Kukuruz za potpalu

 PORED peći na salašu Josipa Vojnića Tunića, stoji korpa, ali, u njoj nisu drva nego - klipovi kukuruza. Tunić, naime, kao i većina njegovih kolega, ratara, ne samo iz okoline Subotice, nego i iz cele Vojvodine, umesto drveta ili uglja, koji koštaju znatno više, za grejanje koristi svoj kukuruz, za koji ne mora da daje gotov novac.
Metar kvalitetnog ogrevnog drveta, objašnjava Tunić, košta od četiri do 4,5 hiljade dinara, a za taj novac može da se dobije tona kukuruza u klipu. Sam Tunić, u čardak je spremio oko 200 tona kukuruza, a dobar deo još uvek je u prikolicama ispred salaša.
- Kukuruz ima znatno veću kalorijsku vrednost od drveta, pa i od uglja - objašnjava Tunić. - Znam da nije red da se loži kukuruzom, ali mislim da bi o tome trebalo da razmišljaju odgovorni u državi, koji su doveli do toga da cena kukuruza bude niža od cene njegove proizvodnje. Kada sam preračunao, pokazalo se da mi je grejanje kukuruzom čak 50 odsto jeftinije, nego grejanje drvima ili ugljem.
Tunić ističe da kukuruz ne prlja kao drva, a, gorko se šaleći, dodaje i da lepo miriše, na kokice...
Josip Anušić, direktor Zemljoradničke zadruge „Salaš“ takođe iz Subotice, koja okuplja oko 400 kooperanata, napominje da je to što se poljoprivrednici greju kukuruzom, umesto da ga koriste za ishranu stoke, greška pre svega države.
- Kukuruz je trenutno najjeftinije gorivo - kaže Anušić. - Evropska unija tera naše vlasti da odrede realnu cenu benzina, dizela, uglja i struje, a za kukuruz nema nikakvih obaveza, pa on može da bude znatno jeftiniji.
- Niko od poljoprivrednika u zemljama Evropske unije ne bi ni pomislio da loži kukuruz - navodi Anušić. - Poljoprivrednici u ovim zemljama, naime, dobijaju podsticaj na osnovu referentnog prinosa po hektaru, odnosno, količine kukuruza koji su prodali. Tek kada dosatve dokumente o prodaji, mogu da očekuju podsticaj, koji nije manji od 300 evra po hektaru. Kod nas je, međutim, sistem drugačije postavljen, pa, samo oni koji uspeju, dobijaju po 12.000 dinara po hektaru, bez obzira šta gaje, i koliki im je prinos.
Anušić, takođe, napominje i da je cena kukuruza u zemljama u okruženju, na nivou one kod nas.
- Poljoprivrednici u Evopskoj uniji mogu da budu zadovoljni cenom, pošto imaju i solidan podsticaj - kaže Anušić. - Kod nas, međutim, poljoprivrednici ne mogu da računaju na državne zaštitne mere, pa su, ne samo sa kukuruzom, koji bar mogu da iskoriste kao gorivo, već i sa pšenicom, pa i suncokretom, a i mnogim drugim kulturama, prepušteni na milost i nemilost države...

KOLIKO JE UBRANO
U SRBIJI je, ove godine, kako je procenio Vukosav Saković, direktor „Žita Srbije“, sa oko 1,3 miliona hektara ubrano je oko 6,5 miliona tona kukuruza. Prosečan rod po hektaru bio je oko pet tona, a potrebe Srbije su oko 4,5 miliona tona ove žitarice. Na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu, inače, cena kilograma kukuruza JUS kvaliteta je 11,23 dinara.