Cvetković: Nezaposlenost najviše boli

Živećemo bolje, a raditi više - sa ovom porukom premijer Srbije Mirko Cvetković ulazi u drugu polovinu mandata. Prvi intervju na startu treće godine otkako je na čelu srpske vlade, Cvetković započinje s entuzijazmom, a kritičarima i političkim oponentima poručuje:

- Znam da uvek može bolje. To mi je impuls da nastavim. Postoje dva puta. Da dignem ruke i kažem: ”Nemoćan sam” i da odustanem. Ili da sagledam teškoće, prikupim znanja od najumnijih ljudi i upotrebim svu energiju da rešim probleme. Izabrao sam ovaj drugi put.

* Mnogobrojne su i oštre kritike na dosadašnji rad kabineta. Kako im odgovarate?

- Kritike Vlade uglavnom imaju politički pečat. Većina njih je bila motivisana isključivo ličnim interesima. Sistemskim kritikama, kojih je manje, prilazimo sa dužnom pažnjom i pokušavamo da ih rešavamo.

* Postoji li, ipak, neka kritika koju prihvatate?

- Smanjenje životnog standarda u poslednjih godinu dana je zamerka koju ne mogu da osporim. Na to nisam imun. Verujem d

a smo učinili sve i konsultovali najbolje ekonomiste koje imamo i smatram da je ovo maksimum koji smo mogli da učinimo u okolnostima ekonomske krize. Sledi period kada će da raste životni standard građana.

* Da li je pad standarda u poslednje dve godine bio neminovan?

- Razlozi nižeg životnog standarda su realan pad društvenog proizvoda, koji je izazvala kriza, i činjenica da smo ranije trošili više nego što smo zarađivali. Sa tom praksom je završeno. Moramo da trošimo onoliko koliko to odgovara našim ekonomskim kapacitetima. Ne možemo očekivati da u Srbiji životni standard bude isti kao u duplo razvijenijim državama. Jedno je sigurno: privatizacione prihode više nećemo usmeravati u potrošnju već u trajne vrednosti za državu.

* Zar nije vaš zadatak bio da povećate nivo razvijenosti?

- Jeste. Zadatak Vlade je da te ekonomske kapacitete poveća i to ćemo i učiniti. Sigurno je i da su statistički podaci danas, bolji nego što građani osećaju. Ali, ni oni se ne mogu zanemariti. Činjenica je i da smo u poslednje dve godine poboljšali naš ekonomski položaj u odnosu na druge zemlje.

* Cilj Vlade bio je i da se smanji nezaposlenost, a ona se povećala...

- To mene mnogo više brine nego pad standarda. Jer, znatno je teže onome ko je dobijao platu od 50.000 dinara, pa više ne zarađuje ništa, nego onome kome se samo smanjila zarada. Moramo da radimo na povećanju zaposlenosti i da to stavimo visoko na listi prioriteta.

* Zbog čega je porasla nezaposlenost i ima li tu krivice Vlade?

- Razlozi su objektivni. Kriza se ispoljila kroz smanjenje tražnje, koja je oborila potrebu za proizvodnjom. A smanjena proizvodnja ne zahteva više radnih mesta koliko je bilo ranije, pa dolazi do otpuštanja. Smanjene su i investicije tokom recesije. Ipak, mi smo na ulasku u krizu bili ”šampioni” sa stopom nezaposlenosti od 16 odsto, dok su mnoge države imale svega tri ili četiri odsto. Nama se sada ta stopa povećala na 19 odsto, a istovremeno su i mnoge zemlje dostigle taj nivo.

* Kako zaustaviti pad dinara?

- Politika NBS, usaglašena sa MMF je da se ne brani kurs, nego da se pusti da tržište odredi njegovo kretanje. Ali, sa druge strane, težimo svim silama da održimo nivo inflacije na određenom nivou. Tu politiku su podržali vodeći ekonomisti u zemlji, ali i međunarodne finansijske institucije. U suštini, za građane je bitno da očuvamo nisku inflaciju.

* Ipak, građani sa kreditima vezanim za evro strahuju od sunovrata dinara?

- Građani ne treba da strahuju od drastičnog sunovrata dinara jer njega neće biti. Ipak, na kratak rok niko ne može da predvidi kurs. Razgovarao sam sa budućim guvernerom i sigurno je da će on štititi prekomerne dnevne oscilacije. Brza promena kursa u poslednjih mesec dana delom je posledica prilagođavanja relativno veštački niskog kursa koji je održavan u proteklom periodu.

