Dolari samo preko tendera

 Srbija ima građevinsku operativu koja može veći deo svojih kapaciteta da angažuje na ruskom tržištu. Ali, uz pomoć države, trebalo bi prvo da formiraju konzorcijum, jer jedino tako mogu da nastupe u Sočiju, gde se za izgradnju infrastrukture i drugih objekata za Zimske olimpijske igre planiraju investicije od oko 14 milijardi dolara. Svi, pa, naravno, i srpske firme, moraju da učestvuju i konkurenciju pobede na - tenderima.
- Cilj je da se na poslovima u Rusiji angažuje kompletna srpska građevinska industrija, ne samo zidari, tesari, već i proizvođači stolarije, parketa, nameštaja - kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije. - Poenta je da se kroz građevinske radove plasiraju i naši proizvodi. To bi onda za zemlju bio veliki devizni priliv. Ali, prvo država mora da povuče neke poteze, najpre da obezbedi garancijski fond za radove u inostranstvu.
U Rusiji već uveliko rade velike strane kompanije. Srpska operativa, međutim, kažu u PKS, još ima dobre reference iz vremena SSSR, kada je tamo gradila najekskluzivnije objekte.
- Ako nastupe pojedinačno naše firme nemaju šansu - kaže Rodić. - Za radove u Sočiju, gde će 2014. godine biti Zimske olimpijske igre, deo troškova snosi država, a deo privatni sektor. Gradiće se sportska, komunalna, saobraćajna infrastruktura, dogradiće se aerodrom, rekonstruisati stari i izgraditi novi hoteli... Očekujem da će naredne godine Rusi uputiti pozive da se uključimo u izgradnju. Masu radova već su ugovorili. Moramo da budemo spremni za poziv da bismo organizovano krenuli.
„Putevi Užice“ su već angažovani u Sočiju. I „Energoprojekt“ i „Ratko Mitrović“ imaju svoje firme u Rusiji... Šansa naših firmi je posebno u opremanju i zanatsko-završnim radovima.

VEZANI POSLOVI
Privredna komora će pokušati da objedini naše građevinare kako bi formirali konzorcijum, a onda će se zakazati sastanci sa glavnim investitorima iz Moskve.
- Ranije smo takve poslove zatvarali vezanom trgovinom, što i sada postoji kao mogućnost - mi njima građevinske radove, oni nama gas, naftu, mašine... - navodi Rodić. - Država u ovom projektu ima ključnu ulogu. Najbolji primer za to je Turska, koja je stala iza svojih građevinaca, i oni su prošle godine u svetu imali realizaciju od 26 milijardi dolara.