Želimo fer-plej Evrope

DUNAVSKA strategija projekat je od državnog interesa za Srbiju, koji će nam pomoći da savladamo krizu. Preko nje ćemo privući evropske fondove, nekomercijalne kredite i usmeriti domaće investicije u razvoj infrastrukture, na poboljšanje životne sredine, promociju turizma...

Zbog toga će potpredsednik Vlade i ministar nauke Božidar Đelić u rundi razgovora sa Evropskom komisijom, koja je zakazana za 22. jul, pokušati da za Srbiju u ovoj strategiji izbori poziciju ključne tačke između Beča i Konstance. Srbija je već odvojila 20 miliona evra bespovratne pomoći EU da pripremi i sprovede projekte na Dunavu. Pored toga, poručuje ministar Đelić u intervjuu za ”Novosti”, učešće u Dunavskoj strategiji pomoći će i da se ubrzaju naše evropske integracije:

- Na ovom ključnom evropskom projektu naši partneri u Briselu vide koliko je Srbija prirodni i nezaobilazni deo EU i da bez nje Evropa nije kompletna.

* Evropa baš i ne šalje takve signale. Predsednik Tadić zatražio je da Brisel otvoreno kaže da li želi da nas primi u evropsku zajednicu i da nam na tom putu pomogne...

- Poruka predsednika Tadića je apel da EU kaže da li je i dalje na čvrstom putu solunske agende koja je usvojena 2003.i koja garantuje ulazak Balkana u EU, ili je prešla na neki drugi kolosek. Mi ne tražimo nikakve privilegije, ali očekujemo fer pravila igre i ravnopravan tretman sa drugim kandidatima.

* I kakav odgovor Brisela očekujete?

- Belgijsko predsedništvo EU već je naglasilo da je proširenje na zemlje zapadnog Balkana jedan od njihovih prioriteta.

* Koliko je opravdan strah da će se taj proces zaustaviti na prijemu Hrvatske?

- Ulazak Hrvatske u EU je i u našem interesu. Evropske integracije su kao istrčavanje maratona, u kome ima padova i uspona. Naš veliki uspon bio je krajem 2009. kada smo dobili ”beli šengen”, Prelazni trgovinski sporazum i podneli kandidaturu. Tu pozitivnu tendenciju treba sačuvati, uprkos preprekama.

* Zbog čega konferencija u Sarajevu nije bila ”Solun 2”, kao što se očekivalo?

- Jedan broju evropskih zemalja, prvenstveno zbog krize, ali i drugih kompleksnih pitanja, kao što je, na primer, prijem Turske, nije u potpunosti spreman da se do kraja otvori tema proširenja. To se videlo u Sarajevu, gde je bio kurtoazan sastanak bez značajnih rezultata. Ali, iako usporen, proces integracija se nastavlja. Na primer, i pored svih problema, doneta je odluka da Estonija uđe u evrozonu 1. januara.

* Koje zemlje će prve ratifikovati SSP sa Srbijom?

- Prema mojim informacijama, to su Španija i Italija, koje će to učiniti u narednim nedeljama.

* Kada očekujete da će Savet ministara proslediti Evropskoj komisiji naš zahtev za dobijanje statusa kandidata?

- Šef diplomatije Belgije, koja preuzima predsedavanje EU, rekao je prošle nedelje da će najverovatnije već u septembru biti razmotreno pitanje kandidature Srbije. Verujem da će to sigurno biti tokom belgijskog predsedavanja, do kraja godine, a na nama je da uradimo sve što možemo da se to desi što pre.

* Koji su, po vama, najrealniji rokovi naših EU integracija?

- Zbog krize, 2014. godina kao rok za ulazak celog zapadnog Balkana nije realna, ali ni slučajno se kao datum integracija ne može uzeti ni 2020, što u poslednje vreme pominju pojedine zapadne diplomate.

* U kontekstu naših evropskih integracija sve češće se pominje i neophodnost saradnje sa Prištinom. Može li se to čitati kao vid zahteva da Beograd prizna nezavisno Kosovo?

- Zvanična politika EU je da su evropske integracije i status Kosova dva odvojena procesa. Jasno smo stavili do znanja da je u interesu Srbije da uđe u EU, ali da to nećemo uraditi po svaku cenu, a sigurno ne po cenu gubitka dela naše teritorije. Uostalom, ni članice EU nisu ujedinjene u vezi sa pitanjem statusa KiM.

* Ali, pritisci su neprestani, a poslednji je rezolucija Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta u kojoj se preporučuje zemljama članicama koje nisu priznale Kosovo da to učine...

- Evropska unija nije država i Evropski parlament nema ingerencije da prizna bilo koga. Pet država nije priznalo Kosovo i nema nikakvih naznaka da će doći do promene njihovog stava.

* Kakvu je strategiju Beograd spremio za period posle odluke MSP o Kosovu?

- Srbija želi da mišljenje MSP bude povod za pokretanje pregovora Beograda i Prištine radi postizanja kompromisa. Sve veći broj državnika u zemljama koje su priznale Kosovo, zasad doduše neformalno, postavlja nam pitanja o mogućem rešenju koje bi bilo prihvatljivo za Beograd. Moramo biti hladnokrvni, nastaviti da vodimo izbalansiranu politiku, koja očigledno izaziva nervozu u određenim krugovima, a koji nam nisu naklonjeni.

* Da li bi i pod kojim uslovima Beograd pristao na podelu KiM?

- O toj temi se ne razmišlja.

GRAĐANI TREBA DA ZNAJU ODAKLE NOVAC

* BRINU li vas akcije opozicije, najavljeni protesti širom Srbije?

- Opozicija radi svoj posao, a Vlada je stabilna.

* Slažete li se sa ministrom Dinkićem, da bi, osim privrednika, trebalo proveriti i imovinu političara?

- Građani imaju pravo da znaju odakle novac političarima. To je na nadležnim organima da utvrde, sve ostalo je populizam.

RAZMIŠLJAĆU O STRANAČKOJ FUNKCIJI KAD DOĐE NA RED

* NA jesen je izborna skupština DS - hoćete li se kandidovati za potpredsedničku ili neku drugu stranačku funkciju?

- U ovom momentu razmišljam kako da Srbija bude pobednik unutar Dunavske strategije EU, kako da naša kandidatura bude prosleđena, kako da dovršimo ciklus od 800 miliona evra finansiranja naše naučne i tehnološke budućnosti... O stranačkim funkcijama razmišljaću kada to pitanje bude stavljeno na dnevni red.