U BUDUĆNOSTI nam je neophodna struja iz nuklearne energije, zato treba da budemo mudri i smislimo koji način je najpametniji da je obezbedimo. To ne znači nužno da moramo da je gradimo u Srbiji. Sve više zemalja udružuje se i pravi zajednička postrojenja, jer ona mnogo koštaju. Tako i naš region treba da promisli i nađe lokaciju i sredstva za zajednički reaktor.
Ovako dr Marina Šokčić-Kostić, nuklearna fizičarka koja danas radi u Nemačkoj, za „Novosti“ odgovara na pitanje treba li Srbiji nuklearna elektrana.
Osim zajedničkog, međudržavnog ulaganja u reaktor, na isti način, smatra, treba rešiti i problem odlaganja otpada. Jedno odlagalište u regionu bilo bi dovoljno za sve.
- Moramo se u ove tokove uključiti na vreme. A za to su nam, pre svega potrebni kadrovi nove generacije nuklearnih fizičara i tehničara. Upravo o tome sam pre neki dan razgovarala sa prof. Jasminom Vujić, profesorkom nuklearne fizike na američkom Berkliju, rektorom Brankom Kovačevićem i još nekoliko kolega. Svi smo spremni da pomognemo znanjem, da se na Beogradskom univerzitetu ponovo školuju vrhunski stručnjaci kakvi su izlazili iz naših generacija.
Marina Šokčić-Kostić radi u nemačkoj kompaniji „Nukem“, jednoj od svetskih lidera u oblasti zaštite i dekomisije opasnog ozračenog otpada. „Nukem“ je danas u vlasništvu ćerke firme čuvenog „Rosatoma“. I gde god ovaj ruski gigant u svetu gradi nuklearke, njena kompanija brine o opasnom otpadu.
Pre odlaska u inostrastvo, naučne, a posle i karijere u privredi Nemačke, dr Šokčić-Kostić radila je u Institutu „Vinča“. Za nju i sve koji su odatle potekli važi, kaže, pravilo - jednom vinčanci, uvek vinčanci. Danas je institut, u kome je počela da radi sa samo 23 godine, spreman za ozbiljne promene, procenjuje:
- „Vinča“ ima odličan potencijal, ali mora da se prilagođava. Veliki reaktor je u postupku dekomisije, pakovanja goriva, seckanja postrojenja na delove i njegovog bezbednog skladištenja. To je moralo da se uradi, jer se od 1984. godine ne koristi. Ali, tu je i mali reaktor, koji je uvek bio „školski“, služio je za stručnu obuku. Jedini je takav u čitavom regionu. Zato bismo mogli da ga iskoristimo, osavremenimo, napravimo regionalni naučni centar.
I odlagalište otpada se, prema njenom mišljenju, mora iseliti iz Vinče, koja je preblizu Beograda. Lokacija ima mnogo, ali o njima treba da odluče geolozi.
- Otpad čak i ne moramo da skladištimo u planinama Srbije. Možemo sa nekim da sklopimo dobar poslovni ugovor i transportujemo ozračeni materijal u drugu zemlju - zaključuje dr Marina Šokčić-Kostić.

FENIKS
- Nuklearna energija je ptica feniks u celom svetu. Do pre nekoliko godina nije postojalo interesovanje, ali sada se ponovo svuda priča o ovom čistom izvoru energije - kaže naša sagovornica.