OD STALNOG DOPISNIKA: BRISEL

NATO i EU su dve različite organizacije. One svoje odluke donose nezavisno. Članstvo u jednoj organizaciji nije uslov za članstvo u drugoj. Svaka zemlja odlučuje koji će put odabrati.Članstvo u NATO nije uslovljeno članstvom u EU, niti članstvo u EU zavisi od članstva u NATO. Na Srbiji je samoj da donese odluku o tome kojih međunarodnih tela zemlja želi da bude deo.
Ove poruke poslali su građanima Srbije tokom protekle godine, u ekskluzivnim intervjuima „Novostima“, i bivši, i sadašnji generalni sekretar Severnoatlantske alijanse - Jap de Hop Shefer i Anders Fog Rasmusen.
Srbiju, dakle, niko ne primorava da uđe u NATO. To nije ni obaveza za nastavak evropskih integracija.
- Postoji jedan broj zemalja EU koje nisu deo NATO, i nekoliko NATO-zemalja koje nisu deo EU - bio je jasan prvi čovek Alijanse Rasmusen.
I nezvanične poruke iz briselskih vojnodiplomatskih krugova poklapaju se sa zvaničnim izjavama. Voleli bi u EU da se Srbija priključi Severnoatlantskoj alijansi, ali i u NATO i u EU priznaju osobenost strateških i istorijskih specifičnosti Srbije, njen geopolitički položaj, želju za neutralnošću, naročite veze s Rusijom, odnos građana prema Alijansi, sveža sećanja na bombardovanje... Iz EU su zato više puta ponovili da ulazak u EU zavisi isključivo od kriterijuma iz Kopenhagena, u koje ne spada veza s NATO.
Dobri evropski poznavaoci prilika na Balkanu smatraju da bi ulazak Srbije u punopravno članstvo ove organizacije trenutno bio veoma teško ostvarljiv. Zbog toga se i ne insistira na tome.
Druga je stvar šta će o tome odlučiti Srbija. Treba dobro izvagati razloge „za“ i „protiv“, a iz Brisela poručuju da bi to donelo više koristi nego štete. Karakteristično je i da nijedna nova članica, od zemalja u traniziciji, nije primljena u EU a da nije postala članica NATO.
- U praksi, videli smo proteklih godina da članstvo u EU i NATO idu ruku podruku. Za mene je to prirodno, jer NATO i EU predstavljaju i promovišu suštinski iste vrednosti i teže sličnim strateškim ciljevima u Evropi, i dalje - isticao je Shefer.
Rasmusen je sličnog mišljenja:
- Čvrsto verujem da su evroatlantske integracije zemalja na zapadnom Balkanu, kroz partnerstvo ili članstvo u NATO i EU, ili u obe ove organizacije, najbolja garanacija za dugoročnu stabilnost na Balkanu.
Srbija je, međutim, smatraju u vojnodiplomatskim krugovima u Briselu, u drugačijoj situaciji od drugih zemalja u tranziciji, jer nije pripadala istočnom bloku, i ta činjenica se na ovom stadijumu ne zanemaruje.      


**********

SUČELJAVANJA:DA LI SRBIJA TREBA DA UĐE U NATO?

Dr Miloš Jovanović , Institut za međunarodnu politiku:
PITA SE NAROD

PROSTO je neverovatno da se pitanje mogućeg članstva Srbije u NATO-u uopšte i postavlja. Nakon agresije iz 1999. godine, tona bačenih bombi, stotina ubijenih ljudi, porušene i zatrovane zemlje, mi u Srbiji bismo barem morali da znamo da NATO ne postoji zarad širenja mira i ljubavi u svetu.
Zar je potrebno podsećati na činjenicu da secesiju južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, baš kao i rad na unitarizaciji BiH čija bi krajnja konsekvenca trebalo da bude nestajanje Republike Srpske, upravo sprovodi NATO/SAD.
Konačno, neverovatnoje da se vlada odlučila na „puzajuće priključenje“ NATO-u ignorišući volju naroda.
Zalaganje za priključenje NATO-u, koje je pozdravljeno i podržano kako od strane šefova država članica na NATO samitu aprila 2009, tako i od strane potpredsednika SAD Bajdena tokom prošlogodišnje posete Beogradu, konkretno je i postepeno. U okviru Ministarstva odbrane u toku je izrada „Individualnog akcionog plana partnerstva“ koji prethodi „Akcionom planu za članstvo“ u NATO. Ove faze priključenja naše zemlje mogle bi se sprovesti i samo na osnovu odluka vlade. Zbog toga je potrebno raspisivanje referenduma na kojem bi se građani Srbije izjasnili o ovom važnom pitanju.

Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije:
SKUPO BITI SAM

Deklaracijom Narodne skupštine naša zemlja je proglasila neutralnost, čime je jasno dala do znanja da se neće kandidovati za članstvo u NATO, niti će ulaziti u vojni savez sa Rusijom. Smatram da je time sebe stavila u vrlo nezgodan položaj.
Imajući u vidu da smo okruženi NATO zemljama ili kandidatima za NATO, bilo bi nam potrebno najmanje 120.000 do 160.000 vojnika i tehnologija približna neutralnoj Švajcarskoj. Ova zemlja ima, na primer, više od 100 aviona tipa F-16, protivvazdušnu odbranu za visine koje 1999. godine mi nismo mogli da dosegnemo... Teško da možemo da ostvarimo ove standarde neutralnosti u bliskoj budućnosti a da se istovremeno ne izlažemo nepotrebnom riziku.
Spoljnopolitička orijentacija Srbije je ulazak u Evropsku uniju, što je, za razliku od pristupa NATO, racionalan pristup iz jednostavnog razloga što će jedine ozbiljne investicije koje možemo očekivati u narednom periodu biti sredstva iz pristupnih fondova EU. Da li iko razuman može da očekuje od Unije da će otvoriti svoje fondove Srbiji kao neutralnoj zemlji, politički još uvek nestabilnoj, sa visokom stopom korupcije, razvijenim organizovanim kriminalom i devastiranom privredom?