U SEFU Sekretarijata unutrašnjih poslova SR Srbije, od 1976. pa do 1982. godine, nije se nalazio dosije Dragoljuba - Draže Mihailovića - kaže ekskluzivno za "Novosti" Viobran Stanojević, u to vreme prvi čovek srpske policije.
Tako demantuje nagađanja medija u kojima pojedni novinari i članovi Državne komisije za otkrivanje istine o Draži Mihailoviću upravo njega obeležavaju kao ključnu osobu koja zna "istinu o Draži".
Spekulisalo se, tačnije, da je Stanojević proleća 1982. godine, neposredno pre napuštanja ministarske funkcije, "obećao generalu armije Nikoli Ljubičiću da će ta dokumenta vratiti u Centralni arhiv vojnih sudova".
- Tokom mog mandata, koji je trajao šest godina, u sefu su se nalazila samo četiri dokumenta, potpuno drugačije sadržine, o kojima ni sada neću da govorim, ali nemaju nikakve veze sa Dražom. Dosije Draže Mihailovića niti me je zanimao, niti mi je bio "pod rukom". To su bila neka potpuno drugačija vremena kada su "slučaj Mihailović" i eventualno mesto njegovog streljanja malo koga zanimali - kaže nam Stanojević, danas osamdesetogodišnji krepki penzioner, u svojoj kući na obroncima Stare planine. Prema njegovim rečima, nakon streljanja komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, niko nije ni pričao o Draži Mihailoviću, a kamoli tražio njegov grob. Ipak, na osnovu iskustva i prakse, potvrdio je postojanje takvog dokumenta.
- Takva dokumenta se nikada ne spaljuju i verujem da su negde u vojnom ili državnom arhivu, a možda čak i u tužilaštvu. Kada je Draža uhapšen, čitava "stvar" je prešla sa saveznog na republički nivo. Pravu i celu istinu o čitavom slučaju znao je tadašnji republički javni tužilac, pukovnik Miloš Minić i nekolicina ljudi koji su radili sa njim. Nažalost, niko od tih službenika danas nije živ. Inače, Nikola Ljubičić, nekadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu nikada od mene nije tražio nešto slično, kako se sada navodi - objašnjava Stanojević.
Prisećajući se davnih vremena, spomenuo nam je jednu anegdotu s početka sedamdesetih godina prošlog veka, dok je obavljao funkciju javnog tužioca. Upitao je Miloša Minića, tadašnjeg ministra inostranih poslova i tužioca u procesu protiv Mihailovića, kakva je bila sudbina ravnogorskog generala nakon suđenja.
- U neformalnom razgovoru, kao kolega kolegu pitao sam ga da mi kaže neki detalj o ovom slučaju. On mi se samo osmehnuo, odmahnuo rukom i kratko rekao "Bilo, kako bilo, mi smo to uradili" - priča naš sagovornik. - Sa ovog stanovišta, šest decenija docnije, smatram da je streljanje Draže bilo velika greška. Zbog toga mi sa Francuskom decenijama nismo imali dobre međunarodne odnose.
Stanojević je 1985. godine penzionisan. Za razliku od većine njegovih partijskih funkcionera, on se povukao sa javne scene, ne želeći da učestvuje u formiranju Socijalističke partije Srbije. Trenutno živi u rodnom selu Štrbac, na Staroj planini, gde uzgaja vinovu lozu i povremeno uživa u lovu.      

RAZORUŽANI
U VREME dok je Stanojević bio ministar policije počelo je da vri na Kosmetu. Insistirao je 1981. da srpski policajci odu u pokrajinu kao ispomoć, a ne da intervenišu protiv otvorenih demonstracija. Čak i prvi čovak policije u pokrajini Mustafa Sefedini tražio je ispomoć Srbije. Sve je bilo spremno ali "visoka jugoslovenska politika" odlučila da na Kosmet ide jedinica savezne policije.
- Dugo se čuvalo kao najstroža tajna da su tu jugoslovensku jedinicu razoružali Albanci čim su ušli da teritoriju Kosmeta. Nije bilo ni ranjenih ni mrtvih. Separatisti su oteli sve naoružanje. Bio je to veliki šamar policiji, a od nas su savezni organi tražili da o svemu - ćitimo - priča Stanojević.

