Homen: Čekamo dokument o mestu streljanja Mihailovića

"Na taj dokument je britansko ministarstvo spoljnih poslova stavilo duplu zaštitu", rekao je Homen i dodao da je u britanskim arhivima do sada pronađeno petnaestak dokumenata o komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Kako je naveo Homen, koji je i član Državne komisije za utvrđivanje činjenica o streljanju Mihailovića, pronađen je i telegram britanske amabasade u Srbiji u kome se vlada u Londonu obaveštava o tome da je vlast u Jugoslaviji streljala Mihajlovića.

"Pronađen je telegram u kojem britanska ambasada obaveštava o streljanju Draže Mihajlovića i to jedini dokument koji potvrđuje da je nad Mihajlovićem izvršena smrtna kazna streljanjem", rekao je Homen i dodao da je utvrđeno da se to desilo 17. jula 1946. godine.

Taj dokument je pronašla tročlana delegacija Komisije, koja je u junu bila u Velikoj Britaniji, gde su joj na uvid stavljeni svi dokumenti osim tog dokumenata iz Britanskog kraljevskog arhiva koji čuva i dokumenta britanskih obaveštajnih službi.

Homen je rekao i da je Državna komisija za utvrđivanje činjenica o streljanju Mihailovića dobila podatke o tome kako je on uhapšen, kao i podatke o aktivnostima komunističke službe bezbednosti u vezi sa tim.

"Otkriveno je nekoliko nepoznatih činjenica. Način na koji je uhapšen, podaci o jedinici, ljudima i kretanjima Ozne", rekao je Homen govoreći o Mihajloviću.

Homen je naveo i da je Komisija utvrdila da su domaće službe bezbednosti imale dva dosijea Dragoljuba Mihajlovića, to jest da je jedan vodila vojska, a drugi policija.

"Dosijeima se gubi trag od 1992. godine. Očigledno da ih je režim Slobodana Miloševića sklonio", rekao je Homen i dodao da se proverava šta je sa njima, to jest da li su uništeni ili su u privatnim rukama.

Govoreći o streljanjima koje je sprovela nova vlast nakon oslobođenja zemlje od nemačke okupacije, Homen je rekao da postoje spiskovi streljanih po okruzima u Srbiji.

"Spiskovi postoje i biće kompletno objavljeni", rekao je Homen.

Prema njegovim rečima "tokom tri nedelje revolucionarne pravde" posle oslobođenja nova komunistička vlast je, pored simpatizera četničkog pokreta, streljala i pripadnike tadašnje društvene elite.