Lovćen dalji od Triglava

DRŽAVE sa najhladnijim odnosima na Balkanu trenutno su - Srbija i Crna Gora. Paradoksalno, ako se zna da su se (mirno) razišle pre samo četiri godine i da nema suseda sa tako izmešanim stanovništvom. Istorijsku upućenost i veze ne treba ni pominjati.

Nesporazumi Beograda i Podgorice učestali su kao pečurke posle kiše, pa ne čudi što se od predstojeće posete predsednika Borisa Tadića Crnoj Gori očekuje da poseje klicu boljih odnosa dve države. Njega će domaćini ugostiti 8. i 9. jula, ali kabineti dva predsednika iz bezbednosnih razloga detalje posete čuvaju u tajnosti. Ko će sve biti Tadićevi sagovornici, pa i teme razgovora, za sada se ne otkrivaju.

Dosta toga, međutim, otkriva nedavna Tadićeva izjava da će poseta biti “prilika da na crnogorskom tlu iznese zvanične stavove Srbije o svim bitnim pitanjima”. A, kao jednu od tema za dijalog, šef crnogorske države Filip Vujanović nagovestio je sporazum o izručenju državljana okrivljenih za dela organizovanog kriminala i korupcije.

Kako za “Novosti” objašnjava Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, taj sporazum bi zapravo bio “amandman” na već postojeći ugovor o izručenju. On se do sada odnosio na državljane druge zemlje, a Srbija je raspoložena za njegovo proširenje i na izručenja sopstvenih državljana.

Ako oko mnoštva pitanja sa obe strane granice manjka saglasnost, spora nema da su srpsko-crnogorski politički odnosi - na niskim granama. Srbiji se najčešće spočitava da sporo prihvata činjenicu da je Crna Gora nezavisna država i da se sa previše emocija ophodi prema Podgorici. Na drugoj strani, potezi tamošnjih vlasti oko priznavanja Kosova, uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Prištinom i, najzad, demarkacije granice sa Kosovom, Beograd vidi kao direktan udar na svoje interese.

- Ne postoji granica između Crne Gore i Kosova, već samo između Crne Gore i Srbije - kazao je Jeremić šefu crnogorske diplomatije Milanu Roćenu prilikom nedavnog susreta u Budvi.

Roćen na sve kaže da “Podgorica nije zadovoljna trenutnim nivoom političkih kontakata sa Srbijom, ali se nada da će to uskoro biti prevaziđeno u interesu obe države”.

Varničilo je i zbog odlaganja posete predsednika parlamenta Crne Gore Ranka Krivokapića Beogradu. Slavica Đukić-Dejanović, predsednica parlamenta Srbije, kaže za “Novosti”:

- Postoji interes na obe strane da se parlamentarna saradnja unapredi i obogati. Očekujem da ćemo sa time otpočeti na jesen. Doskoro smo sedeli u istim skupštinskim klupama i poslanici su ostali bliski jedni sa drugima.

Istoričar Čedomir Antić, iz Naprednog kluba, kaže za “Novosti” da je dobro što dolazi do posete srpskog predsednika Crnoj Gori, ali kao loše vidi to što Srbija nema jasnu politiku prema ovoj zemlji i srpskom narodu koji u njoj živi, pa i to što se neke stvari postavljaju lično:

- Najbolji signal da se odnosi popravljaju biće kada Srbi u Crnoj Gori budu dobili prava kakva tamo imaju i drugi narodi. Ili, ako se promeni činjenica da ni u jednoj državnoj ustanovi Crne Gore nema više od 5 odsto zaposlenih Srba.

Da su odnosi pali nisko ocenjuje za naš list i Nenad Stevović, predsednik Crnogorske partije u Srbiji. On gaji dozu optimizma:

- Tadićeva poseta može biti dobra prilika za njihovo resetovanje. Dobrosusedski odnosi i evroatlantske integracije od interesa su za obe države i to je dovoljan razlog za razgovor. Fokus treba staviti na ljude koji trpe zbog loših političkih odnosa.

Najnovije zahlađenje, pa i sukob na liniji Beograd - Podgorica, otvorila je akcija “Balkanski ratnik”, odnosno podizanje međunarodne poternice od strane Srbije za Pljevljakom Darkom Šarićem zbog šverca kokaina iz Južne Amerike. Iz Srbije su stizale kritike na račun Crne Gore, od onih da ne sarađuje u borbi protiv organizovanog kriminala, do konkretnih izjava da se Šarić krije upravo u - Crnoj Gori. I dok se u Srbiji oduzima imovina Šarića i pomagača, njegova preduzeća u Crnoj Gori i dalje nesmetano posluju. U ovom sukobu dve države crnogorski premijer Milo Đukanović video je “želju” Srbije da “kompromituje Crnu Goru” optužbama da ne sarađuje u borbi protiv organizovanog kriminala.