*****

MILOSLAV SAMARDŽIĆ, ISTORIČAR, TVRDI DA SU KOMUNISTI IZMISLILI PRIČU O IZDAJI DA BI KOMPROMITOVALI ČETNIKE
NA SLIKAMA UDBE DUBLER


NAVODNA pisma Nikole Kalabića i slike koje je BIA dostavila Komisiji za utvrđivanje istine o likvidaciji generala Draže Mihailovića, višedecenijski su falsifikat Udbe - tvrdi za "Novosti" Miloslav Samardžić, istoričar koji dugo proučava Kalabićevu biografiju.
Prema njegovoj verziji, slike Kalabića sa partizanima, koje su objavljelje u medijima poslednjih dana, montirane su i na njima je - glumac amater!
- Ratni pobednici, komunisti, za poslednjih šezdeset godina lansirali su tri potpuno različite verzije zavereničke priče kako je Kalabić izdao Dražu. Cilj je bio da se jedan od najviđenijih ravnogoraca ponizi, a četnički pokret potpuno iskompromituje. "Nova" dokumenta BIA samo su nastavak te iste izmišljene priče. Na sreću, svaka verzija je prepuna rupa - tvrdi za "Novosti" Samardžić koji više od dve decenije istražuje tu temu.
Tako, istoričar iz Kragujevca iznosi da slika "lažnog Kalabića" nije sada prvi put objavljena, već još 1983. u knjizi "Krcun", koju je napisao Boško Matić:
- Detaljnim poređenjem verodostojnih Kalabićevih slika sa ovim namontiranim, lako se može videti da je reč o falsifikatu. Kalabić je bio markantni gorostas, sa širokim licem, izraženim jagodicama i jakim čeonim kostima, a "glumac" je samo bleda kopija. Istina, iz daljine, dubler zbog duge brade i kose zaista podseća na Kalabića.
Istoričar navodi da je pravi Kalabić bio stariji od lažnog i dosta viši:
- Kopija je gotovo iste visine kao oznaš Radenko Mandić, koji je inače bio izrazito niskog rasta. Kalabić je imao široka ramena, nikad nije bio debeo, pa nije mogao ni da smrša. Ulivao je strahopoštovanje samim izgledom. Za razliku od njega, dubler teško da bi mogao nekog da zaplaši.
Propust na grupnoj slici Kalabića sa "oznašima" je, ukazuje Samardžić, i što oni nose puške "špagin" PPŠ kalibra 7,62 milimetra - popularne "dobošare" koje su partizani dobili od Rusa:
- Pojavljivanje tako naoružanih Kalabićevih pratilaca maskiranih u četnike, kod Draže, nepoverljivog bivšeg obaveštajca, sigurno bi izazvalo razumljivu sumnju.
Samardžić tvrdi i da objavljena pisma, koja su potpisana imenom Slobodan Ranković, nije potpisao Kalabić, koji se najčešće potpisivao sa - "vaš čika Pera".
- To pismo Krcunu sada je prvi put objavljeno u celosti, ali je ono temelj za sve laži o Kalabićevoj izdaji od poznatog "Politikinog" feljtona 1962. godine, pa do danas. Kopiju Kalabićevog potpisa komunisti su lako mogli da naprave, jer je on kao načelnik geodetske službe u Valjevu potpisao na stotine dokumenata.

PROMAŠILI MU SLAVU
SAMARDžIĆ kaže da je prosto neverovatno da Nikola Kalabić, kome su partizani ubili maloletnog sina u Sarajevu, poziva u aprilu 1946. godine pismom (koje je državna Komisija dobila od BIA), Krcuna i Rankovića na slavu Đurđevdan 6. maja.
- Ali, veliki komunistički propust je što Kalabić nije slavio Đurđevdan, već je njegova porodična slava Aranđelovdan, 21. novembra. To su lako proverljive stvari, koje pokazuju svu aljkavost posleratnih pisaca lažne istorije - objašnjava Samardžić.

BOJAN DIMITRIJEVIĆ, ISTORIČAR, UVEREN DA SU PISMA I SLIKE AUTENTIČNI
KLJUČNA ULOGA KALABIĆA U HAPŠENJU MIHAILOVIĆA

Kalabićeva pisma Slobodanu Peneziću Krcunu i fotografije koje smo pronašli u arhivama BIA potpuno su autentične - rekao je za "Novosti" Bojan Dimitrijević, istoričar i saradnik Komisije za otkrivanje istine o ubistvu Draže Mihailovića.
- Lično sam pronašao ta dokumenta krajem maja ove godine u arhivama BIA. Na osnovu analize Kalabićevog rukopisa i njegovog potpisa, kao i saznanja do kojih sam došao višegodišnjim terenskim istraživanjem, nesumnjivo je da je Kalabić odigrao ključnu ulogu pri hvatanju Mihailovića.
Na pitanje, zbog čeka država nikada nije obelodanila, kako je skončao Kalabić Dimitrijević kaže:
- Mislim da je UDBA želela da sačuva svoje metode rada i zbog toga još postoji veo tajni oko tih događaja. Bivši "oznaš" Slobodan Krstić Uča rekao je da je Kalabić likvidiran, čim mu se završila uloga u hapšenju generala Mihailovića. Podaci koje imamo, govore da je Kalabić ipak ubijen mesec ili dva po hvatanju Draže - kaže nam Dimitrijević.     
P. V.