Preživeo pakao Jasenovca
08. 04. 2010. u 20:59
Delo Diane Budisavljević, Austrijanke koja je iz logora NDH spasla 12.000 dece, gotovo nepoznato. Gojko Knežević, jedno od dece otrgnute iz ralja smrti. Stradala mu cela porodica
PUT stradanja, a potom i izbavljenje Gojka Kneževića, tada malog logoraša koji je uspeo da preživi pakao Stare Gradiške, Jasenovca i Jastrebarskog, u potpunosti se poklapa sa spasilačkim akcijama Diane Budisavljević. Iako to i ne zna, Gojko je, verovatno, jedno od hiljade dece koje je zahvaljujući njoj spaseno od sigurne smrti u logorima.
U trošnoj i skučenoj kancelariji Udruženja logoraša Drugog svetskog rata u Banjaluci, čiji je predsednik, Gojko nam priznaje da nije čuo za Dianu Budisavljević, ali jeste "za neku ženu koja je spasla mnogo dece od smrti u logorima". I eto, opet: Dianino ime toliko je potisnuto da se za nju ne zna čak ni među preživelim logorašima sa Kozare!
Svirepost
POTRESNA trasa Gojkovog stradanja vodi od Stare Gradiške, gde su ga ustaše, kao osmogodišnjaka, transportovale u leto 1942. godine iz zbega na Kozari, pa preko Jasenovca, gde, u organizaciji Diane Budisavljević, prvi put interveniše Crveni krst.
Iz Jasenovca dolazi u Sisak, gde raspoređuju male logoraše, a potom ga nevoljni put vodi do "kužne" bolnice u Zagrebu, pa sve do Jastrebarskog. Odatle ga u jesen 1944. godine odvode u Zavod za gluvonemu decu u Zagreb, gde će ga konačno spasti jedna druga žena.
Kroz čitavu sudbinu tada tek dečarca, poput nevidljive niti - a da toga nikada nije postao svestan - provlači se ime Diane Budisavljević, koja je vodila većinu akcija spasavanja iz pobrojanih logora. Na jednom od sačuvanih dokumenata iz Hrvatskog državnog arhiva gledamo spisak dece odvedene iz Siska u Zagreb te 1942. Gojkovog imena ni na jedinoj strani nema, ali tu su druga deca iz njegovog sela, Knežice...
- Majku Jovanku su zaklali na moje oči u Jasenovcu, a izgubio sam i devetoro braće i sestara. Svi su pobijeni u logorima. Jedini ja, eto, preživeh - kaže Gojko, kao da se jada. - Ustaše su uživale u otimanju dece od majki, pa su tako moju tek rođenu, dvomesečnu sestricu oteli od majke. Moja mama, krupna i jaka žena, Kozarčanka, u rvanju sa ustašama, četvoricu poobara u blato, a ostale ustaše, koje su posmatrale, iskidali su se od smeha, kako ih jedna žena pobaca okolo kao snoplje. Poniženi, izvadili su noževe, uhvatili je i odsekli joj dojku. Majka je izgubila svest, i tada su je zaklali. Sestricu su samo bacili uvis i dočekali na nož.
Spasenje
DEČAK je bio u grupi logoraša koji su sve to posmatrali. Jedan od starijih rukom je zatvorio usta, da ne jaukne za majkom i sestrom, da se ne oda i bude sledeći pod ustaškim nožem.
Preživelo je kozaračko dete i odvođenje na streljanje, i mnoga druga mučenja i bolesti u logorima, ali će se do kraja života sećati dana kada je spasen i svog anđela-spasioca.
- Bilo je to u jesen 1944. godine, kada su nas, grupu dece, ponovo odveli u Zavod za gluvonemu decu. Pavelić je dozvolio da Zagrepčani uzimaju decu pod uslovom da im promene ime, da ih vaspitavaju u duhu hrvatstva i ustaštva, te da zatru svaki trag porekla toj deci - priča Gojko.
Blanka Novaković je bila zagrebačka intelektualka, ženevski student, bogatašica, otac joj je bio senator, građevinski preduzetnik, a bila je udata za Stjepana Novakovića građevinskog inženjera.
- Ako postoji anđeo, to je bila ona. Kada je čula za taj logor-prihvatilište dece, ona je odmah uzela sedmoro srpske dece - priča Gojko. - Kada je došla do mene, ja sam bio na samrti sa nekih petnaestak raznih bolesti: difterija, dizenterija, upala pluća, upala porebrice, rahitis, gliste, uši... Na glavi je imala maramu, i ja sam u onoj agoniji, kako ju je obasjalo sunce, pomislio da je moja mama i povikao sam: "Mama, vodi me odavde!" To joj je, valjda, osim humanih, pobudilo i majčinske osećaje, jer nije imala svoje dece, uzela me u naručje i ponela prema kapiji.
