EKONOMIJA Srbije će i narednih godina nastaviti da se suočava sa izazovima. Neki od njih će biti umanjeni, ako reforme javnog sektora nastave da se sprovode kako je planirano - komentariše za „Novosti“ upravo završene pregovore o prvoj reviziji aranžmana sa MMF, stalni predstavnik ove institucije u Srbiji Bogdan Losovolik.
* Misija MMF saglasila se sa planom Vlade Srbije da u naredne dve godine ima prilično visok budžetski deficit?
- Dogovoreni budžetski deficiti od 4,5 i četiri odsto bruto društvenog proizvoda za 2009. i 2010. godinu odražavaju strategiju srpskih vlasti orijentisanu na potrošnju.
* Vlasti u Srbiji kažu da i pored toga što je predviđeni deficit visok, on i dalje među nižima u Evropi?
- Ovakvi ciljani deficiti su relativno visoki za zemlje kakva je Srbija i uporedivi su sa državama u okruženju, ali ne i sa razvijenijim zemljama. Na primer, nedavna prognoza Evropske komisije otkriva da Hrvatska i Makedonija očekuju da imaju niži deficit nego ovaj koji je, za 2009. i 2010. godinu planirala Srbija.
* Verujete li da Srbija taj minus države narednih godina može bitnije da smanjuje?
- Ovde je mogućnost smanjenja budžetskog deficita u direktnoj zavisnosti od toga kakav će biti uspeh reformi u sektoru javne potrošnje. Iskustvo pokazuje da dobro dizajnirane reforme rashoda mogu doneti trajnu korist i pobošljšanje efikasnosti. Ali, oni generalno ne mogu imati brze efekte i zahtevaju hrabrost i strpljenje.
* Verujete li da 2011. godina može biti izazovna za ekonomiju Srbije, a pre svega za realni sektor koji teško da može da iskoristi ovu krizu za pripreme za kvalitetan izlazak na svetska tržišta?
- Jasno je da će ekonomske politike u 2011. godini nastaviti da se suočavaju sa izazovima. Neki od njih će biti umanjeni, ako reforme javnog sektora nastave da se sprovode kako je planirano. Na primer, dok reforma državne administracije ima samo ograničen efekat u narednoj godini, ušteda po osnovu ove mere će u 2011. godini biti značajnija. Ali, vaše pitanje je na mestu. To je i argument za što brže pokretanje strukturnih reformi, kako bi bili sigurni da nakon perioda zamrzavanja zarada ne dođe do podrivanja fiskalne pozicije i celokupne privrede.
* Kakav je stav MMF u odnosu na plan reforme državnih preduzeća u Srbiji?
U okviru ovog programa, masa plata u najvećim javnim preduzećima pratiće se i održavati na istom nivou, u skladu sa onim što važi i za državne službenike. Ova mera biće proširena i na manje državne firme, poput lokalnih komunalnih preduzeća. Posmatraćemo, takođe, velike državne kompanije pojedinačno i u tom smislu pronalaziti načine za rešavanje njihovih problema, kroz privatizaciju, restruktuiranje ili na druge načine. Nastojaćemo i da poboljšamo način izveštavanja o finansijskoj poziciji ovih kompanija.
* U najavljenim promena poreske politike, najavljena je i reforma PDV, ali i podizanje nameta bogatijima. Verujete li da za to ima prostora i da li postoji opasnost od nižih prihoda po ovom osnovu?
- Verujemo da ima prostora za ukidanje nekih oslobađanja od plaćanja PDV, poreza na dobit i drugih poreza. Naravno, i u ovome treba biti socijalno osetljiv i zadržati uobičajene olakšice (koje su na snazi i u većini zemalja EU), poput niže stope PDV na hranu. Misija, ovoga puta, nije diskutovala bilo kakvo povećanje poreza, uključujući i ove za bogatije slojeve. Takva povećanja mogu se razumeti u socijalnom smislu, ali ona obično nisu efektna, jer postoji veliki rizik od povećanja poreskih utaja i s obzirom na to da su stope poreza na dohodak u mnogim zemljama u regionu niske.

PODSTICAJI
* MMF je podržao nameru države da i u narednoj godini finansijski podstiče privredu?
Kada se ima u vidu da je projektovan deficit za narednu godinu četiri odsto BDP, napravljen je razuman kompromis između podrške još slabog ekonomskog oporavka Srbije i održavanje nivoa deficita pod kontrolom. Biće više prostora i za državne investicije. Do 2011. godine očekujemo i da ekonomski rast u Srbiji bude do tri odsto BDP. Pod tim uslovima, fiskalno prilagođavanje je mnogo korisnije od fiskalnih podsticaja. U stvari, iskustva širom sveta su nas naučila da jake javne finansije i niski deficiti predstavljaju važan preduslov stabilnog ekonomskog razvoja.

KLJUČ
* Mislite li da je Srbija dobro pripremila reformu državne administracije?
Videli smo nacrte tih zakona i oni obećavaju. Ali, i u ovom slučaju, primena je ključ. Posebno je važno da se proces racionalizacije broja državnih službenika izvrši na fer način.