Virus napunio novčanike

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

FARMACEUTSKE kuće su zgrnule novac od izmišljene pandemije. Ta tvrdnja izazvala je prethodnih dana mnogo bure u Evropi. Izneo je predsednik Komiteta za zdravstvo Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, nemački socijalista dr Volfgang Vodarg. Na njegov zahtev će se u utorak u Strazburu održati javna parlamentarna debata o upravljanju pandemijom gripa H1N1.
U ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“ Vodarg ističe šta ga je navelo da zatraži intervenciju Saveta Evrope.
- Svetska zdravstvena organizacija nas je dva puta prevarila, ili se sama prevarila, alarmirajući na pandemiju koja ne postoji. To je veoma skupo. Bačene su milijarde evra. Istovremeno, farmaceutska industrija zgrće veliki profit. Svedoci smo da je posle jednog veoma slabog, normalnog početka, u aprilu prošle godine, s nekoliko stotina obolelih i desetak mrtvih, SZO već najavila da to može da bude pandemija. To nije bilo normalno. Nije bilo naučne opravdanosti o pandemiji. SZO je poručila da se radi o novom virusu koji može da bude veoma opasan. Ali, to nije tačno.
* Zbog čega bi SZO to uradila?- Ne znam zašto su to uradili, ali znam da postoji veliki uticaj više naučnika koji istovremeno rade i za farmaceutsku industriju. Nisu, međutim, hteli da čuju naučnike koji misle drugačije.
* Da li to znači da smo svi mi, običan narod, u stvari žrtve farmaceutske industrije?
- Narod je žrtva onog što rade vlade, a vlade su žrtve naučnika koji su uticali na nacionalne institucije, i takođe SZO.
* Na koji način su naučnici mogli da utiču na vlade?
- Reč je o mreži virologa i istraživača. Otprilike šest godina postoji ta teorija da može da dođe do pandemije. Već su nas dva puta alarmirali, prvo s ptičjim gripom, a sada i s H1N1. Ali, ima renomiranih naučnika koji su kritikovali ovu teoriju.
* Ova pandemija je, znači, po vama, izmišljena?
- SZO je promenio definiciju pandemije, neposredno pre alarmiranja na opasnost od gripa H1N1. Promenjeni su kriterijumi za pandemijski alarm. Izbačeni su oni o morbiditetu i visokoj smrtnosti.
* Da li je to urađeno samo da bi se zaradio novac?- Sad treba sprovesti istragu da se vidi kako je sve to funkcionisalo. Mi nismo sud, već parlamentarna organizacija. Radićemo zajedno s naučnicima i postaviti pitanje SZO, političarima i nacionalnim institucijama da bismo pokušali da saznamo kako se sve to dogodilo. Imamo mnogo informacija koje finansijski povezuju rad naučnika i farmaceutske industrije. Postoji, dakle, sukob interesa. Farmaceutska preduzeća koja su mnogo investirala u pripremanje za pandemiju zaradila su mnogo novca. Pri tom, nije bilo nikakvog finansijskog rizika. Ugovori su sklapani za kupovinu desetina miliona vakcina.
* Je li, možda, bilo i mešanja politike u sve to?- Mnogi političari se ne razumeju u ovu oblast. Ne poznaju virologiju i ne mogu da znaju da li će biti pandemije ili ne. Ali, imaju nacionalne institucije i naučnike koji ih, normalno, savetuju. Skandalozno je da nisu vodili računa o upozorenjima koja su govorila suprotno. Postoji jedan jedini izuzetak, Poljska, čiji je ministar zdravlja Eva Kopač po zanimanju lekar. Kao neko iz struke, poručila je da vakcina nije potrebna.
* Ako poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope prihvate dnevni red, u Strazburu će ove nedelje takođe biti održana debata po hitnom postupku. Šta će se dogoditi ako rezolucija bude izglasana? - Savet Evrope je jedina instanca u kojoj će biti održana međunarodna debata između poslanika vladajućih i opozicionih stranaka. Tako će se uneti mnogo argumenata i informacija i u sve nacionalne parlamente u Evropi. Na njima je da dalje rade i traže odgovore od njihovih vlada. To je već počelo. Diskusije na nacionalnom nivou vode se u Francuskoj, Rumuniji, Grčkoj, ali i van Evrope, u celom svetu.
* Ako se ispostavi da ste u pravu, to sve onda priziva i krivičnu odgovornost?
- Moguće. Ako je neko vakcinisan, a nije bilo potrebe, radi se o povredi. I države bi teoretski mogle da traže obeštećenje od SZO jer ih je pogrešno savetovala. Ali, to praktično neće biti moguće, jer su preduzeća koja su sklapala ugovore dobro promislila unapred i unela klauzule koje ih štite.
* Po vama, dakle, nema pandemije H1N1?- Ako koristite novu definiciju, onda ima mnogo pandemija širom sveta svake godine. Ovo je, onda, uobičajena pandemija. Takva pandemija nije opasna i nešto je sasvim normalno.
* Kako će pandemija H1N1 evoluirati u sledećih nekoliko meseci u Evropi?- U određenim regionima postoji favorizujuća klima za virus, kao, na primer, zimi, u Evropi ili u Australiji. A u južnoj hemisferi zima je već prošla. U Australiji je bio grip veoma slabog intenziteta i nije bilo drugog talasa.
* Znači, neće biti drugog talasa ni u Evropi?- Nema nikakvih naučnih pokazatelja koji bi na to ukazali.
* Za vas, dakle, H1N1 nije opasan?
- Ne! Naravno, uvek ima žrtava gripa. Za hronične bolesnike on čak može da bude i smrtonosan. Ispostavilo se, međutim, da je ovaj grip veoma slab i da ubija daleko manje nego epidemije prethodnih godina.
* A da li je vakcina opasna?- Ova vakcina je proizvedena brže nego što se proizvode vakcine za običan grip. Nova je i ne postoji iskustvo kao sa ostalim vakcinama za koje nema rizika. Ne znamo, dakle, još, da li je škodljiva ili ne. To je, takođe, problem farmakološke opreznosti koja nije baš pouzdana, jer se njom bave isti ljudi koji prave vakcinu.
* Ako se ne vakcinišemo, kako da se zaštitimo od gripa?- Kada kijamo, treba staviti ruku na usta. Treba izbegavati i rukovanje, fizički kontakt i neposrednu blizinu s obolelima. Dobro je staviti masku kada smo bolesni. Decu koja imaju virus ne treba slati u obdanište. Treba, takođe, prati ruke i održavati uobičajenu ličnu higijenu.
* A vitamini?
- Oni su dobri, ali nema pokazatelja da baš puno pomažu u ovom slučaju.     

NEISPITANA VAKCINA
- Ova vakcina je proizvedena brže nego što se proizvode vakcine za običan grip. Nova je i ne postoji iskustvo kao sa ostalim vakcinama za koje nema rizika. Ne znamo, dakle, još, da li je škodljiva ili ne. To je, takođe, problem farmakološke opreznosti koja nije baš pouzdana, jer se njom bave isti ljudi koji prave vakcinu.

POČASNODR Volfgang Vodarg (63) je lekar, internista, pneumolog, specijalista za higijenu i medicinu okoline i javno zdravlje i epidemiolog.
Mandat u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE) prestaje mu u ponedeljak.
- Upravo sam saznao da ću biti počasni član PSSE, što znači da ću moći da učestvujem u radu s mojim dosadašnjim kolegama - kaže Vodarg.