SRBIJA je prebogata prirodnim lepotama: planinama, rekama, jezerima i - turističkim manifestacijama. Razne pasuljijade, roštiljijade, kobasicijade, zlatni kotlići, slaninijade, kupusijade... krčkaju se u svakom kutku naše zemlje.
Srbija je carstvo manifestacija, jer se, prema nezvaničnim podacima, godišinje održi više od 1.000 uglavnom lokalnih "ijada". Manifestacija ide na manifestaciju, stalno se pojavljuju nove, ali mnoge su kratkog daha, pa se događa da se tek "potpaljeni" kotlić ugasi već posle treće sezone.
Zamenica direktora Turističkog saveza Srbije Vesna Raca kaže da u njihovom kalendaru postoji više od 700 različitih manifestacija.
- Organizatori su najčešće lokalne zajednice i većina ih je lokalnog karaktera - kaže Raca. - Manji broj ima širi značaj, kao što je to slučaj sa Gučom ili "Egzitom", najmlađom manifestacijom koja je za jako kratko vreme postala veoma uspešna. Ima još značajnih događaja, kao što su "Homoljski motivi", koji postoje još od šezdesetih godina.
Raca objašnjava da je značaj ovakvih manifestacija, pre svega, u brendiranju nekog kraja. Veliki broj ostane na lokalnom nivou, ali neke brzo steknu ozbiljan turistički karakter.
- Kada manifestacija preraste organizacione sposobnosti lokalne zajednice, oni nam se obraćaju za finansijsku i svaku drugu pomoć - priča zamenica direktora Turističkog saveza Srbije. - Poseta pokazuje uspešnost jedne manifestacije. Praksa je da preživljavaju one koje su drugačije i neobične. Takvi događaji vremenom dobijaju na značaju.
Od dima roštilja i kotlića ne vide se i one manifestacije na kojima nema viljuške i kašike, ali činjenica je da se osim na Guči i "Egzitu" prava Srbija može upoznati baš na "Zlatnim rukama" i mnogobrojnim "ijadama", jer se tek tu gosti mogu upoznati sa bogatim narodnim stvaralaštvom i gastronomijom, po kojima smo čuveni.
Mnoge manifestacije su postale tradicionalne i održavaju se po navici. Cilj bi trebalo da bude dolazak što većeg broja gostiju, ali, ako oni izostanu, pitanje je zašto se organizator "mučio". Turistički radnici se slažu u oceni da bi mnogobrojne manifestacije uz bolju organizaciju, marketing, ali i uz usaglašen tajming, mogle da privuku znatno veći broj gostiju.

LESKOVAC - Tradicionalni 20. festival hrane "Roštiljijada" održaće se od 31. avgusta do 6. septembra. Žikica Nestorović, direktor Turističke organizacije Leskovca, kaže da je prošle godine bilo 485.000 gostiju, a očekuje da će ove premašiti pola miliona. Za sedam dana pojede se na desetina tona gurmanluka sa roštilja.
- Ponovo ćemo praviti pljeskavicu za Ginisa, a organizovano je i takmičenje majstora roštilja i učenika srednjih ugostiteljskih škola iz Srbije - najavljuje Nestorović.
U selu Donja Lokošnica, 4. septembra održaće se "Dani paprike", u organizaciji gradskog Fonda za razvoj poljoprivrede i Udruženja proizvođača aleve paprike.
BOR - Na "Danima Brestovačke banje", koji su počeli u subotu, pored izloženih slika, na terpezu se iznose tradicionalna jela timočkog kraja, a od zaborava se čuvaju stari zanati. Sve to je u duhu simboličnog dolaska knjaza Miloša Obrenovića u Brestovačku banju, gde je davne 1837. godine, znajući za lekovita svojstva ovdašnjih voda, u tom mestu podigao sebi konak. Najznačajniji događaj na ovogodinjšoj manifestaciji jeste završetak obnove rezidencijalnog dvorca kneza Aleksandra Karađorđevića, koji je sagrađen 1856. godine i vraćen je na upotrebu Boranima.
VLASOTINCE - U prestonici vina na jugu Srbije, već 49 godina se organizuje manifestacija "Vinski bal", koja će ove godine biti održana 5. septembra. Organizatori su Direkcija "Vinskog bala" i lokalna samouprava. Srboljub Takić, direktor Direkcije "Vinskog bala" ističe da će se birati najbolji vinar i vinogradar ali i pesma i karikatura na temu vina. U ponoć će se proglasiti i "boginja vina".

