Kriza nas ne sme udaljiti

 GLAVNI cilj dolaska predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva u Srbiju je da se da novi, jak impuls u razvoju odnosa naše dve zemlje. Taj impuls treba da daju dogovori predsednika Tadića i Medvedeva, koji bi trebalo da odrede program budućih zajedničkih aktivnosti dve zemlje, kaže u intervjuu za ”Večernje novosti” Aleksandar Aleksejev, šef direkcije za Balkan ruskog Ministarstva spoljnih poslova i bivši ruski ambasador u Beogradu.
* Predsednik Medvedev stiže u Beograd 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda. Zašto je izabran baš taj datum?- Poseta predsednika Medvedeva Srbiji je veliki politički događaj. To što on dolazi na 65. godišnjicu oslobođenja Beograda ima dopunski simbolički značaj. Naša zajednička istorija je blistava. U Drugom svetskom ratu bili smo saveznici. Nismo samo bili na istoj strani, nego smo zajednički oslobađali teritoriju bivše Jugoslavije. Poseta baš 20. oktobra je tim važnija što se pojavio ozbiljan problem nove interpretacije istorije. Mnogi istoričari - istraživači, naime, pokušavaju da zamene istorijsku istinu i zato će naše zajedničke tvrdnje o vlastitoj ulozi u pobedi nad Hitlerom i fašizmom imati veliki politički značaj.
* Ruski ambasador u Srbiji Konuzin je predložio da se vrate stara imena ulicama, koje su bile nazvane u čast Rusa - oslobodilaca. Jeste li i vi pokretali to pitanje?- To pitanje nije novo. I dok sam ja bio ambasador u Beogradu, razgovarao sam sa vašim političarima. Zaista nije jasno zašto su bili promenjeni nazivi ulica koje su dobile imena po sovjetskim vojskovođama koje su oslobađale Beograd. To nisu obične vojskovođe, već učesnici borbi za oslobađanje Beograda. O toj temi sam mnogo puta razgovarao. Obećavali su da će se to pitanje rešiti, ali do sada nije ništa učinjeno. Mislim da bi povratak naziva ulica imao ozbiljan značaj. Bilo bi zaista logično da srpski političari, koji sebe smatraju prijateljima Rusije, nastoje da se vrate nazivi ulica po sovjetskim herojima. U Moskvi bismo takav postupak visoko cenili.
* Srbija i Rusija imaju dugu tradiciju dobrih odnosa. Veze su duboke - od kulturnih do ekonomskih...- Završavamo tekst programa kulturne saradnje Rusije i Srbije. Nadamo se da će taj program ući među one dokumente koji će biti potpisani za vreme posete predsednika Medvedeva. Odavno govorimo o našim zajedničkim korenima, ističemo da je faktor zbližavanja naša zajednička religija. Nažalost, vrlo često su finansijski problemi bili prepreka. Zato će novi program istaći najvažnije zadatke koji se neće odlagati, bez obzira na ekonomsku situaciju.
* Kako ocenjujete sadašnji nivo ekonomske saradnje i sa kakvim idejama u Beograd dolazi ekipa u pratnji Medvedeva?- Naši ekonomski odnosi zaista su podignuti na kvalitetno viši nivo. Mnogo toga što smo godinama govorili je realizovano. Tu su i naši strateški projekti u oblasti energetike, koji su bitno izmenili naše odnose, kao i otvaranje Moskovske banke u Beogradu. Hteo bih samo da podsetim na naš glavni princip: sva pitanja i odluke saradnje su stvar zajedničkog dogovora. Dakle, nema nikakvih pritisaka na naše partnere.
* Srpskim biznismenima je ponekad vrlo teško da preskoče birokratske barijere, pa je teško smanjivati trgovinski deficit koji imamo sa vama. Može li se tu nešto popraviti?- Mislim da postoji, ne samo mogućnost, nego i neophodnost da se to popravi. Uoči posete Medvedeva, 19. oktobra u Beogradu, održaće se sednica Međuvladinog komiteta Srbije i Rusije koji bi upravo trebalo da raščisti sve prepreke i probleme koji postoje u našim međusobnim ekonomskim odnosima. I ruski biznismeni imaju često probleme koje im stvara birokratija. Na primer, mnogo puta smo govorili o problemima koje ima ”Lukoil” sa svojim benzinskim pumpama u Beogradu. To nisu politički problemi, i oni se moraju rešavati pragmatično.      

NE MENJAMO STAV O KOSOVU* KAKO vam iz sadašnje perspektive izgleda kosovski problem?- Mi nismo promenili nimalo svoju tačku gledanja, niti nameravamo da menjamo svoje stavove o Kosovu. Za nas rešenje kosovskog problema može biti jedino u skladu sa međunarodnim pravom koje podrazumeva da se poštuje teritorijalna celovitost države. Smatramo da su događaji koji su se zbili posle samovoljnog proglašenja nezavisnosti Kosova potvrdili naše zaključke. Vreme je pokazalo da je priznavanje Kosova bilo greška. I dalje je Kosovo tvorevina gde nema ni predznaka o nekoj multietničnosti. Tamo problemi, ne samo što se ne smanjuju, već postaju sve složeniji. Treba tražiti izlaz iz takve situacije, jedino rešenje je u međunarodnom pravu.

UKINUTI PROTEKTORAT U BOSNI* RUSIJA se, kao i vlast u RS, zalaže za ukidanje kancelarije visokog prestavnika u BiH...
- Procenjujemo da BiH više nije potreban visoki predstavnik. Posebno nema potrebe za primenom tzv. bonskih ovlašćenja, jer je to relikt rata. Što se više koriste ta ovlašćenja, situacija se više zaoštrava, umesto da se smiruje. Kao što je poznato, BiH želi da bude član Saveta bezbednosti UN, pa se može dogoditi da članica SB postane zemlja kojom upravlja visoki predstavnik, dakle strani ”politički komesar”. Možete li zamisliti ružniju situaciju? Zato što pre treba zatvoriti kancelariju visokog predstavnika.