NESVAKIDAŠNJA porodična sloga i vešto spajanje nauke i iskustva, u ratarskoj kući Nenadovića iz Vognja, sela nadomak Rume, i ovog leta dali su rezultat. Jeste im loše vreme umanjilo očekivani rod pšenice, ali su, ipak, sa 376 jutara prosečno skinuli 3,2 tone. U Srbiji će, kako se procenjuje, ove godine prosečan prinos biti isti takav, ali po hektaru, a to je površina duplo veća od jutra!

- Nije to rod koji smo želeli, ali je maksimum koji se, u ovakvoj godini, mogao dobiti - objašnjava Pavle Nenadović, dok padaju poslednji otkosi na jednoj od njiva porodičnog imanja u ravnom Sremu. - I ne bi ga bilo ukupno 120 vagona, da pšenici nismo dali bukvalno sve šta nauka nalaže.

To, precizira Pavle, znači da je ona pravovremeno zaštićena od korova, dva puta prihranjena mineralnim đubrivom, pa čak prskana i protiv poleganja.

- Radili smo to ove godine prvi put i bilo je dragoceno. Mnogi ratari za tu vrstu zaštite nisu ni čuli, a nama je spasila ceo trud.

Iako su mu svega 34, Pavle je, poodavno, preuzeo ulogu glave kuće od oca Mitra, kojem ni 68 godina ne smeta da se na kombajn penje - kao mladić. Naročito kada mu društvo pravi unuk koji nosi njegovo ime i, mada mu je tek devet, kombajnom upravlja bez ičije pomoći!

TRAKTORI
AKO sve bude u redu, planiramo da ove godine kupimo dva nova traktora - priča Pavle Nenadović. - Odlučio sam se za japansku marku „kubata“. Ovi traktori imaju odličan odnos cene i kvaliteta, a takođe i garanciju na 3.000 radnih sati, odnosno, na pet godina. Koštaće nas oko 100.000 evra.

Celokupnom imanju od preko 320 hektara najbolje sremske zemlje, ništa manje nisu posvećene ni baka Anđelka, snaha Gospava i porodična ljubimica Branislava, Pavlova 13-godišnja kćerka. Izuzetak je samo njegov drugi sin Panta. Razumljivo, jer ima samo devet meseci.

- Da nismo svi zajedno i da nema sloge, ne bismo ništa uradili - veli deda Mitar. - Nije mi bilo teško da Pavlu prepustim da vodi imanje, uostalom jednom će on to da prenese na mog unuka-imenjaka...

Žetva pšenice kod Nenadovića koji, uz svu ostalu mehanizaciju, imaju četiri kombajna, traje već deset dana. Pet puta ih je iz njiva terala kiša, ali veliki posao, ipak, uspešno privode kraju.

- Nećemo sada ništa da prodajemo, odlučili smo da rod sačuvamo dok cena ne dostigne 200 evra za tonu. A, hoće, jer je prinos u celoj Evropi slab - kategoričan je Pavle. - Imamo i prošlogodišnje zalihe od 30 vagona, pa ćemo i njih sačuvati. Nama je lakše da to uradimo, jer sve finansiramo svojim novcem i nemamo ni dinara duga.

KUKURUZ
NENADOVIĆI ove godine pod kukuruzom imaju više od 290, a pod sojoma još 100 jutara (dva jutra malo više od hektara). Za razliku od pšenice, te dve kulture su mnogo bolje podnele loše vreme, dobro se razvijaju, pa bi, kako ističe Pavle, prinosi trebalo da nadmaše pšenicu.

Sve to, kako naglašava naš domaćin, govori da ratar danas mora bude i zemljodelac, i agronom i ekonomista. Zato Pavle, posle napornih dana na njivi, večeri obično provodi - ispred računara!

- Posredstvom Interneta, pored naučnih dostignuća, pratim i najznačajnije berze. Od Budimpešte, Pariza, do Čikaga - objašnjava on. - Na osnovu svih tih informacija i, naravno, savetovanja sa ocem, donosim odluke i o proizvodnji, i o plasmanu.

Tokom posete reportera „Novosti“ Nenadovićima je stigla još jedna dobra vest: Ministarstvo poljoprivrede je, baš tog dana, uplatilo subvenciju od 14.000 dinara za svaki zasejani hektar. Za radovanje, međutim, nije bilo previše vremena. Pavle je, poslom, krenuo u Sremsku Mitrovicu, a dva Mitra nastavili žetvu. Jer, unuk tek treba da stigne dedu koji je, od 1968. kada je kupio prvi kombajn, ceo Srem, kako veli šeretski, požnjeo nekoliko puta...


POVRATAK “KULAKA“

NENADOVIĆIMA je, 1945. godine, kao „kulacima“ konfiskovano gotovo celo veliko imanje. - Bilo je to vreme „čupanja brkova“ koje, mada sam bio mali, još pamtim - veli Mitar Nenadović. - Pokazalo se, međutim, da oni što su dobili našu dedovinu nisu bili baš neki domaćini. U međuvremenu, dobar deo dedovine ponovo smo otkupili.