Diplomu overava tržište

STUDENT u Srbiji je previše opterećen. Nastavni planovi i programi nisu dovoljno reformisani, a akademcima je dato više nego što oni realno mogu da postignu odnosno urade. Student bi trebalo da ima 42-časovanu radnu nedelju, bez obzira da li je reč o predavanjima, vežbama, radu u laboratorijama. Isto kao i zaposleni, da ima radnu nedelju. Ne može se učiti samo pred ispitni rok, već tokom cele godine.

Ovo u razgovoru za “Novosti” ističe profesor dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

* Zašto nisu reformisani nastavni planovi i programi?

- Zato što s jedne strane ljudi nemaju iskustva, a sa druge postoji indolencija. Ne može se to rešiti friziranjem nastavnih planova i programa, već fundamentalnim izmenama. Treba da se vidi šta je savremeno i šta treba da se predaje. Neki su samo na staro gradivo dodali novo i tako napravili enciklopedijske predmete. Predmet mora da se polaže odmah kada se završi nastava, a ne posle tri semestra. Anketama mora da se prati koliko vremena treba studentu za savlađivanje gradiva i da se ispravljaju nedostaci.

* Koji je svetski standard opterećenosti studenata?

- Četiri predmeta u semestru, što je za četiri godine 32 predmeta. Ali, nisu svi isti, jedan je težak, dva lakša i jedan srednji, a broj časova nedeljno je oko 20 časova. U svetu se postepeno podiže težina studija, a najveće opterećenje je na doktorskim studijama. Kod nas je najteže na redovnim studijama.

* Onda bi to trebalo da važi i za nastavnike?

- Naravno, i nastavnik mora da ima 42-časovnu radnu nedelju, a ne samo da održi časove i ode. Oni moraju imati isto opterećenje kao studenti, jer na neki način treniraju studente. Predavači ne mogu učestvovati samo u nastavi, već i u vannastavnim aktivnostima. Međutim, to nije urađeno kako treba.

* Činjenica je da našim studentima nedostaje stručna praksa?

- U svetu studenti provedu na praksi u kompanijama, jedan ili dva semestra. Tu stiču praktično znanje koje nama nedostaje, osim na medicini i poljoprivredi. Kod nas je privreda slaba i kompanije nisu spremne da prihvate mlade ljude. Univerzitet ne može sam, a ni država, ni ministarstva, jer se kroz ministarstva mora napraviti sprega sa privredom i društvom.

* Koje su najvažnije izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, koje se tiču studenata?

- Predviđeno da uslov naredne dve godine bude 48 bodova i uvodi se rangiranje svih studenata.

To praktično znači da budžet više nikome nije zagarantovan?

Da. Student koji je upisan na budžet ne mora da znači da će zadržati taj status i naredne školske godine. Svaki fakultet će napraviti kriterijume za rangiranje akademaca. Ukoliko više njih ima isti broj bodova, gledaće se prosečna ocena. Moraju da se bore budžet.

* Ovo je druga izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. Da li to znači da se od starta krenulo sa prevelikim ciljevima?

- Mi smo definisali neke ciljeve, ali očigledno je da sistem nije izgrađen kako treba.

* Na šta konkretno mislite?

- Pre svega na prolaznost. Definisano je da nema uslova i da se godina upisuje sa svim položenim ispitima. Bolonja znači studiranje godinu za godinom, a kod nas i dalje postoji uslov i ispiti se prenose iz godine u godinu. Prelazni režim treba što pre da iščezne.

* Ima li razlike u kvalitetu studiranja na privatnim i državnim fakultetima?

- Diploma mora biti konkurentna na tržištu, bez obzira da li je stečena na državnom ili privatnom fakultetu. Kvalitet nastavnika određuje i kvalitet škole. A nama trebaju dobre škole. Mi možda imamo dosta škola, ali je problem kvalitet bez obzira na to da li su državne ili privatne. Zahtev modernog vremena je da oko 60 odsto omladine ima visoko obrazovanje. Škola mora imati kvalitet i biti prepoznata na tržištu. Kada postavimo kao cilj kvalitet nije važno da li je državna ili privatna škola.

