Evro drma srpsku ekonomiju

 RAST evra za samo jedan dinar srpsku privredu dodatno zadužuje za 20 milijardi dinara, pa mnoga preduzeća okrivljuju Narodnu banku Srbije za svoje gubitke. S druge strane, centralna banka na deviznom tržištu interveniše kada proceni da treba zauzdati evro, ali je to uvek kratkoročno. Jer, u opticaju je mnogo dinara, a malo deviza, dok je potražnja velika.
Da bi sprečila preterani dnevni skok evra i obezbedila dovoljno deviza, NBS je i u ponedeljak na međubankarskom deviznom tržištu prodala 40 miliona evra, tako da bi zvanični kurs u utorak trebalo da bude oko 98,50 dinara, ili za tri pare više nego u ponedeljak. Ekonomisti se slažu da kurs dinara jeste precenjen, ali su još gore velike oscilacije u kratkom vremenskom periodu. Oni procenjuju da će se kurs smiriti za oko mesec dana, ali ne na onom nivou kako je bilo početkom decembra, već verovatno na višem.
Priču o kursu u poslednjih mesec dana najbolje opisuje izreka „nadamo se najboljem, ali očekujemo najgore“.
- Tačno je da za tri procenta povećanje kursa evra ne znači ništa za bankare i guvernera. Za privredu bukvalno znači gubitak celokupne dobiti, s obzirom na to da sa radi sa veoma niskim profitima koji u ovom trenutku ne prelaze šest procenata - kaže Milan Knežević, vlasnik konfekcije „Modus“.
Čak i kompanije koje izvoze, pa im veća vrednost evra odgovara jer su konkurentni na inostranom tržištu, kažu da im svakodnevne oscilacije dinar-evro tope profit.
I dok privrednici dižu poviku na guvernera, a on optužuje državu, pojedini ekonomisti tvrde da za pad vrednosti dinara nisu krivci ni država (koja je pokrivala minus u budžetu), ni NBS (koja nije pravovremeno intervenisala), već je reč o „osveti banaka“.