VELIKI uspesi i medalje na međunarodnim i domaćim takmičenjima mladih matematičara, fizičara, informatičara, rezultat su velikog truda i rada. Njihov talenat, međutim, nadograđuju i uvežbavaju ljudi čija ljubav i želja za dečjim napredovanjem, ove entuzijaste i čini posebnim.


Oni su profesori beogradske Matematičke gimnazije. Za svoj rad „oblikovanja genijalaca“ ne dobijaju ni dinar! Samo prosečnu platu prosvetnog radnika.

OGLEDNA ODELJENJA
ZA samo dva ogledna odeljenja sedmog razreda osnovne škole pri Matematičkoj gimnaziji prijavilo se 90 đaka. Interesovanje je veliko, ali mogućnosti male.
- Još pre šest godina Ministarstvo prosvete donelo je rešenje o uvođenju ogleda - kaže Ognjanović. - I danas radimo kao ogled i nikako da nas i zvanično priznaju i reše naš status, što bi rešilo i mnoge naše probleme.


Iza imena Luke Milićevića, Dušana Milijančevića, Mihaila Cekića, Teodora fon Burga, Aleksandra Vasiljkovića, Aleksandre Dimić i mnogih drugih, kojima su medalje sa svetskih nadmetanja postale svakodnevica, stoje imena njihovih profesorki - Mirjane Perovanović, Nataše Čaluković, Duše Vuković... Sedmočlani „tim snova“, koji će za koji mesec krenuti put velikih svetskih univerziteta, okupio je direktor Srđan Ognjanović.


- Jedina privilegija profesora, koji se bave najdarovitijim učenicima je manji fond časova, koji se nadoknađuje dodatnom nastavom - kaže direktor. - Ono što našu školu preporučuje kod roditelja širom Srbije, je upravo činjenica da se ovde dodatno radi sa decom. Dešava se da nam se javi učenik iz Novog Sada sa pitanjem „Da li imate dodatnu nastavu iz fizike?“ Kada odgovorim potvrdno, oni ne mogu da veruju.


Vrhunski profesori ne samo da nisu nagrađeni za pripremanje đaka za takmičenja, već im je u opisu posla (ali ne i zarade) i priprema nastavnog programa i udžbenika za ovu gimnaziju, kao i zadataka za prijemne ispite.

PRAVILA
U OSNIVAČKOM aktu škole stoji da trećinu profesora Matematičke gimnazije moraju da čine univerzitetski profesori. S druge strane zakon to - ne dozvoljava. Prosvetna inspekcija im za sada gleda kroz prste, ali ko zna šta će biti sutra.

Sreća je naša da je većina predavača potekla iz naših školskih klupa i da se vrlo rado vraćaju u stare učionice. Entuzijazam i želja da prenesu znanje ono je što nas drži. Pa zamislite njihovu sreću kada posle rada na fakultetu dođu u Matematičku gde učenici prvog razreda na pismenom reše zadatke koje ne umeju mnogi studenti treće godine - objašnjava Ognjanović.


Pokretač svih putovanja je profesorka matematike Mirjana Perovanović. Za 10 godina koliko je u školi, nijednom nije pokrenula pitanje dnevnica. Davno se pomirila sa činjenicom da Ministarstvo prosvete za međunarodna takmičenja ili nema para ili na zahteve zaposlenih – ćuti.


- Da nije škole, roditelja i sponzora, verovatno na mnoga nadmetanja ne bi ni otišli - kaže Mirjana. - Nikada nisam pomislila da neću i ne mogu. Povratna energija, koju osetite od te dece, je nešto posebno. Kada još prepoznate ljubav koju i sami nosite, onda kompromisa nema.


Profesorka informatike Duša Vuković u Matematičku gimnaziju se vratila posle studija, 2002. godine. Iako su uslovi za rad i opremljenost kabineta loši, ona stiže da vodi čak i međunarodne seminare iz programskih jezika po čitavom svetu. Uklapa časove pre i posle podne, sa po dvoje učenika za jednim računarom, i kod nje uspesi naravno ne izostaju.


- I u ograničenim uslovima odlično se radi - ističe. - Svi smo kao jedna porodica. Srednja škola je vreme kada se ne prenosi samo znanje, već formiraju ličnosti tih mladih ljudi. Zato im se u potpunosti treba posvetiti.


Kada dođe vreme za penziju, nastaju problemi. Škola često ne može da nađe dobrog profesora. U takvoj situaciji su trenutno četiri ili pet nastavnika, koje je teško zameniti. Mladi kadar, koji se dokazuje na univerzitetima ili institutima, teško je nagovoriti da radi za platu od 45.000 dinara.