Roboti i čuvaju i čiste

 SPOSOBAN da sam pređe nekoliko kilometara, prepozna i zaobiđe prepreke, razlikuje mirise, "vidi" i "čuje", dugačkom mehaničkom rukom uhvati predmete ili uzme uzorke zemljišta ili vode. Ovako je zamišljen višenamenski robot čiji prototip nameravaju da izrade naučnici i inženjeri Centra za robotiku Instituta "Mihajlo Pupin". Mogao bi da otkriva eksploziv, deaktivira ga i uklanja, alarmira kada oseti zagađenje, nadgleda teritoriju... Inženjeri "Pupina" ideju da naprave ovakvog robota dobili su nedavno, kada su popravljali jedan sličan, ali stariji model, u vlasništvu specijalnih jedinica MUP Srbije.
Taj robot engleske je proizvodnje, star petnaestak godina. Firma koja ga je napravila je ugašena. Pa je bez rezervnih delova i servisa, robot za antidiverziona dejstva pet godina stajao kao staro gvožđe. Onda je MUP pomoć zatražio u "Pupinu".
- Naš tim je za dva dana popravio tog robota, iako nismo imali ni propratnu dokumentaciju. Ali, neke od kolega radile su na razvojnim projektima sličnog tipa robota u Kanadi, pa su primenili tamo stečeno znanje - objašnjava za "Novosti" dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik u Centru za robotiku. - Sada smo MUP-u ponudili saradnju, da im osavremenimo postojeći model ili, što je bolje, razvijemo prototip novog. Bilo bi nam potrebno od pola do dve godine da napravimo model koji će moći da se nezavisno kreće po nekoliko sati, osmatra okolinu i sam zaključuje kako da zaobiđe prepreke na koje u prirodi nailazi. Osnovni modul mogao bi da se opremi različitim alatima - za prepoznavanje i lociranje eksploziva, za deaktivaciju osigurača, kao i za uklanjanje opasnog materijala i smeštanje u kontejner.
Taj robot je osmišljen, kaže on, da radi sve ono što bi za čoveka bilo teško i opasno. Kretao bi se prema zadatim GPS koordinatama. Dispečer bi uz pomoć kompjutera pratio njegov rad sa bezbedne udaljenosti. A kada bi se napravilo nekoliko komada ovog modela, kaže, mogli bi da idu u grupi, kao antidiverziona jedinica. Ljudi bi pratili slike viđene robotskim očima i reagovali, ukoliko je potrebno. Svako od njih mogao bi da radi jedan od segmenata posla.
- Ali, bezbednost je samo jedan vid upotrebe. U zaštiti životne sredine i nadzoru primena bi mogla da bude masovnija - smatra naš sagovornik. - Recimo, posle velikih poplava, kada voda za sobom ostavi haos, ovakvi sofisticirani uređaji mogli bi da ispituju zagađenje na terenu, otkrivaju uginule životinje, uklanjaju otpad...
Mogao bi da se koristi i u poljoprivredi. Stručnjaci Instituta "Pupin" već učestvuju u velikom projektu, koji finansira Evropska unija, u okviru FP7 programa, za koji usavršavaju senzore za očitavanje vlažnosti, hranljivost i zagađenja zemljišta. Roboti bi bili korak više, jer bi, krećući se, mogli da pokriju veće teritorije od statičnih senzora.
- Razgovarali smo već i sa upravom JP Ada ciganlija da naš budući prototip testiramo oko beogradskog jezera - otkriva Rodić. - Dobio bi ulogu redara, da pokaže dispečeru, putem interneta, gde ima đubreta, otkrije kupače van sezone kupanja, a u kasnijoj fazi i ukloni otpatke. Osim učenja i pamćenja, moraće da ima rezonovanje, da bi sam odlučio kako da zaobiđe prepreke na putu.
Petoro zaposlenih, ali i doktoranti Laboratorije za robotiku, imaju mnogo ideja, kaže Rodić, ali za sve njih treba još više novca. Pravljenje prototipa robota meri se desetinama hiljada evra, a njegova proizvodnja milionima, koje naša zemlja nema za ovakve projekte. Imaju stručnjake za svaki segment robotike, a posebno su ponosni na razvoj humanoidnih robota. Kažu, njihovi proizvodi znatno su jeftiniji od stranih, već samim tim što doktor nauka ovde košta tri puta manje, nego na zapadu.

VIRTUELNA LABORATORIJA
- POČETKOM naredne godine otvorićemo virtuelnu laboratoriju sa humanoidnim robotima - objašnjava Aleksandar Rodić. - Cilj je da eksperimente, putem interneta, mogu da posmatraju studenti i naučnici iz celog sveta. Maleni humanoid, na primer, demonstriraće kako može da pronađe skrivenu tenisku loptu, koja mu je ranije pokazana kao model. Ili, recimo, da prati ljudske gestove i radi ono što mu pokretom pokazujemo.

BEOGRADSKA ŠKOLA
- Sve je ovde proizvod timskog rada. A učili smo od istog čoveka, od akademika Miomira Vukobratovića, pionira humanoidne robotike u svetu i osnivača, kako se u nauci zove, beogradske škole robotike - ponosno objašnjava ovaj naučnik. - Danas nismo tehnološki u vrhu svetske robotike, jer se ne možemo takmičiti sa zemljama poput Japana i SAD. Ali, po znanju sigurno jesmo. Princip stabilnosti robota (tačka-nula-momenat) akademika Vukobratovića i danas je osnova najsavremenijih svetskih robota ljudskog lika.