PREMA grubim procenama u Srbiji ima oko milion bespravno izgrađenih objekata. Ako u približno svakom živi prosečno četiri člana porodice, tapiju za normalan život, bez straha od rušenja krova nad glavom, čeka polovina žitelja republike.
Kako će predlog Beograda biti prihvaćen u Skupštini Srbije, šansu za legalizaciju "divlje" građevine dobiće svi bespravni neimari, koji su sazidali objekte do stupanja na snagu novih propisa, što se očekuje sredinom avgusta. I tu država na bespravnu gradnju stavlja tačku.
Zakon o planiranju i izgradnji iz 2003. godine i izmene i dopune usvojene tri godine kasnije, nisu dali očekivane rezultate, jer je legalizovano svega 15 odsto prijavljenih objekata. Država i sporni graditelji sada sve nade polažu u novi zakon o uređenju prostora i izgradnji, koji se po hitnom postupku rešava u Skupštini Srbije.
- Procedura za legalizaciju je maksimalno skraćena i pojednostavljena i potrebno je da se priloži svega nekoliko dokumenata - kaže za "Novosti" Nebojša Janjić, pomoćnik ministra za prostorno planiranje. - Više neće biti potreban projekat izvedenog objekta već samo tehnički izveštaj. To znači da odgovorni projektant s licencom treba da izađe na teren, pogleda objekat i potvrdi da je on statički i po pitanju instalacija bezbedan. Uz to prilaže se i fotografija objekta.Više neće biti neophodan ni planski osnov, a građevinska i upotrebna dozvola dobijaće se samo jednim rešenjem.
graĐani koji su zahtev za legalizaciju podneli po ranije važećim propisima, ne treba da podnose novi. Za do sada neprijavljene bespravne građevine zahtev treba podneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona o uređenju prostora i izgradnji. Uz zahtev podnosi se i dokaz o pravu svojine, fotografija objekta, tehnički izveštaj o stanju objekta i instalacija, infrastrukturne mreže i spoljnog uređenja koji sadrži geodetski snimak građevine na kopiji plana parcele. Uz to, naravno, treba platiti i administrativnu taksu.
Legalizaciji ne mogu da se nadaju vlasnici objekata koji su sagrađeni na nepovoljnom terenu poput klizišta, na javnim površinama, u zoni zaštite prirodnog ili kulturnog dobra...
Beogradske opštine do sada su primile ukupno 146.187 zahteva za legalizaciju objekata manjih od 800 kvadrata. Najmanje još oko 2.600 je bespravnih zgrada sa više od 800 kvadrata, za koje je nadležna Gradska uprava. Precizan broj kuća, garaža, lokala, pa i višespratnica podignutih u Beogradu bez papira, međutim, niko ne zna. Najgrublje procene govore da ih je najmanje 200.000. Beogradska vlast se nada da će novi Zakon o planiranju i izgradnji većini njih omogućiti konačnu legalizaciju.
Trenutno legalizcija kvadrata kuće u ekstra zoni košta 24.177 dinara, u prvoj 11.434, drugoj 9.910, trećoj 8.402, četvrtoj 6.105 i petoj 4.535. U Beogradu kažu da rade na novom cenovniku koji će biti prihvatljiv za sve.

PROBLEMI
NELEGALNO izgrađeni objekti postoje na teritoriji sveh pet niških opština. Posebno su brojni u naseljima Brzi brod i 9. maj.
Po važećem zakonu, Upravi za planiranje i izgradnju Niša ukupno je podneto 15.000 prijava za legalizaciju. Što pozitivno, što negativno, rešeno je 7.000 zahteva. Više je onih prvih.
U Vranju, prema podacima, ima više od 5.000 nelegalno podignutih objekata. Zahteve za legalizaciju podnela je tek polovina vlasnika, a nadležna služba ih je sve rešila. Od 2.673, manje od polovine (1.000) je dobilo "odbijenicu".
Kragujevac ima oko 12.000 bespravno izgrađenih objekata. Najgore stanje je u prigradskim naseljima Bresnica tri, Korićanima i Beloševcu.
U Novom Sadu je do polovine ove godine rešeno ukupno 11.164 prijave za legalizaciju. Još 12.000 su u proceduri.
- Najčešći problemi su nekompletna dokumentacija i nerešeni imovinsko-pravni odnosi - kažu u Gradskoj upravi za urbanizam. (E. V. N.)

ZAHTEVI
146.187 zahteva za legalizaciju objekata manjih od 800 kvadrata primile su beogradske opštine, a ima još najmanje 2.600 još veće kvadrature.

OLIVER DULIĆ: PREDLOG BEOGRADA PROLAZI
MINISTAR zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić kazao je u ponedeljak da će biti prihvaćeni amandmani kojima će biti omogućena legalizacija bespravno izgrađenih objekata sve do donošenja Zakona o uređenju prostora i izgradnji. To znači da će dozvole moći da dobiju i oni koji su zidali objekte sve do avgusta 2009. a ne samo do 2003. godine.
- Insistiraćemo da se u skladu sa duhom ovog zakona poštuju principi da ne može biti ista cena za legalizaciju objekata koji su građeni do 2003. godine i onih koji su građeni kasnije - objasnio je ministar Oliver Dulić.
On navodi da se mora praviti razlika između objekata koji su građeni sa ciljem da u njemu žive porodice iz socijalnih razloga i onih koji su rađeni za tržište odnosno prodaju.
Inače, amandman o tome da se legalizuju i objekti zidani posle 2003. godine podneće neko od poslanika DS na zahtev gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. Skupština Srbije raspravljala je u ponedeljak o zakonima o uređenju prostora i izgradnji, državnom premeru i katastru nepokretnosti, socijalnom stanovanju i Fondu za zaštitu životne sredine. Ministar Dulić kaže da je vlada spremna da pojednostavi propise. (S. S. R.)