“Jugu” nedostaje još daljinski

 KADA Beograđanin Nikola Đorđević (29) otvori vrata svog “juga 45”, 1981. godište, sa zvučnika zagrmi 800 vati, a disko kugle, nošene bleštavim neonkama, počinju da se besomučno okreću. Uključuje se i televizor, na koji je prikačen “soni plejstejšn”. Tada i ribice u akvarijumu počinju, pomalo nervozno, da se vrpolje.
Nije greška: u “jugoakvarijumu”, kako je šifrovano ime ovog nabudženog modela starog “jugića”, već dve godine, ispred suvozačevog mesta, živi - nekoliko egzotičnih riba.
- Taj akvarijum je poslednje što sam ugradio u automobil. Kada vozim, moram da izbacim malo vode crevom i da stavim hermetički poklopac - počinje, od kraja, Nikola Đorđević. - Imam sad ideju da ugradim i neko daljinsko upravljanje, kako bih mogao da ga vozim “na dugme”. To bi bilo baš super.
Nikola je 2000. od oca dobio gotovo rashodovani “jugo”. Sredio ga je, vozio uglavnom po kraju, ali je tek koju godinu kasnije, emisija na MTV, u kojoj se budže automobili (“Pimp maj rajd”), raspalila maštu novog vlasnika.
- Pomislio sam: što ne bih i ja? I što ne bih baš ovaj moj “jugo”. To ionako niko ne radi. Seo sam, napravio plan, i bacio se na posao, u svojoj garaži. Bez ičije pomoći.
Počelo je sa muzikom, ceo zadnji sic sada zauzimaju ogromni “pionirovi” zvučnici. Svuda je plavo svetlo neonki, zaslepljujući strobovi i laseri, koji šaraju skučenu unutrašnjost automobila. Ko bi rekao da je ovo onaj isti “jugo”, ponos stare Jugoslavije i dežurni učesnik američkih viceva o istočnoevropskoj industriji...
- E, onda je na red došla tehnika. Ugradio sam dve kamere, koje snimaju napred i nazad, mali monitor, plejstejšn... - ponosno će Nikola. - Oko motora rasporedio sam dvadesetak ogromnih sirena, koje oponašaju glasove životinja, vatrogasaca, policijskih kola.
A tamo, ispod haube, i dalje (onako prepoznatljivo nepouzdan) “jugov” originalni motor, 900 kubika, star skoro tri decenije. Ali, i pored toga, on je još u voznom stanju. I - uredno registrovan.
- Uglavnom “jugo” vodim na izložbe “tjuninga”, gde sam, prošli put, osvojio i nagradu. Jednom-dvaput mesečno provozam se po Železniku - dodaje.
Kada se to desi, dežurni blejači iz kraja, a ponajviše deca iz obližnje škole “Braća Jerković” u Železniku, okupe se oko “juga” i zadivljeno slikaju mobilnim telefonima. Sve, nekako, liči na onu nostalgičnu pesmu “Pušenja”, baš o plavom junaku naše priče: “skupio se sav komšiluk i pola rodbine”...

ČEKA POZIV IZ “ZASTAVE”
NUDILI su mi nekoliko puta da prodam “jugića”. Ali, malo je to para bilo u odnosu na ono što sam uložio, i posebno u odnosu na moj trud - objašnjava Nikola. - Voleo bih, možda, da zainteresujem nekog iz “Zastave”. Jeste da su prestali da prave “jugo”, ali sam ubeđen da bi im ovaj moj bio baš zanimljiv.

AMBICIJE
ZA sve ovo, naravno, treba imati novca, ali i vremena. To, doduše, Nikoli nije toliki problem, jer trenutno nije zaposlen, već se samo bavi fotografijom. Čini se i da ne pokazuje neku želju da mu “budženje” drugih kola bude zanimanje, kod nekog dobrog majstora...