Štafelaj za moleraj

RETKO kada je mlad umetnik lagodno živeo, ali se danas u Nišu skoro - muči. Put do slave vrlo je dug, pa se školovani umetnici trude da prežive, radeći druge poslove. Diplomirani akademci se ne libe da rade kao moleri, kreče za honorar, rade na gradilištima, upošljavaju se na povremenim poslovima u agencijama svih vrsta, ukrašavaju izloge...

Srđan Stoiljković (30), koji je nedavno zaintrigirao javnost pretvaranjem napuštene zgrade Sportskog dispanzera u “Uličnu galeriju”, ovog leta će raditi na gradilištu u Italiji! Nada se da će zaraditi dovoljno da nastavi poslediplomske studije u ovoj zemlji.

- Tamo ću da krečim, radiću i druge poslove ako zatreba. Da se snalazim navikao sam još tokom studija, zato sam i odužio akademiju za godinu dana, da bih imao više posla. Radio sam u štampariji, “fizikalisao” kada je trebalo...

Svoju šansu kod kuće nastaviće da traži mladi grafičar Milan Krstić (31). On je, takođe završio beogradsku akademiju na odseku za grafiku i od diplomiranja trudio se da mu poziv postane primarni izvor prihoda. Ali, nije uvek bilo tako.

- Skoro godinu dana sam pokušavao da organizujem različite izložbe U Niškoj Banji, ali interesovanje je bilo slabo - kaže Krstić. - To sam napustio, ali nisam od onih koji tvrde da se ništa ne dešava i da treba da prestanemo da se bavimo ovim poslom. Trenutno ilustrujem bajku jedne niške književnice, radim dizajn, izrađujem po porudžbini ikone, pejzaže, slike. Ne postoji posao koji odbijam. U Beogradu je takođe teško, jer je velika konkurencija mladih umetnika, shvatio sam to još na fakultetu.

Slikar Nikola Marković (32) jedan je od retkih mladih ljudi koji uspeva da živi od prodaje svojih dela, ali pre svega u inostranstvu. Slava, misli Marković, ne sme da se čeka:

- Na izložbu vam dođu tetke, strine, medijima ste zanimljivi neko vreme, ali od ove sredine ne možete da očekujete nemoguće - kaže za “Novosti” Nikola Marković. - Ja sam svoja dela ponudio 2007. godine galeriji Zupan u Beču i tako je sve počelo.