Odakle za penzije?

 Premijer Srbije potvrdio je u četvrtak da je sa Misijom MMF postignut dogovor o ekonomskoj politici za narednu godinu.
- Tokom vikenda i početkom sledeće sedmice razmatraće se mere za obezbeđenje srednjoročno i dugoročno održivog razvoja - rekao je predsednik Cvetković.
Upravo taj deo, kako je u četvrtak potvrđeno "Novostima", spada u najosetljiviji deo pregovora sa Misijom Monetarnog Fonda.
- Srpski pregovarači još uvek nisu Međunarodnom monetarnom fondu predstavili planove u vezi sa srednjoročnom reformom penzijskog sistema, kao i nivo planiranih subvencija i donacija - rečeno je "Novostima".
Ključno pitanje koje interesuje delegaciju Fonda jeste kako će se, nakon privremenog zamrzavanja penzija u narednoj godini, finansirati primanja najstarijih i da li će država morati, kao dosad, značajno da dotira penzije. Naime, u periodu od dve godine, koliko će ukupno primanja najstarijih biti zamrznuta, penzije će realno pasti za oko 15 odsto. Zato, kada se penzije "odmrznu" može da dođe do snažnog pritiska da se one podignu.
Da je sadašnji penzijski sistem, čak i nakon što su reforme iz 2001. i 2005. godine stupile na snagu, finansijski neodrživ - stav je koji dele predstavnici MMF i Svetske banke, ali i srpska stručna javnost. Ove godine su penzije "izbile" na prvo mesto u rashodima države. Prošle godine je, recimo, u prvobitnom budžetu stavka za dotaciju Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje bila 127,2 milijarde dinara, da bi rebalansom bila uvećana na 137,9 milijardi.
- Rezultat koalicionog dogovora o povećanju penzija za deset odsto prošlog oktobra uvećao je ovogodišnje troškove budžeta za penzije za čak 70 milijardi dinara - rečeno nam je u Ministarstvu finansija.
Mada u Srbiji tvrde da su ovdašnje penzije izrazito niske, analize Svetske banke govore suprotno. Pri tom, kod nas samo polovina broja penzionera prima starosne penzije.
Kako se navodi u analizi Svetske banke, u Srbiji se izračunava odnos prosečne penzije prema plati tako što se uzimaju u obzir sve vrste penzionera, znači i starosni, invalidski, ali i oni koji primaju porodične penzije. Danas novi penzioner, u proseku, dobija skoro 60 odsto neto prosečne zarade. Odnos prosečne penzije u odnosu na prosečnu platu je i viši - 70 odsto.
- U MMF su mišljenja da bi visina penzija u odnosu na plate morala da se smanji - tvrdi izvor "Novosti" među pregovaračima.
Vlada Srbije je početkom septembra, prilikom prethodne posete delegacije MMF, Misiju obavestila da je spremna da u decembru Skupštini Srbije dostavi nacrt novog zakona o penzijama, tvrdi izvor blizak pregovaračima. Ključne mere koje su tada bile planirane su povećanje starosne granice za penzionisanje žena, stroža pravila za rano penzionisanje kombinovane sa penalima, kao i preispitivanje kriterijuma za odlazak u penziju, među njima i beneficirani radni staž.
Neposredno pred početak pregovora, potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić predložio je Misiji da se reformom ne izjednačavaju uslovi za odlazak u penziju žena i muškaraca.
- Predstavnici Fonda ovo jesu prihvatili, ali uz uslov da se, kroz pooštravanje drugih uslova, srpski penzijski sistem učini održivim - tvrdi izvor "Novosti".
Dosad, međutim, Misija nije dobila konkretne podatke u kom pravcu će i kojom dinamikom biti sprovedena reforma.
- Bez tih informacija, izraženih u konkretnim brojkama, Misija MMF teško ove pregovore može uspešno da okonča - kaže izvor "Novosti".

PRIMANJA NA NIZBRDICI
PROSEČNA penzija u septembru 2008. iznosila je 248,3 evra, a u septembru ove godine 233,5 evra, tako da je u evrima smanjena za šest odsto, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku.
Istovremeno, u godini rekordnog budžetskog deficita broj penzionera je povećan za nekoliko hiljada, a onih koji primaju plate manji je za 162.000. Fond penzionog i invalidskog osiguranja može u ovom trenutku da namiri oko 50 odsto potreba za penzijama, a ostatak mora da se nadoknadi iz državnog budžeta.
Prosečan penzioner u Srbiji ima oko 68 godina, a od toga je u penziji poslednjih 17. Više od 125.000 penzionera prima mesečno nešto više od 10.000 dinara. (V. Mt.)

MANJI MINUS DRŽAVE
- MeĐunarodni monetarni fond produžiće kreditni aranžman sa Srbijom za šest meseci, do oktobra 2011. godine - najavila je u četvrtak ministarka Diana Dragutinović. - Do produženja će doći zato što Srbiji neće biti potrebno da odmah povlači drugu i treću tranšu ugovorenih pozajmica za stabilnost deviznih rezervi.
Iako je u toku septembarskih razgovora utvrđena mogućnost da republički budžet rebalansom predvidi deficit od 119 milijardi dinara, dobra naplata prihoda države prethodnih meseci omogućila je da godinu završimo sa minusom od 100 milijardi dinara.