Milosavljević: Nema razloga za poskupljenje hleba

BEOGRAD - Ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević izjavio je da još nema objektivnih razloga za poskupljenje hleba i da je dobro što još nije bilo značajnijih korekcija cena, iako opadanje kursa dinara na njih vrši pritisak.

On je rekao da inflacija za prvih šest meseci iznosi 4,5 odsto na godišnjem nivou i da su cene u junu i julu stabilne, ali da će, ako se nastavi opadanje kursa, verovatno tokom jeseni biti pritiska, pre svega, na cene poljoprivrednih prehrambenih proizvoda.

Milosavljević je za RTS izjavio da još nema objektivnih razloga za rast cene hleba, jer ovogodišnje žito, čija cena iznosi oko 14 dinara za kilogram i koja će "verovatno ići još gore", nije ušlo u mlinove na meljavu, ni došlo do pekara.

Hleb se proizvodi od domaće sirovine i energenata, koji za sada nisu poskupeli, da bi to uticalo na rast cene, ali je logično očekivati da bi, ako cena pšenice nastavi da raste i ukoliko se ne zaustavi opadanje dinara, na jesen pritisak bio značajniji i da bi verovatno bilo korekcija cena, smatra Milosavljević.

On veruje da se to neće dogoditi, jer ima zaliha prošlogodišnje pšenice od nekoliko stotina hiljada tona, a ovogodišnji rod je dovoljan da pokrije domaće potrebe.

Srbija godišnje troši više od 1,6 miliona tona pšenice, ali ima prelaznih zaliha od oko 400.000 tona i čak nešto pretekne i za izvoz, rekao je on i dodao da pritisak dolazi isključivo od rasta vrednosti evra, dok je "drugi deo balansa trenutno niska kupovna moć".

On smatra da je inflacija za sada u okvirima ciljane i da je u junu i julu bila nulta, da će cene i pored opadanja dinara ostati da miruju i da će posle izbora novog guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića doći do stabilizacije dinara.

Kupovna moć je opala u odnosu na 2008. godinu, kada je prosečna plata bila oko 400 evra, jer je sada oko 320 ili 330 evra, rekao je Milosavljevoć, ocenjujući da se tokom 2009. i 2010. teže živi, mada ne ni gore ni bolje nego u okruženju, jer Srbija ima bolju i stabilniju privrednu situaciju nego Mađarska, Rumunija i Bugarska.