Bor rano otpisan

Nova topionica i fabrika sumporne kiseline, najveći bager u Evropi, teški kamioni za prevoz rude, bušilice... Samo u kupovinu nove opreme za rudarstvo i metalurgiju u Boru država će investirati više od 200 miliona evra, što je povod da se postavi pitanje opravdanosti ulaganja u Kombinat bakra koji su mnogi, nakon tri neuspešna tendera za privatizaciju, otpisali...

Ono što se zna jeste da je RTB “Bor” jedan od retkih aktivnih rudnika bakra i zlata u Evropi. Međutim, tvrdnja da se u ovom kraju nalazi oko 2,5 odsto svetskih rezervi crvenog metala je, u najmanju ruku, diskutabilna. Jer, pored toga što rudne rezerve nisu overene, logično bi bilo i da su, ako je podatak o potencijalu verodostojan, za kupovinu Basena, u prethodna tri pokušaja, aplicirale neke od najmoćnijih svetskih rudarskih kompanija, kao što su “Rio Tinto”, “Felps Doks”, “BHP Biliton”...

Bez obzira na sve, ono što, bez grama sumnje, ide naruku RTB “Bor” jeste podatak koje je obelodanila Svetska banka, po kome će u narednoj deceniji svetskoj prerađivačkoj industriji biti potrebno čak 24 miliona tona bakra.

A, uz već pomenute investicije države, u Boru bi se, u roku od četiri godine, moglo proizvoditi pet puta više crvenog metala nego 2009.

- Nakon perioda od četiri godine, u borskim i majdanpečkim rudnicima godišnje bi se proizvodilo 64.000 tona bakra, 2.150 kilograma zlata i više od 14 tona srebra. Uz to, godišnje bi se produkovalo 4,2 tone selena, kao i najmanje 380 kilograma platine i 180 kilograma paladijuma, koji spadaju u grupu retkih metala, koji su nekoliko puta skuplji od zlata.

Ovo, za “Novosti” predočava prof. dr Milorad Grujić, član SANU, koji se smatra jednim od najboljih poznavalaca rudarske i metalurške problematike u Srbiji.