Novi dom
A NA kapiji - poslednja prepreka.
- Ustaša me pita: "Hoćeš da ideš sa ovom tetom?" Ja tada malo dolazim sebi iz onog bunila, gledam u ustašu, pa u nju i kažem: "Neću!" A taj ustaša odmah dočeka: "Ma milostiva, mali ima pravo, dok dođete do kuće on će umreti". Ona se iznenadila pa me pita: "A sinko, zašto nećeš?" Ja gledam u nju, vidim neka dobrota, nežnost isijava joj iz očiju, pa kažem: "Hoću, ali da uzmeš i mog prijatelja Boška". A taj Boško je bio zdrav dečak, rodom sa Korduna, koji je pola svoje hrane delio sa mnom, onako iznemoglim.
Tog dana Blanka je osim sedmoro ranije uzete dece, spasla i Gojka i Boška. Sve je udomila kod prijatelja, a Gojka je uzela sebi. Oporavila ga od bolesti i posle školovala pod imenom Vojko Novaković.
Gojka je 1949. godine pronašao otac-partizan, koji je tražio familiju izgubljenu u ratu. Kada je preminuo poočim Stjepan, 1954, Gojko je napustio Zagreb i otišao na dalje školovanje u Tehničku školu u Beogradu. Blanka je umrla tri godine kasnije. Do kraja života posećivala je Gojka dok je bio na školovanju u Beogradu.
IZ “DNEVNIKA DIANE BUDISAVLjEVIĆ“
4. avgust 1942, Jasenovac
"Prošla sam kroz čitav logor i govorila ženama da ću preuzeti decu. Bilo je mnogo teško bolesnih žena i dece. Ležali su na zemlji. Žele da mi predaju mnogo dece koja su teško bolesna, čudnovato plava u licu. Kažem da ne smem da dovedem teško bolesnu decu. Znam da u Zagrebu nema mogućnosti za smeštaj. Ne možemo da ih smestimo u ustanove sa zdravom decom, jer će nam sva umreti. Bilo je strašno što nisam majkama, u njihovom očaju, mogla pomoći. (...)
Požurivala sam polazak, znajući da me nestrpljivo očekuju. Napunili smo 15 kola s decom i poslali ih na kolodvor. Kao i prethodnog dana, upozoravam veće dečake da se prilikom vožnje kroz logor sagnu i budu potpuno tihi. Jako se bojim da će mi opet dečake zadržati, ako budu smatrali da su stariji od 14 godina. (...)
Bio je to naporan dan, pun stravičnih utisaka, jada i očaja, utisaka koji su me dugo progonili i te žalosne spoznaje su verovatno bile uzrok mom dugotrajnom pobolevanju.
Polazimo oko 23 časa, s 1.200 dece. Imala sam dojenčad koju sam opet pažljivo pokrila belim omotnim papirom, jer noć je bila hladna."
CISTERNA
U LOGOR su nam dovozili cisternu za vodu koja je sa stražnje strane imala vrata. Ustaše su nam govorile: "Hajte, deco, vodimo vas mamama i tatama kući". Deca nagrnu u cisternu, to je cika, vriska. Ja se nisam gurao jer su mi mamu već zaklali, a za oca sam znao da je u partizanima. Kad napune cisternu decom, zatvore je, negde usput puste gas i podave ih, pa se vrate po još dece - svedoči Gojko.
DUMBOVIĆ
U PRILOGU "Dnevnika" među dokumentima su i transportne liste dece iz logora Sisak u jesen 1942, kada je Gojko Knežević, skupa sa stotinama kozaračke dece, i prebačen u Zagreb. Evidenciju dece koja su stizala u Sisak radio je Ante Dumbović, učitelj i blizak Dianin saradnik. On je, verovatno, i pomogao da se sačuva Gojkov identitet.
VEĆA OD ŠINDLERA
* Austrijanka udata za Srbina, organizovala je akciju spasavanja srpske dece iz ustaških logora u vreme NDH.
* Decu sa Kozare, Korduna, iz hrvatskih i bosanskih sela, lečila je u Zagrebu i pokušavala da nađe familije koje bi ih podizale.
* Popisala je oko 12.000 mališana u svoju kartoteku, kako bi im sačuvala imena vratila ih roditeljima posle rata.
* Imala je podršku uskog kruga ljudi, i svi su rizikovali svoje živote zbog srpske dece. Protiv nje i saradnika bile su ustaške vlasti, a posle rata je pala i u nemilost komunista.
* Umrla je gotovo zaboravljena, u Insbruku, u Austriji. Njeno ime ne nosi nijedna ulica, ni institucija u Srbiji, Bosni ili Hrvatskoj. Nema je u udžbenicima, nema ni knjige ni filma o njoj.
