NIJE mi bila namera da mašem bilo čijom zastavom, da menjam istoriju, niti da tvrdim da je Miloš Obilić zaista bio Albanac. Ne svrstavam se ni na čiju stranu. Samo sam sakupila pesme koje pevaju kosovski Albanci i prevela ih na engleski, kako bih svetu pokazala drugačije viđenje jednog mita koji i danas utiče na države Balkana.
Tako za "Novosti" o svojoj knjizi "Boj na Kosovu 1389: albanski ep", koja će izaći u Londonu 7. jula, govori autorka Ana di Lelio. Kao novinarka i sociolog - kaže nam u telefonskom razgovoru iz Prištine, gde je bila na "pretpromociji" knjige - uvek želi da sasluša i istraži obe strane priče.
- Ovu "drugu", za koju se vrlo malo zna, našla sam u narodnom predanju Albanaca na Kosovu i muslimana u Sandžaku - objašnjava Di Lelio. - U knjizi se nalazi osam lepih pesama, sa mojim uvodom i komentarima. Stručnim i objektivnim, nadam se. Pokušala sam da proniknem u srce mita o Kosovu, pitajući se zašto je Albancima toliko važno da je Miloš Obilić bio, u stvari, njihov heroj Kopilik.
A onda je, veli, shvatila: Albanci veruju da su na Balkanu bili davno pre Turaka. Da je u njihovoj "krvi" da se uvek bore protiv "osvajača". I da su, na kraju krajeva, baš oni - a ne Srbi, kao što nam govori istorija - bili na braniku hrišćanstva u srednjem veku.
- Time žele da pokažu da su uvek bili deo Evrope. Da je to njihov identitet. Da je u kosovskom boju učestvovala velika hrišćanska vojska, čiju su okosnicu činili baš Albanci. A ja, ponavljam, samo izlažem njihovu stranu priče, utkanu, čini mi se, u duh ovog naroda - kao da se, dok to govori, oteo osmeh ovoj Italijanki sa američkim pasošem. - Pretpostavljam šta ljudi u Srbiji sada misle o meni. No, ne može niko da me optuži nizašta ako se zna da sam u velikoj meri koristila srpske izvore! Najdužu pesmu u knjizi, tako, zapisao je u Vučitrnu Gliša Elezović i objavio 1923. godine, pod imenom "Jedna arnautska varijanta o boju na Kosovu".
Iako svesna pipavosti teme za koju se uhvatila, Ana di Lelio, tobože, ne veruje da je njena knjiga pretenciozna.
Niti da će biti (zlo)upotrebljena u političke svrhe, i to u jeku albanskog prisvajanja srpske kulturne baštine!?
- I da bude tako, ne bih se osećala odgovornom. Meni je savest mirna, jer nisam uopšte ulazila u politiku, iako jesam želela da pokrenem debatu u javnosti. A knjiga se vrlo lako čita i sigurna sam da bi bila zanimljiva i mnogima u Srbiji - ubeđuje Di Lelio, pomalo nas, pomalo sebe. - Ne znam kako bi ona mogla da koristi kosovskim Albancima, kada oni u to već veruju. Zato sam se i odlučila za londonskog izdavača, i za engleski jezik, kojim govori ceo svet. Jer, ubeđena sam da stranci znaju sve o srpskom mitu. Evo im i druga verzija, pa neka odluče sami.

NISAM ALBANKA
ZNAM da će sada mnogi u Beogradu tvrditi da sam Albanka. Nisam i nemam nikakve veze sa Albanijom. Rođena sam u Italiji, udata za Amerikanca, imam i američko državljanstvo. Na Kosovo sam prvi put došla 1999. godine, sa misijom Ujedinjenih nacija. Baš kao što srpski naučnici proučavaju istoriju i kulturu drugih naroda, tako i mene interesuje istorija i kultura Kosova - dodaje Ana di Lelio.

UDŽBENICI RAZLIČITO
GOSPOĐA Di Lelio kaže da se nije bavila istorijom, ali je ipak, pripremajući se za svoje delo, "pročitala mnogo knjiga o tome".
- Zanimljivo je, eto, da se u albanskim udžbenicima iz istorije takođe tvrdi da je Miloš bio Kopilik. Ali, samo na Kosovu. Deca u Albaniji uče to samo kao jednu od varijanti u narodnom predanju, a zvanično je, prema istoričarima iz Tirane, Miloš ipak bio Srbin - navodi autorka.

MILOŠ POBEGAO!
U JEDNOJ od pesama, veliki albanski heroj Miloš Kopilik ubija Murata i uspeva da pobegne od razjarenih Turaka. Sklonište mu pruža njegov prijatelj, koji će ga kasnije u strahu izdati. Turci u prijateljevim brkovima pronalaze ključeve, a potom i begunca. Pošto Milošu odseku glavu, on je stavlja ispod miške i trijumfalno - iako već mrtav - korača prema svojoj vojsci. Car Lazar se ne pominje ni u jednom epu.