Dajemo državi, pa radnicima

DRASTIČAN pad prometa, nemogućnost očuvanja kursa dinara, veliki unutrašnji dug i neefikasnost države da to reši - glavni su problemi privrednika u Srbiji. Poslodavci od države, kako za „Novosti“ kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, očekuju da poveća fiskalnu disciplinu, ali i da ima jednak odnos prema svima. Zameraju joj velike namete, populističke mere i neusaglašen stav u važnim pitanjima.

- Jedva smo uspeli da od MMF dobijemo blizu tri milijarde evra, ali smo pola tog novca skoro već potrošili a nismo odbranili dinar. Nivo našeg duga, ne samo javnog, već ukupnog, veliki je. Gotovo je sigurno da dolazi do pada vrednosti dinara. Jedan od generatora toga je i sama država, koja značajno duguje privredi. Naši poreski organi nisu na dovoljno visokom nivou. Slovenija PDV naplaćuje tek pošto naplati potraživanje, i daje rok još 15 dana. Kod nas se plaća odmah. I to je u redu ukoliko je država efikasna da natera dužnika da plati svoje dugovanje. Međutim, dugovanje se produžuje na šest meseci, a često se nikada i ne naplati, ali je ona uzela svojih 18 odsto.

* Kada će se poštovati rokovi plaćanja?

- Onda kada se kapaciteti poreske uprave i državnih organa povećaju. Pitam se da li se radi samo o neefikasnosti ili o namernoj neefiskanosti. Mi se dva puta saplićemo o isti kamen - plaćanje doprinosa radnicima. Već smo ih jednom plaćali unazad. Sada opet imamo poklon dužnicima. Imaju godinu dana počeka i tri godine otplate po kamatnoj stopi NBS. To je poklonjen novac. On tri godine plaća ono što su drugi morali odmah da urade.

* A kome se toleriše kašnjenje?

- To je stvar za razmišljanje. Neka mi neko objasni zašto je moja firma morala da izmiruje doprinose, a neki to ne moraju, i na kraju dobiju poklon.

* Samo 17,8 odsto poslodavaca redovno isplaćuje plate. Zašto?

- To je direktan pokazatelj zdravlja privrede. S druge strane, doprinosi moraju da idu prvi. Obaveze prema državi stoje pre plata. Ukoliko država ne pomogne da opstanu oni na koje treba računati, to je problem. Kada dođe strana firma, poput „Jure“, ona dobije po pet hiljada i po sedam hiljada evra za radno mesto. Nama ne vredi da zaposlimo 30.000 radnika godišnje ako otpustimo 60.000 radnika.

* Sindikati upozoravaju da 19 odsto poslodavaca isplaćuje zaposlenima manje od minimalca?

- U Rusiji postoji zakon kojim se poslodavcu, ukoliko ne isplati platu u roku od najviše tri meseca, automatski gasi firma. Ako bismo okrenuli stvar i ako bi plate postale prioritet, to se ne bi dešavalo. Ovako država uzme svoje, a ima slučajeva da je kroz javna preduzeća dužna toj firmi. Postoje i zloupotrebe među poslodavcima. Unija je potpuno svesna svoje uloge i toga da može da popravi stanje samo ako insistira na zakonitosti rada.

BOLJE JE KLIZANJE

* U vreme slabljenja dinara čuju se zahtevi provrednika da kurs treba da bude fiksan. Šta vi mislite?

- Nije moguće napraviti fiksan kurs, jer nemamo deviznih sredstava da ga odbranimo, tako da bi u jednom momentu evro došao na 150 dinara. Za njega se zalažu neto uvoznici koji su zaduženi u inostranstvu. Bolje je ovo klizanje. Ovim načinom, što je NBS potrošila milijardu i po da sačuva kurs, pomogli smo nekima koji su uvozili.

KRIZA

* Statistika pokazuje da Srbija polako izlazi iz recesije. Oseća li to i privreda?

- Navikli smo da slušamo da živimo bolje nego što živimo. Gotovo da nema oblasti u kojoj je bolje danas nego 2008. godine. Postoji porast u odnosu na prošlu godinu, ali je još daleko od 2008. Nešto je bolje, ali onaj ko je dobio 200 odsto veće namete, to ne oseća. Svi se plašimo da će kriza, nezavisno od sveta, biti samo veća.