka digla svoju maržu, sa jedan na 3,5 odsto. Pozajmica je vezana za “švajcarac”, a on je još ojačao prema evru. Svakog meseca sada vraćam čak po 500 evra, što je već više od 53.000 dinara.

ZARADE

SA posledicama slabljenja dinara zaposleni se suoče brojeći novčanice u mesečnoj koverti. Junski prosek u Srbiji je iznosio 34.161 dinara, u evropskoj valuti - 328 evra. Godinu ranije prosečna plata je bila 32.553 dinara, što je tada bilo oko 346 evra. Radnici se sada već skoro sa nostalgijom sećaju jula 2008. kada su zarađivali u proseku 33.000 dinara, što je bilo skoro 420 evra. Za dve godine zarade su se istopile za 90 evra.

Ako se posmatraju odnosi prosečnih plata i prosečnih potrošačkih koripi, reklo bi se da je naš standard jedva malo skliznuo. Trenutno nam treba 1,13 prosečnih plata da bi namirili prosečnu korpu. Godinu ranije trebalo je 11 odsto preko prosečne plate, a pre dve godine - svega 0,2 odsto pride.

Nacionalna organizacija potrošača, međutim, poručuje da ta statistika nema mnogo veze sa realnošću. Kupovna moć stanovništva se, kažu, prepolovila.

- Od 2008. godine do sada kupovna moć građana Srbije je pala za 50 odsto - tvrdi Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača. - Statistika je jedno, a život nešto drugo. Ako su u međuvremenu svuda poskupele komunalije od 30 do 50 odsto, o čemu govorimo. Gde je tu ekonomska opravdanost. Ona postoji za korekcije od nekoliko, pa i deset odsto, ali za više od toga mora da postoji objašnjenje. Statistika prati cene više od 500 artikala. Tu su i gume za automobile. Rast cena na malo su i ekseri. Ako dinar nastavi ovako da pada, očekujemo skok cena. Mi već godinama tražimo poseban tretmana za dvadesetak najvažnijih artikala. To znači ili subvencija drežave ili limitirane marže za njih.

UVOZ

Građani pritisnuti besparicom u svom položaju ne vide ništa dobro, a ni uporno slabljenje dinara im ne uliva nikakvu nadu. Ekonomistima su, međutim, vidljivi i pozitivni efekti “posrnule” domaće valute.

- Sve ovo je prilagođavanje promenama u platnom bilansu, posledicama svetske ekonomske krize i zastoju u prilivu kapitala - objašnjava ekonomista Ivan Nikolić. - Naša privreda je slabe konkurentnosti i nije dovoljno obezbediti dovoljan priliv deviza da bi se održao nivo kursa. Dobra stvar je što ne možemo da uvozimo sve i svašta, jer je sve skuplje i mi se toga lišavamo ili trošimo mnogo manje. Zato je opao uvoz, a izvoznici su dobili vetar u leđa. Naši proizvođači postaju značajno konkurentniji - troškovi u dinarima su im isti, ali za robu dobijaju više novca.

GREŠKE

NAravno, ni ekonomisti, ne mogu zanemariti negativne posledice. Prva pada na teret stanovništva - zbog slabijeg dinara pada standard. Pada kroz smanjenje kupovne moći za dobra iz uvoza. Na udar rata ranije podignutih kredita podsećaju i ekonomisti. To nas, međutim, uči da ubuduće budemo oprezni sa pozajmicama.

- Ovo slabljenje dinara je dobrodošlo - poručuje Nikolić. - Pitanje je granice do koje je dobro da pada dinar. Gde je granica izdržljivosti i kada može da utiče na inflaciju je već teži problem. Dokle god inflacija nije ugrožena, ne vidim problem sa kursom. Za ekonomiste je ovo dorbodošlo imajući u vidu greške iz prošlosti. Veštački smo održavali jačanje domaće valute. Znali smo da to nije održivo. Priliv novca iz inostranstva, koji je došao sa privatizacijom, morao je jednom da se završi.

PRIVREDA

KOLIKO god padala domaća valuta većina privrednika nije imala izbora - zadužili su se kako bi opstali. Iznos kredita firmi je polovinom godine bio deset odsto veći nego na kraju prethodne. Preduzetnici su u tom periodu nivo pozajmice povećali za 9,6 odsto. Njihovo vraćanje je i najveći problem srpske privrede. Pad dinara, što se čulo iz mnogih apela, najmanje odgovara uvoznicima, a najmanje šteti izvoznicima.

JOŠ SKUPLJE LETOVANJE

MANJA kupovna moć diktira i turističke navike građana. A ovog leta će mnogi u Srbiji - ostati bez njih. Gotovo 70 odsto građana Srbije ne planira da otputuje na letovanje, pokazalo je istraživanje agencije TNS Medium Galup.

Ove godine se za letovanje, prema istraživanju, najmanje opredeljuju stanovnici centralno-zapadne Srbije u poređenju sa ostalim regionima. Oni koji će letovati, najčešće se opredeljuju za Grčku i Crnu Goru, a potom i za banje Srbije.

Oni koji reše da uplate aranžman u inostranstvu preko agencije, moraju da računaju da će za njih evro biti još skuplji. Agencije preračunavaju aranžamane po prodajnom kursu određenih banaka, a mnoge od njih jedan evro već nekoliko dana zaračunavaju i više od 108 dinara.

KUPOVNA MOĆ 33. U EVROPI

MANJA kupovna moć građana Srbije vidi se i u analizama agencije za tržišna istraživanja GFK. Pad je pečeo da se oseća već u proleće 2008. godine, a drugi pad nas je pogodio u proleće 2009, sa talasom svetske ekonomske krize.

Ključni pokazatelj je indeks kupovne moći, koji se za svaku zemlju pravi na osnovu više relevantnih pokazatelja i koji uzima u obzir i paritet cena. Prema ovom indeksu, koji se pravi za više od 40 zemalja u Evropi, Srbija je jedna od dve zemlje koje su osetile pad kupovne moći još 2008. godine, dok su ostale tada imale porast. Naš građanin je tada godišnje imao 3.080 evra na raspolaganju za potrošnju, uključujući sva moguća primanja i bili smo na 33. mestu. Godinu dana ranije taj iznos je bio 3.227 evra.Pad se nastavio i u 2009. Te godine je i među Evropljanima bilo više onih koji su osetili da imaju manje novca za trošenje. Prošle godine smo na raspolaganju imali 2.933 evra, što je dodatnih skoro pet odsto manje u odnosu na 2008, dok je u odnosu na 2007. godinu to pad od devet odsto.