Zemun - Borča sa Dalekog istoka

MNOGO ljudi, mnogo i poslova. I sporazuma. Tako je to kada dolaze predstavnici najmnogoljudnije zemlje sveta. A, u sredu je, na poziv predsednice parlamenta Slavice Đukić-Dejanović, u trodnevnu posetu Beogradu stiglo oko 140 članova Svekineskog narodnog kongresa, na čelu sa predsednikom Stalnog komiteta Vu Banguom.

Najbitniji deo posete bilo je postavljanje kamena-temeljca za izgradnju Mosta prijateljstva Zemun - Borča, preko Dunava. Položili su ga predsednik Srbije Boris Tadić i Vu Banguo.

- Izgradnja Mosta prijateljstva Kine i Srbije predstavlja novi model izgradnje naše infrastrukture, i on je još jedan dokaz bliskosti dveju kultura i dvaju naroda - rekao je Tadić. - Njegovom izgradnjom Beograd će snažno iskoračiti na drugu obalu Dunava, gde će se graditi stambeni i poslovni prostor. Simbolično, od postavljanja ugaonog kamena, počinjemo novi sistem za poboljšanje ekonomske situacije u Srbiji, povećanje proizvodnje i zaposlenosti.

Tadić je dodao i da Kina „postaje jedan od najznačajnijih činilaca svetske politike i da ne postoji tačka na ovom svetu na kojoj se ne pita za kinesko mišljenje“.

Vu Banguo je istakao da su srpsko-kineski odnosi u usponu i da bi dobri politički odnosi trebalo da podrže i trajnu ekonomsku saradnju:

- Dobri politički odnosi treba da rezultiraju i poboljšanjem ekonomskih odnosa, jer nivo ekonomsko-trgovinske saradnje nije na nivou političkih odnosa.

Na postavljanju prvog kamena velikog mosta bili su i premijer Mirko Cvetković i većina ministara njegovog kabineta, predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas...

Inače, goste su na aerodromu „Nikola Tesla“ sačekali parlamentarci. U špaliru su stajali Slavica Đukić-Dejanović, radikali Nataša Jovanović i Dragan Todorović, socijalista Branko Ružić, Judita Popović (LDP), Nikola Lazić iz DSS... Dok su na crvenom tepihu čekali da predsednik i njegova supruga siđu, a radnici postavljali stepenice za izlazak, predstavnike naše skupštine zapuhnuo je crni dim iz „erbasa“ sa 400 mesta.

Posle sastanka predsednika dvaju parlamenata, ali i ministara Vuka Jeremića i Petra Škundrića u čuvenom salonu kneza Pavla, i članova grupe prijateljstva, u svečanom holu parlamenta potpisani su mnogobrojni sporazumi.

U Skupštinu su došli i Diana Dragutinović, Nebojša Bradić, Mlađan Dinkić, Tomica Milosavljević, pa su parafirani sporazumi o preferencijalnom potrošačkom kreditu za most Zemun - Borča, ugovor o koncesionom zajmu Srbiji za projekat sistema provere kontejnera-vozila, memorandumi o razumevanju o obostranom osnivanju kulturnih centara i u oblasti zdravstva, nota o nepovratnoj pomoći Srbiji i okvirni sporazum o obezbeđivanju koncesionog zajma za Srbiju. Za uspešnu saradnju nazdravljeno je šampanjcem...

Predsednik kineskog parlamenta rekao je da je Kina spremna da investira u infrastrukturu, termoelektrane, oblast zelene ekonomije... I, dodao:

- Kina poštuje put razvoja koji je Srbija izabrala i razume politiku učlanjenja u Evropsku uniju. To je politička osnova saradnje dveju zemalja.

Prva dama naše skupštine rekla je da Srbija podržava politiku „jedne Kine“ i zahvalila se gostima na podršci Pekinga u poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

Inače, delagaciju iz Kine, koja je smeštena u hotel „Hajat“, prate i mnogobrojne novinarske ekipe. Pre dolaska gostiju u parlament, stigla je i njihova „izvidnica“, pa im je naš protokol pokazivao prostorije u kojima će se sastati sa domaćinima.

