U Evropu ušivenih džepova

 DOBRO došli u Evropu - pazite svoje novčanike! U Briselu, prestonici EU, novac je najmanje bezbedan tamo gde se niko ne nada - u unutrašnjem džepu.
Brisel je lep i, u principu, bezbedan grad, a “plavih” je dosta na ulicama. U njemu se, ipak, tope neke naše predstave o Srbiji kao zemlji opasnoj za život. Nigde po Beogradu nema natpisa, na engleskom, “čuvajte se džeparoša”, kao na irskom pabu iza sedišta Evropske komisije. Pabovi su, uopšte, rizična mesta: desetak sekundi nepažnje u lokalu “O’Rajliz”, preko puta zgrade Berze, dovoljno je da putnik ostane bez prebijenog evra.
Džeparoši su razvili specijalnu taktiku za posetioce, prilagođenu modnim trendovima i navikama gostiju.
Jakna prebačena preko stolice idealna je meta za vešte kradljivce. Časak nepažnje, preglasan ton TV-prenosa utakmice Mančester junajted - Mančester siti i crnac na štakama koji, kao, ne zna ko igra, pa se raspituje i primorava gosta da ustane i objasni mu. Škola kriminalne “predigre”.
Nesrećnik i šestoro prijatelja za spojenim stolovima ništa neće znati sve dok žrtva ne posegne za buđelarom - da plati turu, ili, ako se “stisao”, sutra ujutru pred automatom za prodaju metro-karata, ili posle jutarnje kafe, za uzdravlje.
To je malo remek-delo lopovluka, možda regrutacija za neke nove “pink pantere” i kradljivce najvišeg nivoa. Novčanik nije ni otvoren - sada ih tako prave, bez rajsferšlusa, da pare mogu da se izvuku sa dva prsta. Uostalom, probajte...
Zahvaljujući vrhunskoj tehnici džeparoša, sve osim para ostalo je u džepu, pa i u novčaniku: pasoš, avionske karte, kartice. Ostavljaju i sitninu, pa labilniji mogu da posle svega plate baki pred sobom za plakanje u toaletu.
Posle “nezgode”, pričamo stanovniku Brisela, Italijanu Mauriciju, da se desila pljačka. “Seče” nas pitanjem:
- Da niste ostavili jaknu preko stolice...?
Osim na kafanskom nameštaju, rizik za džepove postoji i u hodnicima železničkih stanica, kao i u metrou. Tu Brisel nije izuzetak. Jedan od gradova s najvećim podzemljem, u bukvalnom smislu, sigurno je Pariz. Tu se tunelima dnevno vozi čak pet miliona ljudi. Bez metroa grad bi stao.
U podzemnom vozu Grada svetlosti, korpulentni mladić mirno prilazi starijem čoveku koji sedi. Odjednom, klekne ispred njega i počne besomučno da ga cima za nogavice. Čovek i njegova supruga su zaprepašćeni i ne znaju kako da reaguju. Scena traje tridesetak sekundi. Mladić, zatim, mirno ustaje i, kao da se ništa nije dogodilo, izlazi na stanici iz voza. Svi na trenutak pomisle da je u pitanju akt neuračunljive osobe. Ali, postupak je i te kako bio proračunat: dok je on vukao čoveka za nogavicu, njegov “kolega” je žrtvi mirno izvukao novčanik.
Kradljivci operišu, kao i svugde u svetu, najviše kada su gužve. Glavna opasnost nastupa prilikom ulaska i izlaska iz voza. Kada se na vratima mimoilazite s neodlučnim putnikom koji nikako da prođe, za svaki slučaj proverite i džepove. Turisti su posebno na meti.
Lopovi su se osmelili, pa ponekad operišu i usred bela dana, naočigled polupraznog autobusa, jednostavno otimajući plen. Na meti su, naročito, sofisticirani mobilni telefoni, a među prvim žrtvama - devojke.
Ni muškarci, međutim, ne prolaze bolje, a ko se pobuni može da dobije i porciju batina. Internetom, tako, kruže snimci od pre godinu dana o nasilju u pariskom javnom prevozu, na kojem se vidi grupa nasilnika koja u autobusu besomučno tuče mladića, jer se usudio da im zatraži nazad svoju imovinu.
Za ovakve napade naročito su “zgodni” noćni i prigradski autobusi. Francuska policija je bila primorana da na jednoj od najnesigurnijih perifernih linija uvede patrole u autobusima i prateće marice!
M. Radonjić - G. Čvorović

PORUKA PUTNICIMA
Kad dođe do nasilja, putnici i vozači najčešće gledaju svoja posla. Pariska policija i gradsko saobraćajno preduzeće RATP su izdali brošuru sa savetom kako da od kradljivaca sačuvate svoj skupi mobilni telefon. “Budite diskretni i pažljivi u korišćenju”, piše u poruci za putnike.