* Ali, sve visokoškolske ustanove su dobile akreditaciju, odnosno akreditovane su, a to je trebalo da doprinese kvalitetu?

- Naravno, i ja bih bio zahvalan komisiji ako mi ukine bilo koji program koji ne valja. Problem što su loše odmereni standardi, koji su prepisani iz svetskih. Možete da postavite bilo kakve ciljeve, ako ne možete da ih ostvarite, kao da ništa niste ni postavili. Postavljeni su ciljevi koji ne mogu da se ostvare i napravila se Kalenić pijaca. Sve je relativizovano, i na kraju kad nemate zašta da se uhvatite, sve je urađeno bez standarda.

* Da li će standardi biti menjani?

- To je neminovno i posao novog saziva Nacionalno-prosvetnog saveta za visoko obrazovanje. Postojeći standardi su najprimereniji prirodnim naukama, medicina i tehnika su to i pratile. Nije bilo dobro za umetnost, humanističke i društvene nauke. U Nacionalnom savetu nije bilo dovoljno ljudi iz tih oblasti. To će se sada promeniti, a ući će i studenti i ljudi iz privrede.

* Kakva je finansijska situacija na Univerzitetu?

- Rektoratu Univerziteta u Beogradu za šest meseci je uplaćeno svega 17 odsto novca za materijalne troškove. Na fakultetima je mnogo gore. Nije reč o tome da su dovedene u pitanje investicije, već o prostom preživljavanju, plaćanju komunalnih usluga.

* Ugovor o finansiranju između države i univerziteta trebalo je da se potpiše još pre četiri godine. Zašto to nije urađeno?

- Kada potpišete ugovor onda imate određena prava i obaveze. Specifirane su cifre koliko će novca država morati da plati. Postoji otpor i fakulteta, jer ne žele da se sredstva koncentrišu na jednom mestu, na Univerzitetu, jer imaju sopstvene prihode. Međutim, to ne znači da će im se uzeti, već se dogovoriti kako se prihod deli.

* Da li fakulteti koji nemaju sopstveni prihod to nadoknađuju školarinama?

- To je tačno, ali novac koji država daje za jednog budžetskog studenta je veći od školarine za samofinansirajuće. Tako, na primer, za jednog budžetskog studenta tehnike država daje 150.000 dinara, a Elektrotehnički fakultet uzima oko 80.000 dinara. Jeste mnogo, jer smo siromašno društvo, ekonomska kriza je. Ali, kad dođe do toga da nemaju novca za normalno funkcionisanje oni mogu ili da prestanu da rade ili povećavaju školarine ako nemaju sopstvena sredstva.

* Šta je sa registrom nastavnika?

- Nedostaje. Nemamo dovoljno kompetentnih nastavnika za ovoliki broj škola u Srbiji. Akreditacija visokoškolskih ustanova se mora završiti objavljivanjem njihovog registra. Mora se tačno znati ko je nastavnik u Srbiji, gde mu je radna knjižica, da li radi na jednom ili na više univerziteta. Ako postoji javnost u radu, onda je mala mogućnost zloupotreba.

ŠTA SE UPISUJE

Prema sadašnjim podacima interesovanje za studije je veće za oko deset odsto. Međutim, realna slika je drugačija i ona će se znati oko 14. jula,kada se završe upisi, jer su kandidati konkurisali na više mesta - kaže Kovačević. - Geografija i bezbednost su najtraženiji poslednje tri-četiri godine. Ove godine primetno je veće interesovanje za građevinu i elektrotehniku.

PLATE PROFESORA

* Kolike su plate profesora?

- To je različito u zavisnosti od fakulteta. Jedan deo daje država, a ako fakultet ima sopstvene prihode može da poveća platu, ali ne više od 30 odsto, na osnovu Zakona o radu, a ne Zakona o visokom obrazovanju. Najmanji sopstveni prihod je na prirodnim naukama, najbolje prolaze društvene nauke. Država za jednog redovnog profesora daje oko 80.000 dinara.