170 MILIONA EVRA

MOST Zemun - Borča je prvi infrastrukturni projekat u okviru sporazuma srpske i kineske vlade, koji je potpisan u avgustu prošle godine u Pekingu. Vrednost investicije je 170 miliona evra. Radovi će početi sredinom aprila 2011. godine, a most će preći Dunav do 2014. godine. Rok za izgradnju je tri godine. Biće dugačak 1.507 metara, sa pristupnim saobraćajnicama od 22 kilometra.

POBEDNIK“ I SREBRNJACI

PREDSEDNIK Vu Bangu dobio je od predsednice našeg parlamenta na poklon veliku skulpturu „Pobednika“, a njegova supruga tašnu „Mona“, kao i lične darove koje čine novčanik, kravata i šnala. Ostale članove delegacije čekale su kese sa srebrnjacima i simbolima Srbije, među kojima je i mali opanak.

NAŠLI DRUGI DOM

SRBIJA je za njih drugi dom, jer su Kinezi naučeni da zemlju u kojoj žive poštuju kao i svoju kuću. Ipak, čuvaju svoje običaje i tradicionalno obeležavaju praznik proleća - Kinesku Novu godinu. Međutim, život u Srbiji za Kineze nije uvek jednostavan, s obzirom na to da su kineska i srpska tradicija dosta različite. Oni na primer ne jedu hleb već pirinač, pa se teško navikavaju na srpsku hranu. Umesto obične vode ili kafe piju dosta čaja ili toplu vodu, a ručaju uvek u podne.

ZANIMLJIVOSTI

* Najveći broj Kineza u Srbiji potiče iz provincija Džeđang i Fuđien. Ovi predeli su poznati trgovinski centri i iz njih uglavnom dolaze putujući trgovci.

* Deca po rođenju automatski stiču državljanstvo Narodne Republike Kine, jer ta država ne priznaje dvojno državljanstvo. Zasada Kinezi u Srbiji nemaju groblje. Većina kineske populacije je mlada, a u slučaju smrti pokojnike kremiraju i njihov pepeo šalju u Kinu.

* Kada mogu, registruju automobile ili uzimaju telefonski broj, koji ima „srećne cifre“ 8 ili 9, dok 4 izbegavaju kad god je moguće.

* Svekineski kongres ima 2.790 poslanika.

* * * * *

TAČAN BROJ KINESKIH DRŽAVLJANA KOJI BORAVE U NAŠOJ ZEMLJI JOŠ NIJE UTVRĐEN

DONELI TRGOVAČKI DUH

NAJMNOGOLjUDNIJI narod u svetu, teško je prebrojati i u Srbiji. Tačnih podataka o tome koliko Kineza živi i radi kod nas - nema. Prema podacima MUP, srpski gradovi ukupno broje 5.000 prijavljenih građana pristiglih sa Dalekog istoka. Od njih, stalni boravak ima samo četvoro Kineza!

Brojnije grupe počele su da dolaze devedesetih godina, i to uglavnom trgovci. Prema podacima Unije poslodavaca, u Srbiji ima više od 10.500 kineskih radnji, a navodno samo 287 kineskih radnika bilo je registrovano u martu u Nacionalnoj službi zapošljavanja.

- Kinezi na svakom drugom ćošku imaju radnje, i s obzirom na tu činjenicu, jasno je da ima i više zaposlenih od prijavljenog broja - objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Prema nekim istraživanjima, u srpskoj prestonici postoji 340 kineskih radnji, u Novom Sadu ih je 57, a u Smederevu, gde je privremeni boravak dobilo 56 Kineza, registrovano je 11 preduzeća i 20 radnji čiji su vlasnici trgovci sa Istoka. U ostalim gradovima Podunavskog okruga, u Smederevskoj Palanci prijavljeno ih je samo 11, a u Velikoj Plani 17. Međutim, i ovi podaci nisu precizni.

Međutim, u Uniji poslodavaca kažu da samo u Beogradu ima više od 1.500 radnji. I dodaju da je precizne podatke teško utvrditi jer kineski trgovci posluju po piramidalnom sistemu, koji „živi“ već 3.000 godina, i da sve poslove zapravo vodi nekoliko ljudi. Ostali dobijaju radnje u zakup i rade na procenat. Ne treba zaboraviti da su osim zakupaca tu i trgovci, ljudi koji transportuju robu, kao i njihove porodice.