PATROLE I KAMERE
PARISKO gradsko saobraćajno preduzeće nedavno je uvelo patrole. Podzemni hodnici se, istovremeno, obnavljaju, pojačava se osvetljenje i postavljaju kamere, dok sa razglasa redovno stiže upozorenje da lopovi operišu i da pripazite na svoje džepove i tašne.


* * * * *

DŽEPARENJE U BEOGRADU - UVEK GA JE BILO, ALI U POSLEDNJE VREME OVA VRSTA KRIMINALA DRAMATIČNO RASTE
DUGI PRSTI U AUTOBUSIMA
LEVA ruka - desni džep. Ovako bi se najkraće mogao opisati džeparoš. Lopova koji se profesionalno bave ovom vrstom kriminala u Beogradu ima stotinak. Njihova meta može biti svako ko na pijaci, u marketu, autobusu ili nekom drugom javnom mestu nonšalantno drži raskopčan sako ili ne obraća pažnju na novčanik u zadnjem džepu. U prestonici se ovako svakog dana pokrade sedmoro Beograđana.
U policiji otkrivaju za “Novosti” da se džeparenjem bavi i jedan akademski slikar. Najstariji džeparoš ima 70 godina, dok je najmlađi registrovani lopov star svega 13 godina, i uz to je još narkoman!
- Reč je o detetu kome su otac i majka takođe džeparoši i narkomani - kaže za “Novosti” Aleksandar Mitrović, šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa Uprave kriminalističke policije Beograd. - Iako njegovi roditelji nisu više zajedno, u krađe ide cela porodica. U grupu je uključen i muškarac koji je u emotivnoj vezi sa majkom dečaka.
Džeparenja je u Beogradu uvek bilo, ali je u poslednje dve godine ova vrsta kriminala dramatično porasla. Prošle godine je prijavljeno 2.714 ovih krađa, 29 odsto više nego 2008. godine (2.098) i čak 62 odsto više nego 2007. godine, kada je 1.650 građana prijavilo da su bili mete kradljivaca.
- Nažalost, broj pokradenih građana je daleko veći od zvanične brojke, jer mnogi ne prijave kada ostanu bez novca, novčanika ili neke druge vrednosti - nastavlja Mitrović. - Treba dodati i osećaj sramote kod ljudi, jer misle da su nesposobni kad je neko mogao u autobusu da ih pokrade.
Prema policijskim podacima, najviše džepnih krađa dogodi se u autobusima gradskog saobraćaja - čak 95 odsto!
- To su mesta koje džeparoši najviše vole, posebno kada je gužva - upozorava naš sagovornik. - Tada putnici ne obraćaju pažnju na svoje stvari. Često se događa da lopovi rade u tandemu. Jedan je “zadužen” da pravi gužvu i gura se, dok drugi koristi nepažnju putnika i izvlači novčanike.
Za razliku od prethodnih godina, kada su džeparoši uglavnom bili stariji ljudi, danas je sve više mladih u ovom “zanatu”. Prema rečima Mitrovića, na veome prometnom Zelenom vencu registrovana su tri mališana starosti od osam do deset godina koji pokušavaju da se ubace u “posao”. Deca su žene koja je godinama džeparila po centru Beograda.
Iako skoro svi džeparoši pre ili kasnije budu uhvaćeni, veliki problem u suzbijanju ove vrste kriminala predstavlja neažurno sudstvo.
- Često se događa da uhvatimo višestrukog džeparoša, ali se odlukom istražnog sudije on odmah pušta na slobodu, bez privođenja, i pored toga što postoji realna opasnost da ponovi krivično delo - kaže šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa. - Prijava ide u takozvanom redovnom postupku, što lopovu omogućava da ponovo počini isto krivično delo. Kada se pokrenu postupci, odugovlače se mesecima i završavaju veoma niskim kaznama.
I pored toga što ima džeparoša koji kradu i po više od 20 godina, niko nikada nije bio osuđen na maksimalne tri godine zatvora, koliko je zaprećeno za ovo krivično delo!
Velibor Mikić

IZBEGAVAJU TRŽNE CENTRE
VEĆINA džeparoša izbegava velike tržne centre, iako je tamo gotovo uvek gužva.
- Odvraća ih veliki broj odličnih kamera, koje budno beleže svaki događaj, pa i krađu - otkriva Aleksandar Mitrović. - Svesni su da policija može, na osnovu video-snimka, brzo da ih identifikuje i uhapsi.
U šoping molovima zato “operišu” džeparoši iz inostranstva! Reč je o lopovima iz okolnih zemalja, obično Bugarske, Rumunije ili Makedonije, koji nisu poznati našoj policiji. U Srbiji se zadrže nekoliko dana, a zatim vrate u svoje države.

ZAKON
U POLICIJI smatraju da bi na smanjenje broja džeparoša mogao da utiče zakon u kome bi se džepna krađa propisala kao posebno krivično delo. Prema aktuelnom zakonu, svako džeparenje se tretira kao krađa, čemu tužioci često ne pridaju veliki značaj. To se ogleda i u činjenici da se “sitne” krađe ne procesuiraju jer tužioci nisu zainteresovani.