Agenti za proteste

 RADNICI koji mesecima nisu dobili zarađene plate i kojima nisu uplaćeni doprinosi, u borbi protiv poslodavaca protestuju u pogonima ili na ulicama. U Srbiji trenutno “bukti” dvadesetak štrajkova u kojima učestvuje oko 3.000 zaposlenih.
Agencija za mirno rešavanje sporova jedna je od poslednjih “karika” koja pokušava da spreči radikalne pobune i da pomiri zavađene strane. Na stolu stručnjaka, koji arbitriraju između vlasnika firmi i zaposlenih koji su oštećeni, mesečno se nađe na stotine prijava, a direktor Dejan Kostić navodi da ova institucija mesečno uspe da pomiri najmanje 100 zavađenih strana u individualnim sporovima i da reši bar jedan kolektivni spor.
- Angažujemo se, uglavnom, u slučajevima u kojima su uključena preduzeća od opšteg interesa, kao što su “Elektroprivreda”, “Jat”, “Železnice Srbije” - priča Kostić. - Sprečavanje štrajka je od velikog značaja, jer jedan dan protesta u ovako velikim sistemima državu košta i do pola miliona evra. Naša uloga je da saslušamo obe strane i da pronađemo kompromis, a odluka arbitara ima snagu sudske presude. Prednost je u tome što sporovi traju najduže mesec dana, dok u redovnom sistemu to ne može da se završi ni za tri godine.
Poslednjih meseci je ekspanzija štrajkova, ali Kostić smatra da u tim pobunama ne postoji pravni problem.
- U 99 odsto slučajeva postoje presude, međutim, vlasnik firme ili nema novca da izmiri dugovanja radnicima ili to ne želi. Ali, to nije u nadležnosti Agencije - kaže naš sagovornik.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, međutim, kaže da arbitri mogu da pomognu samo kada su u pitanju pojedinačni sporovi radnika s poslodavcem.
- Ljudi žele da rade, ali se to ne poštuje - smatra Orbović. - Radnici godinama čekaju presude pred redovnim sudovima, a, kad se dokaže da su bili u pravu, poslodavac ne želi da im da novac. I niko ne može da ga natera da poštuje zakon!

BESPLATNO MIRE
U AGENCIJI ima sedmoro stalno zaposlenih, a još 35 stručnjaka iz oblasti prava angažuje se prilikom “mirenja”. Učestvovali su u rešavanju krize u kragujevačkoj fabrici “Partizan”, kada su radnici danima štrajkovali glađu, kao i prilikom protesta zaposlenih u fabrici “1. maj” u Lapovu. Njihova “usluga” je besplatna i za radnike i za državu, a iz budžeta Srbije godišnje dobijaju 180.000 evra.