Krila slomljena u džungli

POGIBIJA Bojana Bakule, Saše Turčinovića i Predraga Čankovića u Boliviji podsetila je na ranije aranžmane srpskih ratnika u egzotičnim krajevima. Srpski borci prethodnih decenija, kao i danas, bili su angažovani kako u službama obezbeđenja značajnih ličnosti i lokacija, ali i u ratnim dejstvima širom sveta.
Uglavnom je reč o pripadnicima elitnih legalnih i paravojnih jedinica koje su postojale na tlu Jugoslavije, a poseban imidž "specijalaca" izgradili u ratnim dejstvima. Pilot Ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije Ratko Turčinović prvi je platio danak ratovanju na tuđem terenu. Tog marta 1997. nastradao je tokom trenažnog leta na jurišnom avionu "jastreb" u šumama Zaira. Leteo je na jednom od osam aviona koji su iz Jugoslavije bili stavljeni na raspolaganje snagama legalnog predsednika Mobutua Sese Sekoa. Tako je uspešnu letačku karijeru okončao u srcu Afrike, ratujući za - novac.
Potpukovnik Turčinović, pilot 252. lovačko-bombarderske eskadrile, poznate po imenu "Kurjaci sa Ušća", bio je samo jedan od gotovo hiljadu Srba-boraca u građanskom ratu u Zairu (današnjem DR Kongo). Srpske trupe u Africi činili su uglavnom borci iz oružanih snaga Republike Srpske i Srpske Krajine, ali i deo bivših pripadnika Vojske Jugoslavije. Njihov angažman u Zairu najmasovnije je učešće boraca sa ovih prostora u nekom oružanom sukobu van bivše Jugoslavije.
- Nije retkost bila ni poslednjih godina da ljudi sa ovih prostora, koji imaju iskustvo u baratanju oružjem, odu u svet u nameri da unovče svoje znanje - navodi sagovornik "Novosti", koji je i sam nosio oružje za račun brojnih stranih agencija za obezbeđenje. - Najveći broj njih trenutno pruža obezbeđenje ličnostima u Iraku, Avganistanu ili Izraelu. Postoje, međutim, i pravi "psi rata", koji za dobar novac, ne birajući, izvršavaju sve zadatke. Uglavnom je reč o kriminalcima odbeglim od ruke pravde. Oni se ne samo u džunglama uspešno kriju, već i dobro zarađuju.
Naš sagovornik napominje da ih danas najviše ima u zemljama Južne Amerike, gde cevi nose za račun narkobosova i trgovaca drogom i oružjem. U prošlosti nisu retki bili slučajevi da su naši ljudi radili na organizovanju vojnih hunti u Africi...
Kako su mediji svojevremeno prenosili, srpski vazduhoplovci, njih oko stotinu, praktično su osnovali zairsku avijaciju 1997. godine. Njenu flotu činile su tri letelice "jastreb" i pet transportnih aviona An-26. Angažman u zairskoj vojsci pronašao je tada i veliki broj naših oficira Kopnene vojske, koji su bili instruktori obuke lokalnim oficirima.
Regrutovanje Srba za učešće u građanskom ratu u Zairu obavljali su francuski i belgijski oficiri, među kojima su pojedini bili angažovani u Bosni kao "plavi šlemovi". Oni su demobilisanim borcima nudili tromesečne ugovore vredne između 2.000 i 5.000 dolara.
U sukobima poput ovog, učestvovao je i deo ljudstva jedinica, koje su u državama bivše SFRJ ostale - bez angažmana. Sve one imale su predznake "specijalna", "elitna", "posebne namene"... To se naročito odnosi na pripadnike Arkanove dobrovoljačke garde, poznate kao "Tigrovi" ili "crvene beretke". U njima je ratovao veliki broj ljudi sa kriminalnom prošlošću, kojima nije bilo teško da patriotsko ratovanje zamene za - profesionalno.     

STEVAN MARKOVIĆPOSAO telohranitelja u inostranstvu Srbima je privlačan decenijama. Prvi koji je svojim životom, aferama, pa i smrću, skrenuo pažnju na ovaj posao, bio je poznati beogradski žestoki momak i kasnije plejboj Stevan Marković. On je godinama bio lični telohranitelj i prijatelj čuvenog francuskog glumca Alena Delona. Život mu je okončan likvidacijom, u aferi, koja je godinama tresla Francusku.