* Zameraju vam sporost u izgradnji Koridora 10...

- Ulaganja u infrastrukturu ne podrazumevaju samo da nekoga angažujete, platite i da on radi, dok vi za nekoliko meseci dođete ponovo da se divite rezultatu. Pripremni radovi traju mnogo duže od samih radova, a oni se ne mere kilometrima.

* Hoćete da kažete da nije moglo više od ovih 50 urađenih kilometara na autoputu?

- Ni mi u Vladi nismo bili u početku svesni koliko je zapušten bio pripremni deo za radove na Koridoru, projekti, dozvole, urbanistički planovi... Zbog toga je bilo moguće da se uradi svega po dvadesetak kilometara na severu i jugu. Do kraja godine, projekti za ceo Koridor biće završeni. U Vojvodini su u toku radovi na oko 100 kilometara autoputa, i to će biti završeno u januaru. Veći deo preostalih poslova na Koridoru započeće naredne godine. Upravo počinju i radovi na autoputu prema južnom Jadranu.

* Sindikalne vođe vas kritikuju zbog nedostatka socijalnog dijaloga i opet najavljuju vruću jesen?

- Socijalne nemire u Srbiji ne očekujem. Ova vlada je uvek za dijalog. I prošle godine u ovo vreme, sindikalne vođe su mi u pismu najavljivale ”vruću jesen”. Sa takvom retorikom ne želim da polemišem.

* Poljoprivrednici protestuju zbog malih otkupnih cena dok im cena nafte neprestano skače...

- Uradićemo sve što je u našoj moći da pomognemo poljoprivrednicima, a da to ne izazove lanac poskupljenja namirnica u prodaji. Jer, ako otkupne cene budu velike, to će izazvati negativne posledice na tržištu. Podsetiću da su i kroz subvencije poljoprivrednici već dobili po nekoliko dinara za kilogram njihovih proizvoda.

* Strahujete li da će EU da izgubi entuzijazam za dalje proširenje i ima li Srbija rezervnu stratešku opciju?

- Na nama je da reformišemo sistem i da ga upodobljujemo sa evropskim sistemom. Mi nameravamo da se u kontinuitetu u budućim godinama približavamo Evropi. To što EU sada ima objektivne probleme, ne znači da će ih imati za šest meseci ili godinu dana.

* Ima li razloga da se pribojavamo daljih tenzija na severu Kosova?

- Veoma je neodgovorno što se pokušava implementirati takozvani plan za sever Kosova koji nije dobio podršku EU i UN. Plašim se da bi nasilna implementacija mogla da izazove tenzije. Kao država ćemo učini sve da se stvari rešavaju dijalogom i nadam se da će se od tog plana odustati. Na nama je da strpljivo čekamo mišljenje Međunarodnog suda pravde o jednostrano proglašenoj nezavisnosti i da se zalažemo za obnovu pregovora sa Albancima.

* Kakva je koordinacija između stranaka Vlade? Dačić kaže da bi mogla da bude bolja...

- Mislim da koordinacija može da bude bolja, ali je u poslednja dva meseca učinjen pozitivan iskorak i u tom pravcu. Intezivniji su dogovori.

* Hoće li biti prevremenih izbora na kojima insistira opozicija?

- Neće. Očekivano je od opozicije da traži smenu Vlade. Oni su se za to zalagali već od prvog dana našeg mandata. Teoretski, ako dođe do razlaza u ciljevima između koalicionih partnera mogla bi da se izgubi većina u parlamentu. Ja to ne očekujem. Jedinstveni smo.

* Da li je rekonstrukcija Vlade još ”na stolu” kao tema?

- Vlada je napravljena od stranaka koje je narod izabrao i ona je takva kakva jeste. Ako se interesi stranaka poklope u cilju da se Vlada rekonstruiše, može doći i do toga.

RASKRINKALI SMO AFERU

* VIDITE li odgovornost ministra zdravlja Tomice Milosavljevića za aferu sa citostaticima?

- To ministarstvo je zajedno sa policijom i učestvovalo u otkrivanju afere. Dakle, da su hteli da zataškaju, ne bi ni sarađivali. Imaju Englezi jednu izreku koja kaže: ”Nemojte ubiti donosioca loših vesti”. Znači, nadležne institucije su raskrinkale aferu i sada, umesto da javnost to pozdravi, traži se odgovornost ministra.