*HALO, da li ste vi gospođa Gordana Mihailović?
- Da. Zašto?
* Želimo da se sretnemo i razgovaramo o vašem ocu Dragoljubu...
- Nećete me naći!
Ovo je bio odgovor koji smo dobili kada smo u sredu prvi put stupili u kontakt sa Gordanom Mihailović, kćerkom četničkog komandanta i đenerala Draže Mihailovića. Spustila nam je slušalicu.
Pokušali smo ponovo. Iako je ponavljala da ne želi da govori za javnost, ovaj put smo uspeli da izvučemo nekoliko odgovora.
* Zašto ne želite da pomognete državnoj komisiji koja će od vas tražiti uzorak DNK da bi utvrdila identitet vašeg oca?
- Ne želim da sarađujem sa tom komisijom. Kasno se ova država setila da traga za mojim ocem. Neka ostave kosti mog oca na miru.
* Zašto ne želite da sarađujete?
- Zato što su mi se neki ljudi koji javno govore o mom ocu Dragoljubu smučili. Oni ne govore istinu. Ja zbog njih već dve decenije ne čitam novine.
* Svejedno, vaša pomoć bila bi dragocena...
- Ja sam lekar u penziji. Niko mi nije pomogao. Mene niko ništa nikad nije pitao. A o meni, mom ocu i našoj porodici se piše svašta.
* Imate 82 godine. Kako se snalazite sami?
- Dobrog sam zdravlja. Ali, živim sama, i to mi ponekad smeta.
* Kako ćete da reagujete ako državna komisija, ipak, pronađe grobnicu vašeg oca i ostatke njegovog tela?
- Videćemo, kada se to dogodi!
* Da li odlazite u Ivanjicu na grob roditelja vašeg oca, gde bi trebalo da general Mihailović bude sahranjen kada ga pronađu?
- Ne idem ja nikud. I nemojte, molim vas, više da me zapitkujete! - rekla nam je gospođa Gordana Mihailović i opet spustila slušalicu.
Posle tog kratkog telefonskog razgovora, reporteri "Novosti" su pronašli i stan u kome živi kćerka generala Mihailovića. Soliter u centru Beograda.
Na ulaznim vratima zalepljen je ukras u obliku snežne pahulje. Na mestu pločice sa prezimenom, hemijskom je na parčetu papira napisano - Mihailović. Prekidač za zvono oblepljen je selotejp-trakom. Kucamo. Posle nekoliko minuta čekanja, umesto ulaznih vrata od stana, otvara se lift. Izlazi Gordana Mihailović, u kućnoj haljini.
- Dobar dan - obraćamo joj se ljubazno.
- Ne želim da pričam ništa. Ništa! - glasno nas je preduhitrila i u samoj pomisli da je bilo šta priupitamo.
U istom trenu, odmahnula je rukom, sakrila lice, vratila se brzo u lift, zalupila vrata i otišla... Ispoštovali smo njenu volju. Otišli smo i mi.

RANJENA KAO PARTIZANKA
GORDANA Mihailović rođena je 12. februara 1926. godine, kao četvrto dete Dragoljuba i Jelice Mihailović. Kada je počeo Drugi svetski rat pohađala je šesti razred gimnazije.
Posle zatočeništva u nemačkom logoru na Banjici, sa bratom Brankom otišla je na Ravnu goru, da bi se kasnije oboje predali partizanima. Ćerka generala Mihailovića ranjena je na Sremskom frontu kao partizanka.
Nakon rata, Gordana je završila medicinski fakultet i radni vek je provela na dečjem odeljenju KBC Zvezdara, kao radiolog. Udala se, ali brak nije potrajao. Nikada nije želela da daje izjave za javnost.