*****
''ZEMUNAC'' KUPOVAO ZA ŠEFA KARTELA

ZA narkobosa Vilijama Rozalesa Suaresa, trojica srpskih državljana, ubijenih u Boliviji, preko posrednika u Beogradu tražili su da kupe blindirano vozilo - saznaju "Novosti". Automobil je trebalo, preko holandske luke, u specijalnom kontejneru da se prebaci u Amazoniju.
Kako saznajemo, blinidirano vozilo za potrebe jednog od najvećih trgovaca drogom u Južnoj Americi, po Srbiji je tražio bivši pripadnik "zemunskog klana". On je u dogovoru sa Bojanom Bakulom i Sašom Turčinovićem pokušao da nađe "blindu", ali se dugo čekalo da Rozales pošalje novac. Ostalo je na tome da se automobil pošalje kasnije.
Do isporuke nije došlo, jer su u međuvremenu upali u zasedu u bolivijskim šumama, gde su brutalno masakrirani. Da Rozales nije odugovlačio sa kupovinom blindiranog vozila, možda bi danas bili živi.
Za to vreme traje istraga u Boliviji o ubistvu šestoro ljudi i otmici narkobosa Rozalesa. Jedan oficir policije uhapšen je u bolivijskom gradu Santa Krusu zbog sumnje da je učestvovao u nedavnom ubistvu šestorice ljudi, izvestila je lokalna štampa.
Poručnik Dagner Pas Mendosa uhapšen je u utorak pošto ga je identifikovao očevidac ubistva, Kolumbijac Hair Repiso Renhifo.
- Izveden je pred sudiju zbog zločina ubistva - izjavio je bolivijski tužilac Rudi Parada.
Bolivijska policija traga za još nekoliko aktivnih i bivših policajaca, za koje veruje da su bili u grupi plaćenih ubica koja je u petak uveče u gradu San Ramon, u provinciji Santa Krus, ubila šestoricu ljudi, ranila četiri osobe. Sumnje se da oni i dalje drže zatvorenog bolivijskog kralja droge Vilijama Rozalesa Suaresa.
Prema rezultatima preliminarne istrage, žrtve su zaustavljene na lažnom policijskom kontrolnom punktu, gde su ih napadači vezali, mučili, a zatim im pucali u glavu više puta. Trojica Srba su, prema navodima bolivijske štampe, rukovodili elitnom grupom telohranitelja.
Pretpostavlja se da je motiv napada bila nagrada od milion dolara, koju su kolumbijski narkokarteli ponudili za otmicu Suaresa. Policija, međutim, istražuje i mogućnost obračuna među narkokartelima s međunarodnim vezama, koji su aktivni na teritoriji Bolivije.     

OTISCIIDENTITET trećeg srpskog državljanina, koji zvanično još nije potvrđen jer se ne slažu otisci prstiju i dalje je neizvestan. U MUP Srbije kažu da tokom popodneva očekuju da bolivijske vlasti dostave ponovo dokumentaciju, kako bi se potvrdilo da je reč o Predragu Čankoviću.
(E. H.)

*****
FAMILIJE PISMOM ZAHTEVAJU POMOĆ DRŽAVE

KONAČNO nam je i zvanično potvrđeno ono što sam znala. Moj Bojan je poginuo...
Plačnim glasom, prepunim tuge, govori Gordana Bakula, supruga Bojana Bakule (28) iz Rume, nastradalog u Boliviji. Čvrsto privijajući uz sebe troipogodišnje blizance, Gordana se trudi da bude hrabra i pribrana. Sada joj je najveća briga kako da muževljevo telo donese u Rumu iz daleke Bolivije.
- Moraćemo pismeno da se obratimo nadležnima u državi. Nema nam drugog rešenja - skrušenim glasom govori Gordana. - Pisaćemo, molićemo, samo da ih donesu i da ih sahranimo, da deca znaju gde im otac počiva. Molim Boga da nam država pomogne.
Bojanova porodica živi skromno i nema novca za troškove transporta njegovog tela iz Bolivije.
- Jedino mi preostaje da prodam kuću i platim troškove - kaže Gordana. - Ako nam neko ne pomogne, to je jedino rešenje.
Teško joj je da objasni troipogodišnjoj deci gde im je otac. Još su veoma mali da shvate šta se dogodilo i neprestano pitaju za tatu. Prvih dana velike neizvesnosti, videli su fotografije u novinama... Kasnije, kada malo odrastu, mama će im objasniti šta se dogodilo njihovom tati, ali samo da uspeju da ga sahrane ovde. (Lj. P.)

DETALjI OKO TRANSPORTA
DETALjI o prenosu tela trojice ubijenih Srba iz Bolivije u našu zemlju biće poznati tek kada se završi njihova identifikacija. Ako žele sahranu u Srbiji, u ovakvim slučajevima porodice se obično pismeno izjašnjavaju i navode da nisu spremne da plate troškove prevoza. Tek na osnovu toga država može da pomogne.
Kako nam je rečeno u Ministarstvu spoljnih poslova, kada se u Boliviji bude izdavala smrtovnica neophodna za transport tela na lice mesta doći će službenik naše ambasade iz Brazila koji će asistirati oko organizacije transporta. (D. R.)