PACIJENT je u petak oko podneva širom otvorio svoje žute oči, zatresao čupavom glavicom i otvorio kljun, bojažljivo tražeći hranu. Operacija na Veterinarskom fakultetu bila je uspešna: mladunče orla zmijara, staro četiri meseca, kojeg su bahati lovci u istočnim delovima Vršačkih planina ustrelili u desno krilo, oporavlja se u kavezu Fonda za zaštitu ptica grabljivica, nadomak Pančevačkog mosta.
Porodica ove lepe ptice - koja je retka u Srbiji, a nalazi se i na grbu Meksika - otišla je, kao i svake godine, u Saharu. Tamo provode zimu hraneći se zmijama, mada nisu imuni od ujeda reptila. Ovog junaka topliji krajevi neće videti sve do proleća, baš kao ni rodni Vršački breg. Tada će, nadaju se svi, ponovo početi da leti, pa će biti vraćen u svoje stanište.
Mladunče su, dva dana posle ranjavanja, pronašli članovi Prirodnjačkog društva „Gea“ iz Vršca, koji su ga pratili od rođenja.
- Kost krila mu je slomljena na dva mesta - objašnjava dr Saša Marinković, prvi čovek Fonda za zaštitu ptica grabljivica, organizacije čijih se oko stotinu članova već pola decenije bori za ugrožene vrste. - Operisao ga je dr Jugoslav Vasić sa Veterinarskog fakulteta, jedan od najboljih stručnjaka kod nas. Skratio mu je krilo i u njega ugradio posebnu žicu. Velike su šanse da poleti na proleće.
Ranjeni orlić, čije će belo perje vremenom potpuno požuteti, u petak je ručao mleveno meso, i to iz ruke dr Marinkovića i reportera „Novosti“. Izgleda pitomo, mada zna da se nakostreši kada mu previše priđete.
- Ne znam kako će se ponašati kada mu anestezija potpuno prođe. Možda bude i agresivan - kaže dr Marinković. - Kod ptica je sve to individualno. Baš kao i kod ljudi...
U ovom nesvakidašnjem „azilu“ za ptice, godišnje boravi i do 80 životinja. Obično su to mladunci koji ispadnu iz gnezda, ili nešto stariji, koje entuzijasti i šumari pronađu po Srbiji.
- Najčešći gosti su nam sokolići, ćukovi ili jastrebovi mišari. Lane je ovde stanovao i retki orao krstaš, iz Slovačke, koji je nezgodno „aterirao“ kod Fruške Gore - priča dr Marinković. - Nastojimo da sve ptice vratimo u prirodu, u njihov životni prostor.
Pravi azil za ugrožene ptice u Srbiji postoji samo u Subotici, pri tamošnjem zoološkom vrtu. U Fondu su napravili ovaj „priručni“, ali imaju ideju da obezbede veliki prostor na Velikom ratnom ostrvu. To bi, kažu, bio pravi raj za ptice, pa čak i „rekonvalescente“ poput ovog vršačkog orlića.

IMENA
PRAKSA u Fondu je da svakoj ptici daju ime, u zavisnosti od toga odakle je došla i kuda se zaputila. Tako su ovde stanovali jedan Živko, pa Hrvoje, „Crnogorac“ Njegoš. Ptici koja se zaputila u Izrael dali su ime Hadži. U slučaju poslednjeg gosta, reč imaju prijatelji iz Vršca, koji su ga spasli od smrti.

PRIJAVA
MILIVOJ Vučanović, rendžer u prirodnom dobru Vršačke planine i ornitolog amater, kaže da ovo nije prvi slučaj napada.
- Pre osam godina u krivolovu je ubijen odrastao mužjak - navodi Vučanović.