Jedan od lidera crnogorske opozicije, Nebojša Medojević, međutim, smatra da odnosi sa zvaničnom Srbijom praktično ne postoje “jer to ne želi Đukanović, čije interese ugrožava snažna borba protiv kriminala koja se trenutno vodi u Srbiji”:

- Nažalost, nema ni privredne saradnje u smislu zajedničkih nastupa na trećim tržištima, zajedničkih projekata, a neće ih ni biti dok je Đukanović na čelu Crne Gore.

Pozitivan impuls dali su u petak gradonačelnici Beograda i Podgorice Dragan Đilas i Miomir Mugoša, potpisujući Protokol o saradnji. Dva grada, nadaju se oni, mogu biti nosioci i boljih odnosa na nivou država.

DRŽAVLjANSTVO - Ni posle dugih pregovora nije postignut dogovor o dvojnom državljanstvu. Svaka strana drži početni stav: Srbija da se dvojno može dozvoliti bez posebnih uslova, Crna Gora da se državljanstvo može odobriti samo građanima koji su se odrekli prethodnog. Pregovori su prekinuti, uz prećutni dogovor da ovo pitanje i jedna i druga država rešavaju u skladu sa svojim zakonima. To je otvorilo mnogo problema, naročito za državljane Crne Gore koji su u međuvremenu uzeli i državljanstvo Srbije. Po zakonima u Crnoj Gori, biće izbrisani iz crnogorskog.

ZDRAVSTVO - Državljani Srbije tokom privremenog boravka u Crnoj Gori, i obrnuto, imaju pravo na hitnu medicinsku pomoć o trošku zdravstvenog osiguranja. Regulisano je da se ova pomoć pruža osiguranicima iz susedstva na osnovu zdravstvene knjižice, ali samo u situacijama koje potencijalno mogu da ugroze život. Na kraju godine dva osiguranja podvlače crtu, i ono koje je pružilo više medicinskih usluga traži nadoknadu razlike u troškovima lečenja.

Sve ostale medicinske usluge Crnogorci u Srbiji, kao i državljani Srbije u Crnoj Gori, moraju sami da plate.

Zdravstveno osiguranje Crne Gore u nekim slučajevima upućuje svoje osiguranike na lečenje, najčešće na komplikovane hirurške intervencije, u Srbiju, i to finansira.

- Lane se u Srbiji lečilo 6.093 crnogorskih osiguranika, za šta je naš fond platio 7.632.714 evra - ilustruje ovu saradnju Amer Ramusović iz Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore.

PENZIJE - Međudržavnim sporazumom određen je i “pravni okvir” za zaštitu prava socijalnih osiguranika. Zahvaljujući tome, 1.540 korisnika penzija dobija ta primanja u Srbiji, a 3.543 srpskih penzionera dobija ček u Crnoj Gori. Oni uživaju i punu zdravstvenu zaštitu.

OBRAZOVANjE - U srpskom ministarstvu prosvete kažu da ako se pri upisu na više škole i fakultete državljani Crne Gore izjasne kao Srbi, onda imaju prava kao i državljani Srbije, uključujući i ono na budžetsko školovanje. Stranci, što važi i za osobe sa crnogorskim državljanstvom, školarinu plaćaju - sami.

PASOŠI - Privremeno je rešeno i pitanje prelaska granice - do 1. oktobra odložena je primena propisa po kojem maloletne osobe prilikom putovanja moraju imati lični pasoš. Svi građani, inače, granicu prelaze uz pasoš ili samo uz ličnu kartu.

IMOVINA - Sporazumno je rešeno i pitanje vojne imovine. Ostaje, pak, da se “secesija” obavi kada je reč o imovini bivše SCG u inostranstvu.

VOJSKA - Posebno treba istaći saradnju u oblasti vojnog školstva, jer se u ovom trenutku na našoj akademiji školuje 13 crnogorskih kadeta, a na komandno-štabnom usavršavanju su dva pripadnika njihovog ministarstva. Na VMA imamo jednog studenta iz Crne Gore - kaže nam Dušan Spasojević, državni sekretar u srpskom Ministarstvu odbrane.

Do sada se na Vojnoj akademiji školovalo 44 pripadnika MO Crne Gore.

PRAVOSUĐE - Od kada je prošle godine potpisan sporazum o međunarodnoj pravnoj pomoći na relaciji sa Crnom Gorom imamo živu saradnju - uverava Slobodan Homen. - Slanje sudskih poziva, izvršenje presuda, ostavine, nasledstva... sve funkcioniše. Pokriveno je ugovorima o izručenju, međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i izvršavanju sudskih presuda.

ZAPOŠLjAVANjE - Predviđa se da će oko 15.000 mladih ljudi iz Srbije ovog leta biti angažovano na sezonskim poslovima u turizmu naše zemlje - kaže za “Novosti” Predrag Nenezić, ministar turizma Crne Gore. Radnici iz Srbije imaju tretman stranaca. Njihov poslodavac plaća taksu od 110 evra po radniku, koji mora prethodno da dobije boravišnu dozvolu od MUP. Poslodavac plaća poreze i doprinose kao na “domicilne” radnike.

