INSPEKTORATU za rad, otkad je počela ekonomska kriza, najviše radnika požalilo se na nezakonite otkaze, nerealno male zarade ili potpunu obustavu plata, ali žale se i zaposlene majke kojima nisu uplaćivane naknade tokom trudničkog i porodiljskog odsustva.
Radovan Ristanović, direktor Republičkog ispektorata za rad, kaže za "Novosti" da su inspektori lane uspeli da vrate 1.000 radnika na posao, da su svima poništena rešenje o otkazu, što je potom i sud učinio pravosnažnim:
- Za ostale propuste, koje smo uočavali na terenu, tražili smo od poslodavaca da ih otklone. Ko je odbio, podnosili smo zahteve za prekršajne prijave, a njih je bilo skoro 6.000.
* Kada radnici zatraže, recimo, isplatu zaostalih zarada i vi se uverite da su oštećeni, kolike su šanse da dobiju novac?
- Ako firma radi, a neki od radnika nisu plaćeni, mi možemo da naložimo isplatu, pa čak i da predložimo sudu za prekršaje da donese rešenje o zabrani rada. Ako je, međutim, firmi blokiran račun, ako nema nikakvih sredstava, onda nema ni šanse da se izvrši naplata. A, upravo je najveći broj takvih slučajeva.
* Kako ćete se, onda, boriti s takvim problemima, naročito kada se sa svih strana čuju zahtevi da pooštrite kontrole? A, zna se da je jedan ispektor zadužen za 1.000 preduzetnika...
- To zaista izgleda nezamislivo. S jedne strane, od sadašnjih 300 radnika moraćemo da otpustimo 40 zbog zakona o smanjenju broja radnika. S druge strane imamo povećan obim posla zbog krize. Zato smo mi još pre dve godine započeli reformu. Pre toga smo imali 150 pravnika koji su obavljali nadzor iz oblasti radnih odnosa i još 150 inženjera, koji su se bavili bezbednošću na radu. Sada i jedni i drugi rade sve kontrole.
* Jedna od mera za izlazak iz krize je i borba protiv rada "na crno", gde je velika vaša uloga...
- Radnici koji nisu prijavljeni u uslovima ekonomske krize najbrže su i ostajali bez posla. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednje dve godine bez posla ih je ostalo 140.000, dok je radno mesto u legalnoj zoni izgubilo 110.000 radnika. Kada naši inspektori otkriju neprijavljene radnike, oni donesu nalog poslodavcu da ih obavezno uvedu u legalan radni odnos, što u najvećem broju slučajeva i učine. Međutim, borba protiv rada "na crno" mora biti mnogo šira.

MOŽE I ANONIMNO
PRIJAVE pod imenom i prezimenom radnici obično podnesu tek kada ostanu bez posla ili odluče da ga napuste - ukazuje Ristanović. - Za nas je to kasno, jer mi štitimo prava zaposlenih, a kada izgube taj status nadležan je samo sud. Zato smo omogućili radnicima da nam se obrate i bez obaveze da se predstave, odnosno prijava može da bude i anonimna.