SIR BEZ VODE

NOVA VAROŠ - Iako na Gospođindan - 28. avgusta, puni 13 godina, "Sirijada" u novovaroškom selu Bežetići nije prešla lokalne okvire. Narod kaže: "Što se grbavo rodi, život ne ispravi". Tako je i sa "Sirijadom", koja nema koncepcijsku zrelost i više liči na vašar taštine. Ovoj turističko-privrednoj manifestaciji, koju organizuju i finansiraju TSC "Zlatar" i Služba za poljoprivredu opštine Nova Varoš, najveća zamerka je što nema izložbu sira, već žiri ocenjuje umeće planinki i kvalitet zlatarskog sira, donetog u kanticama od po pet kilograma. Ovde nedostaju sanitarno-tehnički uslovi, a izostaju i ostali mlečni proizvodi i drugi darovi sa planina Starog Vlaha.
Škola "Knezovi Raškovići", u kojoj se održava "Sirijada", godinama je bez vode za piće, a na 13. "Sirijadi" neće biti ni tehničke vode, pa su organizatori pozvali cisternu komunalaca.
SUBOTICA - "Festival belog luka", u selu Šupljak kod Subotice, obeležio je početak avgusta, kada se okupljaju žitelji tri istoimena naselja iz Srbije, Mađarske i Rumunije koji, uz isto ime, dele i istu ljubav prema belom luku. U Subotici se priređuje još jedan festival - "Interetno". Manifestacija, koju po osmi put organizuje Mađarski kulturni centar "Nepker" pod pokroviteljstvom CIOF-a, Međunarodnog saveza festivala narodnog plesa, održava se do 26. avgusta. Svake večeri, sa početkom u 21 čas, na Trgu ispred Gradske kuće, nastupaće kulturno-umetnička društva iz Srbije, Mađarske, Rusije, Kolumbije, Brazila...
A onda dolazi septembar, i vreme kada će u organizaciji Javnog preduzeća "Palić - Ludaš" biti održani "Berbanski dani", tradicionalna manifestacija koja slavi berbu grožđa i najbolja vina.

