Srbi pamte slavnog genija

ROĐENJE jednog od najvećih naučnika svih vremena, Nikole Tesle, obeleženo je u beogradskom muzeju koji nosi njegovo ime. Veliki broj građana posetio je izložbu posvećenu ovom geniju, a među posetiocima koji su došli u Krunsku 51, bio je ministar za nauku i tehnološki razvoj, Božidar Đelić.

On je naglasio da se nada da će Vlada Srbije do septembra prihvatiti inicijativu da se 10. jul proglasi danom nauke i najavio da se razmatra mogućnost da Ujedinjenim nacijama bude predloženo da se dan Teslinog rođenja obeležava i kao svetski dan nauke.

- Država namerava ozbiljno da ulaže u srpsku nauku jer će 21. vek pripadati onim zemljama koje budu prepoznale značaj razvoja nauke - rekao je Đelić. - U naredne četiri godine u domaću nauku biće uloženo 800 miliona evra, što je novac koji će biti investiran u razvoj naučnih centara i institucija, opremanje istraživačkog doma u Petnici, za izgradnju stanova za naučnike i za povratak domaćih naučnika koji trenutno rade u inostranstvu.

Direktor muzeja Vladimir Jelenković je dodao da je u planu i izdavanje knjige u kojoj će biti opisani Teslini neostvareni patenti i podržao inicijativu da se za svetski dan nauke proglasi 10. jul, kada je rođen Tesla, jer se radi o naučniku koji je "izmislio 21. vek".

- Za nas je svaki dan Teslin - rekao je Jelenković. - Svi patenti i njegova rešenja i danas funkcionišu, bez obzira na sve tehničke inovacije koje su unete u njegove izume, sve je i dalje bazirano na njegovom radu. Ovih dana očekuje nas i otvaranje rekonstruisanog suterena, odnosno depoa u kome će se čuvati originalna Teslina arhiva.

Direktor muzeja naglasio je da je gradonačelnik grada Filadelfije Majkl Nuter već proglasio 9. i 10. jul Danima Nikole Tesle.

BOGATA KOLEKCIJA DOKUMENATA

MUZEJ Nikole Tesle je jedinstvena institucija nauke i kulture u Srbiji, ali i u svetu. On jedini čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle, a poseduje i izuzetno vredne kolekcije - više od 160.000 originalnih dokumenata, oko 2.000 knjiga i časopisa, itorijsko-tehničke eksponate, više od 1.500 fotografija i staklenih fotoploča originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uređaja, kao i oko hiljadu planova i crteža.

MONOGRAFIJA EDB KRUŠEVAC UZ ROĐENDAN

120 GODINA TESLINE SVETLOSTI

Monografijom "Svetlosni put EDB Kruševac" i svečanim skupom u sedištu kuće svetlosti, ovdašnja Elektrodistribucija je, na rođendan Nikole Tesle, obeležila svoj dan, i 120 godina od elektrifikacije grada pod Bagdalom. O razvojnom putu EDB, dugom i dinamičnom, govorili su direktor Dragoljub Raičević i zamenik generalnog direktora EPS Kraljevo Saša Stefanović.

Kruševac je dobio prvu uličnu rasvetu 1856. godine, kada su fenjerdžije svake večeri bile obavezne da pale, a svakog jutra da gase fenjere na drvenim stubovima. Već 1891. godine je u staroj srpskoj prestonici, u krugu tadašnje Barutane (danas "Trajal" korporacije), izgrađena prva hidroelektrana, kada je i postavljeno prvo električno osvetljenje, a prvo javno električno osvetljenje Kruševac je dobio 1922. godine. (Z. A.)