Vek i po na tavanu

 DA JE sudbina htela da poživi više od 27 godina, verovatno bi dostigao slavu svojih velikih sugrađana Paje Jovanovića i Uroša Predića. Ovako, Vrščanin Jovan Vuletić (1825-1852), je sa ukupno četiri dela - dva portreta, jednim crtežom i jednom istorijskom kompozicijom - ostao samo bljesak, doduše više nego sjajan, na samom začetku srpskog romantizma koji će, nešto kasnije, onako raskošno obeležiti Đura Jakšić, Novak Radonić i drugi naši velikani.
Upravo je Jakšić, kada je Vuletić od tuberkuloze umro u rodnom Vršcu, zapisao bolnu rečenicu: „Posle tolikih muka, šta bi od svega - samo prah“. A od četiri pomenuta dela umetnika koji je slikarstvo, kao jedan od prvih stipendista Matice srpske dok je ona još bila u tom gradu, učio u Pešti, a potom i u Beču, do sada se znalo samo za tri. Sada se, međutim, zna i za četvrto.
- Ni sanjao nisam da ću, kada sam od prijatelja iz Muzeja Vojvodine čuo da jedna porodica u Rumi na tavanu drži sliku iz 19. veka koja im je ostala od pradede, inače proizvođača nameštaja, naći ovako nešto - kaže novosadski kolekcionar Boris Srbinovski. - Ni kad sam je video, nisam prepoznao Jovana Vuletića, ali je nešto u meni zaigralo, kazujući mi da to nije obično otkriće.
Tek kad je potpuno ruiniranu sliku doneo u Novi Sad i pažljivo zagledao njenu pozadinu, Srbinovski je otkrio prilično izbledeo i delimično isprekidan, ali nedvosmislen zapis pisan, staroslovenskom ćirilicom, umetnikovom rukom, koji glasi: „Edno Srbsko pozorie molov. sl. Joana Vuletiča, učenik III god. Akad. Hudož. kod S. ANNE u Beču 25. Oktobera 1849“.
- Tek tad sam, zapravo, postao svestan šta sam našao, da bismo, kasnije, tokom restauracije slike koja je, inače, bila u takvom stanju da je sa nje, samo ovlašnim udarcem moglo sve da otpadne, a koju je sjajno obavio Mario Vuknić, akademski slikar i restaurator Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, u desnom donjem uglu otkrili i fragmente Vuletićevog potpisa - kaže Srbinovski.
Autentičnost slike su, u međuvremenu, potvrdili istoričari umetnosti Nikola Kusovac, dr Miodrag Jovanović i Milena Vrbaški koja je, definitivno, odredila i njen naziv. Pošto u pomenutom zapisu sa poleđine nije mogao da dešifruje reč „pozorje“ koje je, u vremenu njenog nastanka, imalo značenje današnjih reči „scena“ ili „slika“, Srbinovski je, vođen sadržajem, sliku nazvao „Danak u krvi“.
- S obzirom na vreme njenog nastanka i činjenicu da je otimanje srpske dece ili „danak u krvi“ jenjavalo još sredinom 17, a ukinuto početkom 18. veka, to nije bio odgovarajući naziv - kaže Milena Vrbaški, inače kustos Galerije Matice srpske.
U skladu sa zapisom sa poleđine, slika je, upravo na njen predlog, najzad dobila naziv „Jedno srpsko pozorje ili upad Turaka u srpsko selo“, skinuvši još jedan sloj zaborava sa autora koji je, svakako, zaslužio - pamćenje.

BOGOBOJ I SRPKINJA
OD UKUPNO tri dela za koja se, pre otkrivanja „Jednog srpskog pozorja ili upada Turaka u srpsko selo“, pouzdano znalo da su Vuletićeva, dva su portreti arhimandrita manastira Krušedol Prokopija Ivačkovića i, sredinom 19. veka, veoma popularnog romanopisca Bogoboja Atanackovića koji je živeo u mađarskom gradu Baji. Treće je crtež na kojem je, prema mišljenju Milene Vrbaški, jedna od ličnosti poznata pesnikinja tog vremena Milica Stojadinović - Srpkinja.