DECENIJE ČIVIJADA

ŠABAC - I dok u Leskovcu tutnji "vozić", u Šapcu se već pripremaju da počne "Čivijada", koja se održava sedmicu uoči malogospojinskog vašara (21. septembar), a troškove pokriva lokalna samouprava. Tradicija je duga 40 godina. Specifični šabački humor, bio se utišao samo ratnih devedesetih.
Poslednjih godina u gradu je zaživeo Šabački letnji festival. Ove godine, samo na prostoru srednjovekovne tvrđave na Savi, okupio je preko 17.000 posetilaca. Takođe, obnovljena je i privredno-turistička manifestacija "Ruže Lipolista".
U Mačvi (opština Bogatić), nedavno je održano 41. "Hajdučko veče". Manifestacija je izuzetno koloritna, jer prikazuje način života Mačvana u 19. veku, običaje, kulturu...
SMEDEREVO - "Dani breskve", "Dani voća", "Kupinijada", "Bostanijada", "Jagodijada", "Lipska ovca", "Dani lova i ribolova", "Kosidiba na Plavincu"... Tu se spisak smederevskih manifestacija u slavu voća, istorije, i životinjskog sveta ne završava.
U selu Udovice, nadaleko znanom po najvećim plantažama bresaka, nazvanom zato Srpski Bolcano, krajem jula dva dana trajala je svetkovina u slavu voća. U nevereme i zao čas. Dok su organizatori na fudbalski teren izneli ne više od dvadestak gajbica voća, dotle su besni voćari bojkotovali slavlje, i po putu i u šančeve bacali na stotine, čak i hiljade kilograma breskve, besni zbog zakasnelog otkupa i niske cene.
Ogledne primere udovičkih plodova zasenila je izložba traktora i priključnih mašina, mirisi riblje čorbe, jaganjaca i prasića. Svega je bilo više nego voća.
A istovremeno, na drugom kraju opštine, u Vrbovcu, održavala se "Kupinijada". Pre dve godine, kupina je zbog nestašice na izložbu doneta iz hladnjača, a nasuprot siromašnih desetak izložbenih kilograma voća, gostilo se dvestotinak kila sa ražnjeva.
Samo vikend posle ove dve svetkovine, voćari "Vodnja" pravili su svoje "Dane breskve". U julu je u Osipaonici bila "Bostanijada", a pre toga u Lipama "Dani lipske ovce". Sve isto, samo drugo vreme i mesto.

ŽUTI PASULJ

BELA CRKVA - Meštani Crvene Crkve skromno su krenuli sa organizacijom nadmetanja u kuvanju banatskog pasulja, koje se održava krajem septembra, ali je od prošle godine, kada je organizovana podmanifestacija "Prdijada", broj učesnika postao veći. Organizatori kažu da je jačina, a ne po miris, najbolji način da se proveri koji je pasulj najbolje pripremljen, pa su osmislili takmičenje u gašenju plamena sveće "reakcijom tela posle jedenja pasulja". Od desetak takmičara, pobednik je uspeo da ugasi sveću sa daljine od jednog metra.
RUMA - I Srem je okićen mnogobrojnim manifestacijama. Turističko-privredne i kulturne manifestacije, kao što su "Pudarski dani" u Irigu, "Dani bostana" i "Dani vina" u Rivici, neradinska "Patlidžanijada", "Vidovdanski sabor" u Vrdniku, kao i "Jesen ide dunjo moja, kukuruzi već su zreli" u Jasku, predstavljaju značajnu sponu između prošlosti i sadašnjosti i svakako doprinose afiramciji Srema.
PIROT - U gradovima Pirotskog okruga i nema baš mnogo manifestacija, po kojima bi ovaj kraj bio prepoznatljiv ostatku Srbije. Na keju kraj Nišave, organizuje se "Pasuljijada", na kojoj je lane skuvana porcija pasulja od oko 400 kilograma.
Teško je nabrojati sve manifestacije, a da nešto ne ode niz reku. Pored mnogobrojnih "ijada", Srbija se može podičiti drinskim regatama, splavarenjima, Ljubičevskim konjičkim igrama, prvim bućkama Dunava i Drine, somovijadama, mudijadama od belih bubrega... I dok Leskovčani gase žeđ od ljutog roštilja, Nišlije se spremaju da krenu ispočetka i organizuju "buregdžijadu". Dakle, prvo burek za doručak, a onda sve ostalo, po redu...

