Dobila drugu decu

govor o doživotnom izdržavanju ovoj starici je promenio sudbinu. Suzana Stamenković, zamenik predsednika GO Niška Banja, ističe ovaj primer kao srećan kraj jedne tužne priče. Istovremeno zbrinjavanje dve nevesele sudbine posao će biti za opštinare i u budućnosti. Skoro 30 iznemoglih i starih ljudi jedva sastavlja kraj s krajem samo u ovoj opštini, a rešavanje stambenog pitanja za podstanare i redovna pažnja za nemoćne ljude u godinama idealno je rešenje.

- Majku sam izgubila pre tri godine, a Ljubica je tačno došla na njeno mesto - kaže nam starateljka Jorgovanka. - Živi se teško, ali idemo korak po korak. Za nas je važno što smo uz dobru ženu dobili i veliku šansu.

Jorgovanka i Tihomir radili su svojevremeno u Elektronskoj industriji. Tihomir je u invalidskoj penziji, ali je Jorgovanka ostala bez ikakvih primanja posle propasti preduzeća. Sin pokušava da se zaposli i radi na građevini.

Život Ljubice Miljković nije bio ništa vedriji. Sa suprugom Todorom živela je u selu Malču i imali bogate vinograde. Sama je proizvodila i prodavala vino, breskve, orahe.

- Od poreza nije moglo da se diše - seća se starica - pa smo prešli u Nišku Banju. Nastavili smo da obrađujemo zemlju. Od zarade smo kupili traktor, presu, mlin i „moskvič“. Todor mi umire 1974. Radila sam dokle sam mogla, a ove kvrge na prstima pokazuju koliko.

Sin Novica je najduže poživeo, do 23. godine. Života je imao samo četiri godine.

- Ostavila sam ga začas, da odem do podruma. Pao je trupac na njega i ubio ga odmah. Ćerka Davinka poživela je 20 dana i umrla od velikog kašlja. Rodila sam i mrtvorođenče. Nismo ni stigli da ga krstimo.

U 88 godina životne muke, Ljubica lepih dana i ne ume da se seti. Počela je da radi sa 12 godina i sada konačno može da odmori.