Pet godina do pet regiona

 VELIKA javna rasprava o decentralizaciji Srbije počeće na jesen, a država bi trebalo da bude izdeljena na političke regione do 2015. godine - planiraju u vladajućoj koaliciji Srbije.
Kako je objasnio predsednik države i lider DS Boris Tadić, cilj je da se postepeno i oprezno, izvrši regionalizacija koja će da osnaži integritet zemlje i poboljša život ljudi.
Red vožnje je utvrđen. Prvo će celokupna politička i stručna elita od septembra da se uključi u raspravu kako bi se ukrstili svi argumenti i odredili broj regiona, granice, konkretne nadležnosti i institucije srednjeg nivoa vlasti. Posle toga, jedna od ideja je da se unutar tih regiona raspišu referendumi na kojima bi se izabrali gradovi koji će da budu administrativni centri.
Na kraju puta, prionulo bi se na promenu Ustava Srbije i na izmenu niza zakona, kako bi se ugovorena regionalna podela zemlje ugradila u pravni poredak i praktično zaživela. Taj, završni čin regionalizacije države ”zakazan” je za 2015.
- Krećemo među građane da čujemo njihove potrebe, pre nego što započne velika javna rasprava o regionalizaciji, koja će se okončati promenom Ustava - izjavio je Mlađan Dinkić, lider G 17 i osnivač unije Ujedinjenih regiona Srbije.
I treći ključni partner vlasti, socijalisti, smatraju da je proces regionalizacije pred Srbijom. Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora SPS, kaže za ”Novosti” da će oni dati svoj puni doprinos da se regionalizacijom stvori funkcionalnija država:
- Nužno je da se, korak po korak, cela zemlja osposobljava suštinski za regionalizaciju, koja bi mogla da se ostvari za pet-šest godina.
Vuk Drašković, lider SPO, ima i konkretan predlog za regionalizaciju. Njegova ideja je da se Srbija izdeli na pet regiona koji bi imali svoje parlamente i vlade: Vojvodina (Novi Sad), Beograd, Istočni region (Niš), Šumadija (Kragujevac) i Drinski region (Užice).

POTREBNO KAO HLEB
KAO što je hleb potreban gladnima, tako su regioni potrebni državi. Ali, ne može slika hleba biti zamena za hleb, pa ni slika regiona ne može biti zamena za regione. Zato Srbiji nisu dovoljni samo statistički regioni, bez sadržaja - rekao nam je Vuk Drašković.

* * * * *

FRANC ŠAUSBERGER, DIREKTOR INSTITUTA EVROPSKIH REGIONA
USLOV ZA EU

SRBIJA će u toku pristupanja EU morati da prođe kroz proces decentralizacije i regionalizacije. To će ubrzati vaš put ka članstvu, ali i omogućiti bolji život ljudima, pogotovo u siromašnoj istočnoj i južnoj Srbiji - poručuje u intervjuu za ”Novosti” dr Franc Šausberger, direktor Instituta evropskih regiona iz Salcburga.
Kada se Srbija decentralizuje, objašnjava Šausberger, regioni će dobiti svoje političke garniture koje će biti odgovorne za otvaranje novih radnih mesta, obrazovanje, stvaranje uslova da mladi ne odlaze.
* Ovde se često između regionalizacije i separatizma stavlja znak jednakosti...
- Pogrešno je shvatanje da ovaj proces može biti instrument za ostvarivanje nekakvih etničkih ciljeva. U svim ”starim” zemljama Evrope postoji srednji nivo vlasti i nijedna od njih nema problema sa separatizmom.
* Šta je garancija da će budući regioni ostati u Srbiji, da se u Vojvodini neće ponoviti ”kosovski scenario”?
- Apsolutno sam ubeđen da Vojvodina ostaje u Srbiji. Nju ne treba izjednačavati sa Kosovom, jer Vojvodina ne želi secesiju. Ukoliko regionima ne date dovoljno autonomije, mogućnost da se razvijaju, jednog dana će sigurno reći: Nismo zadovoljni, hoćemo sopstvenu državu. Prebacivanjem nadležnosti na niže nivoe sprečavate secesiju.
* Da li je model decentralizacije koji je promovisao Mlađan Dinkić pravi put?
- To je važan prvi korak. Statistički regioni treba da budu samo početak suštinske decentralizacije.
* Predsednik Tadić poručio je da će za ovaj proces biti potrebno pet godina...
- On je potpuno u pravu. Za decentralizaciju i regionalizaciju su potrebne godine. Ali, najvažnije je početi.
* Mora li ovaj proces da bude završen pre ulaska u EU?
- EU ne pritiska buduće članice kako će organizovati svoju unutrašnju strukturu, ali bi bilo korisno da se ovaj proces završi do tada. EU je i izgrađena na principu da sve što može da se odradi na nižem nivou, tamo bude i urađeno. (D. MILINKOVIĆ)

ITALIJA - PRAVA MERA ZA SRBIJU
* KOJI bi model decentralizacije bio najbolji za Srbiju?
- Ne možete početi modelom kao u Austriji i Nemačkoj jer je to ”vrh” regionalizacije, ali možete, na primer, koristiti iskustva Italije. Naravno, Srbija treba na kraju da ”skroji” model decentralizacije po svojoj meri.