Vreme evropsko zarada srpska

VRATA firme danas retko ko zatvara pre 17 časova. Evropski standardi probili su se do radnog vremena. Sem toga, nažalost, retko šta je u životu zaposlenog u Srbiji - po meri Evrope.

Samoupravljanje je značilo ustajanje u svitanje, ali i pozdrav sa radnim obavezama već oko 15 časova. Kapitalizam nam je produžio san, pa većina firmi, naročito administrativnih, radni dan počinje u 9. Traje najkraće do 17 časova, a dok se stigne kući - od dana i ne ostane mnogo.

Na nove šihte smo se prilagođavali postepeno. Podaci iz 2003. godine pokazuju da je tada čak 75 odsto preduzeća u Srbiji radilo od 7 do 15 ili od 8 do 16 časova. Već tri godine kasnije, taj procenat je spao na - 48, a danas skoro 70 odsto firmi vrata otvara u 9, a zatvara ih u 17 časova.

- Evropsko radno vreme je karakteristika velikih gradova. Pre svega Beograda, Novog Sada, Subotice, Niša - kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca. - U manjim sredinama i dalje radni dan počinje ranije. Ljudima koji imaju zemlju važno je da stignu po podne, posle posla, da rade i na njoj. Javni komunalni sistemi rade ranije, trgovine, takođe. Dugačiji je sistem rada i u ugostiteljstvu. Proizvodnja radi najčešće u dve smene. Treću je u Srbiji “ugasila” kriza. Sada poslodavci radnike upošljavaju noću samo kada imaju važnu i neodložnu isporuku. Troškovi su veliki, a noću se dnevnica plaća 130 odsto.

Kada će kročiti u preduzeće i iz njega izaći, međutim, u Srbiji brine sve manje ljudi. Broj nezaposlenih, upozoravaju sindikati sve je veći.

- Radnik u Srbiji bi radio i od 6 do 17 časova, samo da ima platu - kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. - Prihvatili bi i prekovremeno da rade, samo da imaju posao. Poražavajuće je što u Srbiji trenutno milion ljudi ne radi. Samo 17,8 odsto poslodavaca redovno isplaćuje platu. Ostali i kada rade, ne znaju za koliko rade i kada će taj novac primiti. Iz Evrope nam je stiglo samo radno vreme, a sve drugo je daleko od nje.

A najdalje, čini se, zarade. Onaj ko prima prosečnu platu, u maju je bila 33.663 dinara, zapravo svakog sata svog rada zaradi svega - 190 dinara. Nisu malobrojni ni zaposleni koji sanjaju prosek, a žive na minimalcu. Njihov sat rada vredi

- 87,5 dinara.

- Ni minimalac u Srbiji nije zagarantovan - upozorava Ranka Savić. - Oko 19 odsto poslodavaca, skoro petina, isplaćuje zarade manje od minimalca. Ima firmi, da ih ne imenujemo, koje radnicima mesečno daju po 3.000 dinara i to na ruke.

Sa takvim zaradama zaposlenima u Srbiji je lakše i da nemaju mnogo slobodnog vremena. I da ga nađu, novca da ga ispune - nemaju.

KAKO JE PREKOVREMENO

PREKOVREMENI rad je još jedna bolna tačka srpskog radnika. Često se sa njim susreće, ali vajde od njega reko vidi. Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da od 40 do 49 sati nedeljno, što bi potpalo u okvire evropske direktive o radnom vremenu, radi 1,6 miliona zaposlenih. Od 50 do 59 sati u radu svake nedelje provede - 199.161 radnik. U najtežoj je situaciji 219.080 zaposlenih koji na poslu provode više od 60 sati nedeljno.

- Radnici moraju da rade prekovremeno kada se to od njih traži, a jako teško, zbog straha od otkaza, mogu da nateraju poslodavce da im to i plate - kaže Ranka Savić. - U poslednje vreme je bilo određenih pomaka. Sa jednim stranim trgovinskim lancem smo uspeli da se dogovorimo i rešimo taj problem. Interesantno je da zajednički jezik lakše nalazimo sa strancima, nego sa domaćim poslodavcima.