Sutra: Sudbine nestale u arhivama
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
Izlazi 14. broj "Srpskog nedeljnika Kompas" na kioscima od 11. juna
U OVOM 14. broju srpskog nedeljnika čitajte o golu u gostima, NIS-u, fudbalu i javnim finansijama.
10. 06. 2026. u 22:21
ŽAKLINA TATALOVIĆ UNELA TELEFON NA SUĐENJE KECMANOVIĆIMA: Hitno se oglasio ANS - Ko joj je dozvolio da prekrši pravilo?
ASOCIJACIJA novinara Srbije (ANS) zahteva hitno objašnjenje povodom informacije da je na suđenju Vladimiru i Miljani Kecmanović novinarka Žaklina Tatalović unela i koristila mobilni telefon u sudnici, iako su svi ostali novinari, po nalogu suda, telefone predali pre ulaska.
10. 06. 2026. u 21:02
MACUT I JOTOVA: Razgovori o bilateralnoj saradnji Srbije i Bugarske
PREDSEDNIK Vlade Republike Srbije prof. dr Đuro Macut sastao se danas na marginama Samita Procesa saradnje Jugoistočne Evrope u Sofiji sa predsednicom Republike Bugarske Ilijanom Jotovom.
10. 06. 2026. u 20:24
SRBIJA POBEĐUJE! Iz Novog Sada poslata snažna poruka jedinstva, napretka i vere u budućnost (FOTO/VIDEO)
NOVI Sad je danas bio mesto velikog okupljanja građana koji su, pod sloganom „Srbija pobeđuje“, poslali snažnu poruku jedinstva, optimizma i podrške daljem razvoju naše zemlje.
10. 06. 2026. u 18:39
"PLANIRAM DA PODNESEM OSTAVKU, VEĆ PAKUJEM KNJIGE" Predsednik Vučić obavestio naciju o sledećim ključnim koracima
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić otkrio je da planira da podnese ostavku na mesto predsednika.
10. 06. 2026. u 18:30
petar
08.04.2010. 23:33
Zar nam nije dosta ,trpanja u nase glave neceg sto se nikad nije dogodilo (naravno ako pitate gospodina Tadica). Dzaba vi ovo pisete ,ni jedna zemlja na svijetu nece priznati da su ubijali neduzne ,kao Srbija .Ako pitamo vladu Srbije ,sva ova nedjela 41-45 su cinili srbi .zato bi trebalo da vlada donese jos jednu odluku ,da ne maltretiramo ponosnu hrvatsku za zlodjela koja su srbi napravili.
To su istinite i potresne teme za snimanje filmova uz distruibuciju po celom svetu kako bi se videlo sta se sve desavalo tokom tih ratnih godina od 1941.-45. Nemci su prema sebi vec decenijama nemilosrdni prikazivajuci originalnu filmsku dokumentaciju , kako u soopstvenoj zemlji tako i u inostranstvu, o zlocinima koje je nacisticki rezim nad gradjanima Evrope Mojsijeve vere pocinio. Srpska kinematografija koja raspolaze vrsnim kako rediteljima tako i glumcima umesto da filmovima ovoga zanra sebi posveti najvecu paznju, snima neke budibog sa nama bljuvotinje od kojih jedva opstaje. Da li se uopste neko od novinara ili knjizevnika setio da sakupi prezivele ustaskih zlocina i na osnovu njihovih iskaza sastavi tomove zapisa za sledece generacije Srba i Hrvata koje dolaze iza nas? To su teme koje se moraju u najkracim vremenskim intervalima stalno ponavljati, kako bi naslednici pocinioca mnogo cega iz gradjanskog rata 90-tih godina mogli razumeti, a posteni medju njima se stideti sto su uopstre rodjeni na tom tlu.
Interesantno djeca su spasavana iz kandji ustasa a potom odvodjena na sigurno u Zagreb-gdje inace nije bilo ustasa i bilo je veoma sigurno za "logorase", a narocito 12000. njih .Posto je ista gospodja stradala u nemilost komunista poslije rata znaci li to da su ustase bilo milostivije (ta nisu bili glupi da za nju i njen rad neznaju)
zalosno je sto njeno ime nema nijedna ulica,ali ipak njeno ime zna BOG i to je najvaznije!!!
Cesto se upitam da li ce zaista ikad biti javno prezentovano o tim svirepim zlocinima ustasa i ne samo njih u 2 svetskom ratu.Zamislite tu svirepost decaka od 8 godina zatvoriti u jedan takav logor.To je van pameti svakog coveka ali nazalost ta svirepost se ponovila i u ratovima 90-tih pogotovo u bosni.
Komentari (29)