HILJADE bolesnih i onih koji se mole za ozdravljenje najbližih, svakoga dana posete Hram svetih vrača Kozme i Damjana u krugu Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Od kada je sagrađena, 1929. godine, crkva nije obnavljana, pa se vremenom pretvorila u ruinu. Od tada do danas bila je bolničko mesto za ranjenike, mrtvačnica i, naravno, mesto za bogosluženje i molitve, a kako kaže starešina crkve, jerej Zoran Kerezović, i mesto natopljeno patnjom.
Konačno, uz pomoć Ministarstva vera i Skupštine grada, posle osam decenija - počela je velika rekonstrukcija, iz temelja, jedinog hrama isključivo namenjenog za molitvu bolesnim ljudima.
Projekat rekonstrukcije koji je kao donaciju crkvi uradilo preduzeće „Krip inženjering“ predviđa potpunu obnovu hrama od temelja do plafona, a razmatra se čak i gradnja kupole na vrhu, umesto sadašnjeg ravnog krova. Da bi zasijao u pravom svetlu, kakvo zaslužuje, potrebno je, međutim, čak 37 miliona dinara! Do sada je obezbeđeno tek nešto više od četvrtine.
- Akciju rekonstrukcije ove važne svetkovine pokrenuli su Sveti sinod SPC i vladika zahumsko-hercegovački Grigorije, za potrebe pacijenata KCS kroz koji dnevno prođe 15.000 ljudi - kaže dr Đorđe Bajec, direktor Kliničkog centra Srbije. - Na dobrotvornoj večeri koja je održana 10. septembra u hotelu „Zira“, dogovoreno je da se sakupi neophodan novac kako bi se rekonstruisala ova crkva. Pet miliona je dala gradska vlada, a još pet Ministarstvo vera.
To što je fasada „okrunjena“, drvenarija pohabana i stara, zidovi lađe i ikonostasa bez ijedne freske, još je i najmanji problem. Hram Svetih lekara Kozme i Damjana morao je da se popravlja od temelja.
- Zbog nebrige prethodnih vlasti dogodilo se da je vlaga prodrla u temelje crkve i oslabila ih - kaže jerej Zoran Kerezović, duhovnik Kliničkog centra Srbije i starešina Hrama svetih lekara. - Trenutno su u toku radovi produbljivanja temelja. Cela crkva se podziđuje i to je veliki posao. Bilo bi mnogo jednostavnije, verovatno, graditi novi hram, ali to se naravno nije moglo, jer je objekat pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Osim što bi trebalo da se promene sve vodovodne i električne instalacije, postave novi prozori i vrata, predviđeno je i otvaranje novog ulaza sa zapadne strane i proširenje prostora gde vernici stoje, takozvane lađe crkve. Prostorija od oko 100 kvadrata, koja je od 1941. do 1945. godine služila za smeštaj ranjenika, već godinama uopšte ne može da se koristi zbog oronulosti. Pod je u većem delu potonuo.
- Posle obnove, ova prostorija će uklanjanjem velikog dela zida i postavljanjem nosećih stubova biti povezana sa drugom u kojoj se sada održava služba - objašnjava sveštenik Kerezović. - Planirano je da se ispod nivoa sadašnjeg hrama izgrade dve velike prostorije. Jedna će biti za fiziklanu terapiju dece ometene u razvoju, a u drugoj će se održavati tribine, predavanja i biti biblioteka hrama. Na novom ulazu, koji se diže na zapadnoj strani, biće napravljena rampa za hendikepirane.
Tek posle svih građevinskih radova, sada požuteli i oronuli zidovi hrama biće freskopisani.

BOLNICA I MRTVAČNICA
U VREME rata, crkva je bila bolnica za ranjenike, a i podignuta je za potrebe državne vojne bolnice, što je u ono vreme bio Klinički centar Srbije - kaže jerej Kerezović. - Posle rata, država je oduzela hram od crkve i koristila ga kao mrtvačnicu do 1989. godine. Tada, uoči raspada Jugoslavije, vraćen je crkvi, a mrtvačnica premeštena u zgradu pored. A onda su krenula teška vremena, pa nijedan dinar nije uložen u obnovu hrama. Pre pet godina, na mestu starešine bio je mladi sveštenik Aleksandar Gajić koji je počeo da prikuplja neophodne dozvole za obnovu. To je bio mukotrpan posao, jer je za svaki papir potrebno proći razne birokratske zahteve. Od 2006. godine, ja sam nastavio gde je on stao.

SAMO ZA MOLITVU
HRAM nije parohijski i namenjen je isključivo za molitvu posvećenu bolesnima - kaže sveštenik Kerezović. - Od kada sam starešina, čuo sam mnogo nesrećnih ispovesti, a najteže sam kao čovek doživeo sve one koje su se ticale dece. Procenjuje se da klinički centar poseti oko 1,3 miliona ljudi godišnje, a dobar deo njih dođe u ovaj hram - da se moli, zbog bola, za svoje najmilije, ali i kada su radosni - zbog ozdravljenja.

O HRAMU I VRAČIMA
ARHITEKTA hrama je Dragomir Tadić, koji je za života ostavio veliki trag u umetnosti graditeljstva sa opusom više od 80 crkava i impozantan broj rekonstrukcija, renoviranja i dogradnji starih zgrada.
Braća Kozma i Damjan kojima je posvećen hram, bila su rodom iz Rima. Lečili su ljude isceliteljskim moćima koje su dobili od Boga, a svoj trud nisu naplaćivali. Lekar, koji im je bio učitelj, pozavideo im je na slavi koju su za života stekli, pa ih je 284. godine ubio.