Najviše nas boli novčanik

 PROSEČAN pacijent u Srbiji godišnje za lečenje iz kase zdravstvenog osiguranja potroši 377 evra, ili 107 evra više nego što prosečan stanovnik Srbije, kroz obavezno osiguranje, izdvoji za zdravstvo!
Od sedam miliona osiguranika (polovina njih ne plaća doprinos za zdravstvo koji iznosi 12,3 odsto na primanja), zdravstvenu zaštitu, prema poslednjim podacima, tokom godine koristilo je 4,5 miliona ljudi. Svako od njih je u zdravstveni sistem, na pregled, po uput, na dijagnostičku proceduru ili kontrolu, u proseku „ušao“ 17 puta! Što je ukupno 78 miliona usluga za godinu dana! Ti pacijenti su potrošili ne samo ono što su sami izdvojili za osiguranje, ako plaćaju doprinos, nego i novac osiguranika koji redovno uplaćaju osiguranje a ne koriste zdravstvenu zaštitu.
- Iz svojih džepova pacijenti su dodatno, kroz participaciju, prošle godine platili lečenje sedam milijardi dinara - kaže Vladan Ignjatović, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. - Tri milijarde su dali kroz participaciju za lekove, a četiri za učešće u troškovima lečenja.
U kasu osiguranja godišnje se slije oko dve milijarde evra. Odatle se finansiraju plate 104.000 zaposlenih u zdravstvu, rad zdravstvenih ustanova, lekovi, bolovanja, pomagala... Svakog dana u bolnicama leži 23.000 pacijenata. Prosečno leže 11 dana. To je devet miliona bolničkih dana godišnje.
Lečenje samo jednog pacijenta ponekad košta više nego što 1.600 prosečnih osiguranika godišnje izdvoji za zdravstvo. Tako je prošle godine VMA za lečenje pacijenta sa teškom bolešću RZZO fakturisala 44.000.000 dinara! Drugi pacijent, lečen u KCS, potrošio je iz kase osiguranja 26.000.000. Lečenje pacijenta na ortopediji u Zdravstvenom centru u Požarevcu koštalo je 11.000.000 dinara. Nijedan od ovih pacijenata ne plaća doprinos za zdravstvo, već su osigurani ili kao članovi porodice ili kao socijalno ugroženi.
- Od 20 najvećih faktura koje su nam zdravstvene ustanove prošle godine ispostavile za lečenje, svaka druga je bila za pacijenta koji ne plaća osiguranje - kaže Vladan Ignjatović.
Zdravstvena zaštita je besplatna samo „u glavama“ onih koji ne shvataju kako funkcioniše zdravstveni sistem, a u praksi sve ima cenu. Plaćaju je osiguranici kroz doprinos. Samo što jedan plaća, a dvoje se leči, jer se pare iz kase osiguranja troše - solidarno.
„Račun“ za običan grip, bez komplikacija, dostiže 2.000 dinara. Prvi pregled kod izabranog lekara osiguranje košta 352,95 dinara. Ako se rade laboratorijske analize to je dodatnih 240 za krvnu sliku i 113 dinara za sedimentaciju. Rendgensko snimanje u dva pravca košta još 590. Ukoliko je potrebna simptomatska terapija protiv povišene temperature, bolova u mišićima i zglobovima, lekar može da propiše „ampuliranu terapiju“, a za injekciju se dodatno fakturiše 191 dinar. Dodaju se troškovi lekova, recimo, antibiotika, ali i sam pacijent mora da otvori novčanik i kupi, recimo, septolete, vitamine, koji se ne izdaju na recept. Sledi i kontrolni pregled...
U slučaju da se grip iskomplikuje, i pacijent provede samo jedan jedini dan u bolnici, račun premašuje 3.200 dinara. Prvo se mora na specijalistički pregled, što košta 284 dinara. Bolnički dan na pulmologiji, na odeljenju opšte nege, iznosi 1.386 dinara. Krvna slika, sedimentacija i C reaktivni proteini koštaće još skoro 800 dinara. Na to treba dodati rendgensko snimanje srca i pluća, koje košta 138 dinara, oksigenu terapiju (513 dinara), a za injekciju se fakturiše 48, odnosno 93 dinara, zavisno da li se daje u venu ili mišić. Ako se serološkim testovima dokazuju uzročnici bolesti, pacijet će iz kase osiguranja potrošiti još 1.500 dinara, a ako se radi i mikrobiološki test - još 1.000 dinara.
Na ozbiljnije bolesti novac se troši i brže i više. Jedan stent, recimo, košta od 100.000 do 150.000 dinara. Prosečno se ugrađuju dva po pacijentu, a svakog dana u Srbiji se ugradi 30 stentova.
Prosečna cena pejsmejkera je 200.000 dinara, a neki defibrilatori koštaju i do 10.000.000 dinara.

PEJSMEJKERI I KUKOVI
- DNEVNO se u zdravstvenim ustanovama u Srbiji ugradi 12 pejsmejkera, a svaki košta od 1.000 do 10.000 evra - dodaje Ignjatović. - Samo za kukove godišnje se izdvoji 1,1 milijarda. Veštački kuk, u proseku, košta 100.000 dinara. Svakog dana se ugradi 30.