Ode Pešter u Evropu

 Mejra Mašović (68) i njen nešto stariji suprug Murat jedva, uz pomoć unuke Elvire, ulaze u prepuni autobus koji sa novopazarske autobuske stanice kreće put Hamburga. Kažu nam da su sa Peštera, da su uzbuđeni i da putuju u Dansku gde ih čekaju sin Mirsad koga nisu videli punih 13 godina i unučad koja su tamo rođena. Planiraju da ostanu 15-20 dana.
- Prvi put idemo u inostranstvo, nikad nismo išli dalje od Novog Pazara. Radujemo se susretu sa decom. Oni nisu mogli da dođu, jer bi izgubili posao, a mi nismo mogli ranije da ih posetimo zbog viza. Sada je sve lakše. Sin nam je poslao novac za put, a mi njemu nosimo malo pešterske pršute i sjeničkog sira - kaže Murat Mašović.
U poslednjih 20 dana, ovakve slike svakodnevno se mogu videti na autobuskoj stanici u Novom Pazaru odakle je, prema podacima Udruženja „Reintegracija“, put Austrije, Nemačke, Belgije, Holandije i drugih zapadnoevropskih zemalja otputovalo više od 10.000 žitelja ovog dela Srbije... Neki su krenuli vozovima ili svojim kolima i već su stigli do Danske, Finske i Norveške, a neki čak i do dalekog Islanda. Samo retki su se vratili, mnogi će tamo ostati mesec-dva, a neki će pokušati da tamo ostanu „malo duže“.

Pomoć

Zahvaljujući viznoj liberalizaciji, Sandžaklije i posle Nove godine hrle prema Evropi gde po nekim procenama živi i radi više od 50.000 njihovih rođaka i prijatelja. Najviše ih je sa Peštera gde gotovo da nema kuće iz koje bar po jedno, a iz nekih i po petoro-šestoro, ne zarađuje hleb negde na zapadu.
- Po našim procenama, do aprila će otići još 20.000 ljudi, stariji će se vraćati, a mlađi će pokušati da legalno ostanu i uz pomoć rođaka potraže neki posao na zapadu. Trudimo se da im, koliko možemo, pomognemo oko papira, učenja jezika i pronalaženja posla u Evropi - kaže Kadrija Mehmedović, predsednik Udruženja „Reintegracija“
On veruje da će mnogi od njih ostati u Evropi i da će ukidanje viza smanjiti nezaposlenost, a i socijalne tenzije u Novom Pazaru gde 25.000 ljudi čeka posao i gde oko 60 odsto fabrika i manjih pogona mesecima ne radi.
- Idem u posetu braći koja žive u okolini Hanovera, nemam nameru da se vraćam, jer postoje dobri izgledi da me, čim naučim bar malo nemačkog, zaposle u jednom rehabilitacionom centru - kaže Jasmina R. medicinska sestra iz Sjenice koja čeka posao deset godina.

Planovi

I krcati autobusi iz Berana hrle ka boljem životu. Dosad je, iz grada i, posebno, okoline otišlo više od 3.000 Beranaca. Gotovo osam odsto celokupnog stanovništva! I to za samo dvadesetak dana...
- Autobusi moje firme povezli su prema Luksemburgu i Nemačkoj više od 700 ljudi. Uglavnom, mladih - priča Mehmed Adrović, izvršni direktor „Simon vojaža“, firme osnovane još pre nekoliko godina kapitalom prstiglim iz Luksemburga.
- Putuju svi. Muslimani iz Bihora najčešće u Luksemburg, gde je dosta i pravoslavaca iz Dapsića - kaže Meša, kako ga zovu prijatelji, dok se ukrcava u autobus koji će za koji trenutak krenuti ka Nemačkoj.
Do njega parkirana nova, svetla „lađa“ koja će krenuti ka Luksemburgu.
- Idemo kod rodbine, ali pokušaćemo da radimo najmanje dva meseca - kaže nam u autobusu Aldin Ramdedović (20) iz Lagatora u Bihoru. - A, onda opet nazad ako bude posla - dodaje mlađi Ramdedović, Eldin.
- Videćemo se preko „mesendžera“, iz zagrljaja sestre poručuje mlada Almira Šabotić, po koju je stigao suprug Enis Šabotić iz Tucanja, koji je uspeo da u Luksemburgu dobije „papire“.
- Konačno mogu da je odvedem. Tamo ćemo srediti papire - priča Elvis koga prati otac Rafet, dok Sadeta Skenderović ljubi svoju mezimicu Almiru.
- Požurite bre - viče Meša.
U gepeke se ubacuju poslednje torbe krcate sirom, sušenim mesom...

ODNELI DESET TONA PRŠUTE
NajtraŽeniji proizvod u Novom Pazaru trenutno je goveđa pršuta koja se u manjim ili većim količinama nosi Sandžaklijama u Evropi. Kadrija Mehmedović kaže da je dosad preko granice otišlo bar deset tona ovog pešterskog specijaliteta. Nose se i sjenički sir, paprika u pavlaci (ovčavina), rakija... Neka sela iznajmljuju specijalne autobuse i direktno sa Peštera ili iz predgrađa Novog Pazara, Sjenice ili Tutina kreću put zapadne Evrope.

SPAJAJU PORODICE
DA bi opstali na zapadu, Pešterci su se snalazili na razne načine, mnogi su morali da sklapaju fiktivne brakove sa Nemicama i da za tu uslugu plate i po 5.000 evra. Neki su, dok su njihove supruge na Pešteru brinule o domaćinstvu i deci, Nemicama „plaćali“ i na druge načine. Posle ukidanja viza spojiće se više od hiljadu porodica, a fiktivni brakovi biće samo prošlost.