Oaza Srba na međi

 Skrajnuto od glavnog puta, u zaleđini makedonskog graničnog pojasa sa Grčkom, tik uz među, rasprostranjeno je selo Selemlija, sa sedamdesetak kuća i poseda. Njegovih 300 stanovnika su isključivo Srbi, čiji su preci u ovu „južnu oazu“, nekoliko kilometara udaljenu od frekfentne saobraćajnice koja vodi prema Grčkoj stigli iz okoline Vranja, Pirota, Leskovca...
Dragoljub Cvetković, koga svi u selu zovu Lola, i njegova vredna domaćica Smilja su iz Krive Feje, pored Vranjske banje.
- Lola je rođen ovde, ali, kada je stasao za ženidbu, mene je pronašao u zavičaju svojih predaka. Uzeli smo se 1977. godine. Imamo dva sina. Stariji Saško je lekar u Đevđeliji, a mlađi Zlatko, kuvar koji čeka posao i pomaže nam oko domaćinstva. Vezani smo za imanje. Nije lako posebno za mlade, ali dovijamo se nekako - objašnjava Smilja.
Ispred stare, trošne kuće, odmah iza nove, koju je podigao stariji Lolin brat Aca, sedi njihova majka - Stanika. Rođena je, kaže, 1924. u Krivoj Feji. U Selemliju je stigla 1954. „zbog udaje“. Uz izvinjenje što nije „baš doterana za goste“, objašnjava da su se doskora u selu svi držali nepisanog pravila od starina, da mladi, kad im dođe vreme za udaju i ženidbu životne saputnike traže isključivo tu, među meštanima - Srbima, ili, u zavičaju svojih predaka u Srbiji. Sada se kaže, ta, kao i mnoga druga pravila polako napuštaju... Mladi idu svojim putem...
Njena tri godine mlađa „druga“, komšinica Sofka Đošić iz dvorišta lepo uređenog domaćinstva, u šali kaže da su i njeni preci ovde na krajnji jug Makedonije - „valjda, došli da beru med...“ No, da li je ko ubrao i čemer, zavisilo je od - „pravila života i sudbine“.
U lepo uređenim dvorištima sa modernim kućama i domaćinstvima koja podsećaju na one u Srbiji, starom zavičaju, duž prosečenih, ali još uvek neasfaltiranih ulica, na svakom koraku vidljiva je vrednoća domaćina. Svi su sa šarenolikim „domaćinlukom“ karakterističnim za ovo podneblje. Uz plantaže i posede vinograda, tradicionalne nasade raznovrsnog povrća i voća poput nara, smokve, masline, mandarine, limuna... ljudi se bave i stočarstvom... Mladi se domognu i nekog posla sa strane, u Đevđeliji, ali i dalje... to je normalno i neminovno, a mi držimo ovo od starina, kažu seljani.
Dule Savić, vlasnik jedne, od dve prodavnice u Selemliji, uz nezaobilaznu čašicu domaće lozovače - za dobrodošlicu, objašnjava:
- Moji su se u ratnim okolnostima odavde seljakali, povlačili se na sever, odlazili i na Kosmet, u Vitinu, pa se opet vraćali. Kao i dvadesetih, i posle toga, zaustavljali su se tu na korak od granice sa Grčkom. Zapelo im je za oko ovo plodno zemljište, podneblje gde rađaju rajski plodovi. A, ko zna, da su bili malo odvažniji, znatiželjniji, možda bi stigli i do obala Egeja. Eto, gde je to, takoreći, tu omah iza međe, malo južnije. No, sudbina nam je tako skrojila putanje. Meni je to ostavio otac Milan, drugima njihovi stari - kaže Savić.
Đurđevdan je slava bukvalno svih seljana u Selemliji. U ovoj svojevrsnoj oazi Srba, na krajnjem jugu Makedonije, bukvalno na međi sa Grčkom, kao i toliko godina unazad, i ovog 6. maja, na slavu sela Svetog Đorđa, u svakom domu, bez izuzetka, pripremljena je bogata trpeza. No, pored tog porodičnog slavlja, po tradiciji, svi seljani na Đurđevdan se okupljaju oko zajedničke trpeze, kraj zapisa - stare kruške nasred sela.

FILIJALA U SKOPLJU
Penzioneri Sanda i Spase Tasevski iz Skoplja, godinama su srođeni kao kumovi gotovo sa svima u Selemliji.
- Mi smo kao nekakva filijala Selemlije u Skoplju. Tu smo da pomognemo mladima kada se upisuju u škole i na fakultete, kada neko treba da putuje negde na sever u Srbiju i dalje, kada je nekom teško, kada je bolestan, pobrinemo se za svakoga... Zato smo godinama već bukvalno sa svima u selu rod rođeni - kaže Sanda Tasevska.

OBEĆANJA
Selemlija teritorijalno pripada opštini Bogdanci, čiji je gradonačelnik, veterinar Risto Ičkov „beogradski đak“. Seljanima obećava da će, uprkos velikim teškoćama, lokalna samouprava smoći snage da i u Selemliji poboljša komunalnu infrastrukturu i izgradi - crkvu.
- Znam da se ovde ljudi više vezuju za reč nego za dokument i zato težimo da preuzeta obećanja zajednički ispunimo. Mislim da ćemo uspeti da pomognemo da vredni meštani Selemlije konačno dobiju svoju bogomolju - kaže Ičkov.