KUPUS ZA GINISA

NOVI SAD - U okolini Novog Sada se održavaju svega dve "ijade" - koviljska "Rakijada" i čuvena futoška "Kupusijada". Te manifestacije imaju veliki broj učesnika, ali i posetilaca. Cilj organizatora, lokanih uprava, je promocija proizvoda koji su karakteristični za njihov kraj.
Tradicionalna turističko-privredna manifestacija - koviljska "Rakijada - Parastos dudu", održava se ispred Koviljskog manastira i na Dunavcu, i organizuje se već 13 godina, prve nedelje posle Petrovdana, jer to je period kada su dudovi zreli i spremni za pečenje rakije. Organizatori navode da je cilj manifestacije da kroz takmičenje za izbor najbolje prirodne, domaće rakije, afirmiše tradicionalan način proizvodnje tog pića, pre svega, rakije od duda, koja se može smatrati vojvođanskim brendom.
Futoška "Kupusijada" se održava u novembru u centru tog mesta i duž Ulice cara Lazara, a u okviru koje se predstavljaju uzgajivači kupusa i organizuje takmičenje u kuvanju sarmi i slatkog kupusa, kao i izbor najteže glavice futoškog kupusa. Proizvođači futoškog kupusa i ljubitelji sarme iz Futoga postali su i zvanični Ginisovi rekorderi po količini skuvane sarme u jednoj posudi, a taj rekord postavljen je na prošlogodišnjoj "Kupusijadi", kada je skuvano 6.556 sarmi (925,4 kilograma).

ODOŠE "STARI DANI"
VRANJE - "Stari dani", turistička manifestacija ustanovljena pre nekoliko godina, kada se zvala "Dani Vranja", ove godine neće biti održana zbog, kako su objasnili gradski čelnici, ekonomske krize. Ranijih godina, prvih sedam dana u septembru bili su rezervisani za koncerte, izložbe, narodno stvaralaštvo, koje nosi pečat ovog kraja.
Tokom leta održan je "Etnosajam", na kome su posetioci mogli da degustiraju zdravu hranu, kupe proizvode lokalnih zanatlija i posete mnogobrojne izložbe slika, koncerte i modne revije na kojima su manekenke nosile odeću sa etnomotivima. Krajem juna u Vranjskoj Banji je održana tradicionalna manifestacija "Karanfil devojče", a iz ovih krajeva treba izdvojiti "Vlasinsko leto", koje se svakog juna održava u Surdulici, koja je uvertira za Sabor u Guči.

VESELI SPUST IBROM
KRALJEVO - Najatraktivnija turističko-zabavna manifestacija već dve decenije je svakako "Veseli spust", popularno splavarenje Ibrom od srednjevekovnog Magliča u Ibarskoj klisuri, preko Mataruške Banje do Kraljeva, koji svake godine krajem juna okupi po nekoliko hiljada učesnika.
Iako manje popularne, veliki broj učesnika svake godine okupljaju manifestacije koje se održavaju u maju, poput "Dana jorgovana", u čast srpske kraljice i francuske princeze Jelene Anžujske, kao i "Narcisu u pohode", tradicionalna berba narcisa na planini Stolovi nedaleko od Kraljeva.
Pažnju turista ili putnika namernika još privlače i tradicionalne gastronomske smotre, poput "Pasuljijade", na centralnom gradskom trgu, i "Projade", u obližnjoj Ratini, koje se održavaju sredinom septembra.

POSELO KOD LAMPEKA
OSEČINA - Tradicionalni Sajam šljiva u Osečini biće održan od 28. do 30. avgusta. Svetkovina popularnom srpskom voću, predviđa, pored ostalog, i okrugli sto o "Zakonu o rakiji". Za ovu temu vlada veliko interesovanje proizvođača prirodnih, voćnih rakija.
Šljiva, kažu u Osečini i drugim delovima Kolubare i Podrinja, nije samo puki simbol ovih krajeva. To ilustruju i primerom da je već završena izgradnja i opremanje savremenog pogona za sušenje šljiva ovdašnje firme "Intema". Fabriku, kojoj se raduje čitav kraj, otvoriće Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Vlada je, za razvoj ove fabrike, izdvojila 120.000 evra. Posao u njoj će dobiti 70 stanovnika Podgorine.
"Poselo kod lampeka", po tradiciji, privlači najveću pažnju, jer će se, dok na lulu od kazana teče rakija, kuvati pekmez. Organizatori su saopštili da će, prvog dana, biti održan koncert Harisa Džinovića, a drugog dana nastupiće ansambl "Kolo".