TAJNU NIJE U GROB PONEO
Uvidom u pisma koja je Krcunu i Rankoviću slao Nikola Kalabić, "Novosti" došle do činjenica koje upućuju da ga je on izdao. Iz prepiske u kojoj se potpisivao kao Slobodan Ranković, vidi se saradnja sa Lekom i Krcunom

GROB Draže Mihailovića još nije pronađen, ali polako se sklapaju delići slagalice oko njegovog hapšenja. Najveća enigma će, očigledno, do poslednjeg trenutka biti, ko ga je od njegovih najbližih saradnika izdao. Obimna dokumentacija, koju je iz arhiva BIA prikupila Državna komisija, a u koju su "Novosti" imale uvid, donekle rasvetljava poznatu verziju UDBE da je glavni "insajder" bio Nikola Kalabić.
Veliki deo dokumentacije do koje smo došli čini prepiska Kalabića sa Slobodanom Penezićem Krcunom, tadašnjim šefom srpske policije, vođena nekoliko meseci pre i posle hapšenja Draže Mihailovića. Ne baš slučajno, jedan broj pisama četnički vojskovođa Kalabić potpisivao je pseudonimom "Slobodan Ranković", koristeći zapravo ime Krcuna, a prezime Leke.
Jedno od prvih pisama, na petnaestak strana, Kalabić je iz zatvora, decembra 1945, uputio šefovima OZNE. On tu tvrdi da je četnička organizacija i dalje veoma jaka i da ima veliku podršku među narodom u Srbiji i Bosni.
- Moj dodir sa narodom me je apsolutno uverio da narod voli Čiču iznad svega. U pitanju su stotine hiljada građana zemlje, počev od petogodišnje dece do staraca i starica, jer je sve to isuviše tesno vezano za organizaciju D.M. - poručuje u pismu Kalabić.
Na kraju, on komunističkim vlastima predlaže amnestiju četnika i nacionalno pomirenje. U originalu, u pismu stoji sledeće:
- Slavite pobedu koju ste zaista zaslužili dugom i preteškom borbom. Pružite ruku bratsku mira Ravnogorcima, praštanje svega što je bilo, bez obzira kako bili ti grehovi veliki - bazgranično praštanje! Garantujem čašću, svom svojom porodicom i celim svojim bićem da ćete praštanjem, prekidanjem borbe - ubijanja D. M. ljudi, hapšenja, prebijanja i slično, postići nekoliko hiljada puta veći rezultat nego produženje borbe.
Tri Kalabićeva pisma, iz aprila 1946, daleku su manje uvijena. Iz njih se prilično jasno vide naznake da je Kalabić pristao na saradnju sa tadašnjim jugoslovenskim vlastima u gušenju ravnogorskog pokreta i imao određenu ulogu u hapšenju njegovog vođe.
U pismu datiranom na 29. april 1946. Kalabić piše Krcunu:
- Ovih dana Mile je bio kod mene pa mi reče da bi za Marka (Aleksandar Ranković, prim. aut.) i tebe bilo strašno da se stvar sa D.M. hvatanjem ne kompromituje. Dragi Krcune, iz novina sam jasno video kakav je obrt uzeo način hvatanja
D. M. Molim te kao brata, veruj mi, a i reci Marku sledeće: Sa moje strane, iz mojih usta, neće izaći tajna o toj stvari. Tajna će sa mnom u grob otići.
Do dana današnjeg ostala je tajna da li je Kalabić zaista izdao Dražu. Takođe je nepoznata sudbina samog Kalabića, o čijoj smrti je poslednjih decenija kružilo više verzija.     

POZIV NA ĐURĐEVDAN
U jednom od pisama Kalabić se obraća "dragom Krcunu", zamera mu što su prošla 22 dana od njegove poslednje posete i poziva ga da zajedno sa Rankovićem dođe na njegovu slavu Đurđevdan.
- To je prvi deo molbe. Drugi se tiče para i spremanja - pečenja praseta, kolača, žita, sveće i dr. Spremanje bi preuzela brice našega žena, koja nema pojma ko sam ja. Ukoliko Marko ne bi slučajno mogao doći (posao je posao), ja bih te molio da ti obavezno budeš sa svojima (Milatović - Vladan - Mandić - Učo - Jeremić i dr. za koga ti nađeš za shodno). Smatram da sam od tebe lično toliko zaslužio.

PORODICA: NIJE IZDAO
"Novosti" su nedavno objavile i reportažu o unukama i praunukama četničkog komandanta Nikole Kalabića koji traže njegovu rehabilitaciju:
- Otadžbina, kralj i đeneral Draža bile su tri svetinje Nikole Kalabića, komandanta Gorske garde Ravnogorskog pokreta. Sigurno ne bi sklopio neki sporazum sa komunistima, koji su mu streljali maloletnog sina Milana - tvrdi Vesna Dragojević, Kalabićeva unuka.
D. M.