NEBO - ZEMLjA

JEDINA zajednička institucija koja je nastavila sa radom i nakon raspada državne zajednice je Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore. Ona je u vlasništvu Srbije 92 odsto i Crne Gore osam odsto. Brine o nebu iznad dve zemlje, ali pokriva i deo međunarodnih voda južnog Jadrana i 55 odsto gornjeg vazdušnog prostora BiH.

Dve države rade zajednički i na dva velika saobraćajna projekta: izgradnji autoputa Beograd - južni Jadran i modernizacija barske pruge. Autoput u dužini od 420 kilometara, osim što povezuje dve države, biće i najkraća veza Mađarske i Rumunije preko Srbije i Crne Gore sa južnom Italijom i Albanijom.

U saradnji sa Italijanima, Srbija i Crna Gora planiraju i obnovu barske pruge, koja će, na delu srpske teritorije, koštati oko 200 miliona evra.

U TRI ETAPE DO JUŽNOG JADRANA

Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, u subotu je u Nepričavi kod Lajkovca, na trasi budućeg gradilišta, najavio da će radovi na izgradnji autoputa Beograd - južni Jadran početi za desetak dana. Gradnja će početi u Nepričavi, neposredno pored magistralnog puta M-4, a radove će, uz konzorcijum srpskih preduzeća, izvoditi i firme iz Lajkovca i valjevskog kraja.

Deonica budućeg autoputa Beograd - južni Jadran, od Lajkovca do Uba, dugačka oko 12,6 kilometara, vredna oko 74 miliona evra, trebalo bi da bude završena za 18 meseci. Uporedo se priprema i projektna dokumentacija za još dve etape od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, čija gradnja treba da počne u oktobru, a finansiraće se stranim sredstvima. Tih 65 kilometara budućeg autoputa trebalo bi da bude izgrađeno do 1. maja 2012. godine.

- Autoput Beograd - južni Jadran ima izuzetan značaj za razvoj Srbije i zbog toga gradnja ove saobraćajnice ima prioritet. Radovi počinju u Nepričavi, pošto je ova trasa najspremnija, jer je opština Lajkovac efikasno i brzo obavila eksproprijaciju zemljišta - rekao je ministar Mrkonjić. (B. P.)

VERA I DEMONTAŽA

NA pitanje jesu li političke podele uslovile i podele među vernicima u Crnoj Gori, protojerej mr Velibor Džomić, član Pravnog saveta Mitropolije Crnogorsko-primorske za “Novosti” kaže:

- U vreme kada je nastala nevladina organizacija tzv. CPC odnosi dve članice savezne države bili su na najboljem mogućem nivou. Nisu postavljana pitanja tzv. crnogorske crkve, tzv. crnogorskog jezika i pravopisa sa dva slova više i dva padeža manje, crnogorske suverenosti i ostalog što se danas iz različitih uglova i sa različitih adresa postavlja kao pitanje u Crnoj Gori.

On ističe da bi verske podele u Crnoj Gori ostale na nivou statističke greške da režim u jednom trenutku nije iskoristio tzv. CPC za određene ciljeve koji nemaju veze sa duhovnim potrebama. Pitanje verskih podela, po njemu, iskorišćeno je u svrhu demontaže zajedničke države Srbije i Crne Gore.

STRUJA, MLEKO I DOLARI

SRBIJA je Crnoj Gori prvi spoljnotrgovinski partner. Od nas su tokom prva četiri meseca ove godine uvezli robu vrednu 221,3 miliona dolara. Istovremeno su ostvarili izvoz u Srbiju vredan 66,1 milion dolara. S druge strane, po ostvarenom izvozu Crna Gora je Srbiji na trećem mestu, a kako od njih znatno manje uvozimo - tu je zauzela 26. poziciju.

- Nama je Crna Gora izuzetno važan partner, pogotovu zbog suficita koji ostvarujemo u spoljnotrgovinskoj razmeni - objašnjava Milivoje Miletić, direktor Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije. - U izvozu u Crnu Goru dominira hrana. Postoje, međutim, problemi zbog nepriznavanja sertifikata o kvalitetu.

Crnogorski ministar ekonomije Branko Vujović kaže za “Novosti” da je Srbija njihov najveći ekonomski partner:

- Mislim da će tako biti i ubuduće. Nama predstoji da pokušamo da smanjimo debalans uvoza i izvoza koji je u velikoj meri na strani naših komšija.

On ocenjuje da od strane Srbije postoje barijere za uvoz robe iz Crne Gore i da je Crna Gora liberalnija prilikom uvoza robe iz Srbije. Veruje da bi i Srbija trebalo da uradi nešto povodom skraćenja procedura na granici za robu za koju se traže fitosanitarne kontrole i sertifikati.

U prva tri meseca ove godine najveće učešće u izvozu Srbije, gledajući pojedinačne proizvode, ima električna energija (5,75 odsto). Slede: mlečni proizvodi, gotovi lekovi, proizvodi od gvožđa, bezalkoholna pića...

UVOZ

U uvozu iz Crne Gore najveći udeo ima, opet, električna energija (60,39 odsto), pa aluminijum, vina i lekovi.