Kiša guta zrno

 RATARE i stručnjake za pšenicu već hvata panika. Kada kiša više ne bi padala, a kombajni za tri dana ušli u iole prosušene njive, prosečan rod bi bio manji od 10 do 20 odsto. Ali, meteorolozi najavljuju padavine i u narednih sedam dana!
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ne pamte kada se poslednji put kao ove godine kiša tako žestoko isprečila između kombajnera i 570.000 hektara njiva pod pšenicom.
- PRETERANA vlaga je žito dovela u neprirodnu fazu. Umesto da pri uobičajenim julskim vrućinama hlebno zrno otpušta vlagu te da dostigne fiziološku zrelost, kiša mu prisilno dodaje vlagu, što zbog težine zrna ima za posledicu poleganje pšenice i klijanje - upozorava dr Srbislav Denčić, dodajući i drugu zabrinjavajuću posledicu: vlažno pšenično zrno naseljavaju mikroorganizmi i saprofiti, i ono, umesto zdrave zreložute, poprima crnu boju.
Poleganje klasja opasnije je po rod od mikroorganizama. Do sada je poleglo oko 20 odsto pšenice, mahom u Bačkoj i u Sremu. U zrenjaninskom ataru bili su nešto preduzimljiviji, pa je pre desetak dana požnjeveno 20 odsto pšenice. Ali, kako su padavine već bile uzele maha, prosečan rod dostiže jedva 3,7 tona po hektaru.
DA ironija bude veća, razloga za brigu o prinosu ove godine imaju ratari koji su izdvojili velika sredstva da bi propisno i bogato prihranili svoju pšenicu. Jer, njen klas je veći, bogatiji i znatno teži zbog upijene vlage, pa samim tim i brže poleže i trune.
Kao da je slutio dugotrajne padavine, Vojislav Malešev iz Kaća, na nagovor iskusnih proizvođača, ove godine je svojih 60 hektara pšenice prvi put prskao hemijskim sredstvima koja podstiču rast čvršće, a kraće stabljike i krupan klas.
- MOJA pšenica još nije počela da poleže, ali ako kiše nastave, ne znači da se to neće dogoditi - kaže Malešev.
Simo Matić, direktor novosadskog Udruženja „Žitovojvodina“, u čijem članstvu su svi veći industrijski mlinovi Vojvodine, centralne Srbije i Crne Gore Sima Matić smatra da je u ovom trenutku krajnje neozbiljno govoriti o ceni pšenice dok je ona „još trava“, odnosno dok nije požnjevena.
- Nas više zabrinjava kvalitet tog zrna koji, sigurno je, neće biti dovoljno dobar upravo zbog kiše - kaže Matić.

CENA U NEBO
- OVIH 13 dinara, koje država nudi za pšenicu namenjenu robnim rezervama, nedovoljno je s obzirom na to da se prošle godine plaćala 15 dinara za kilogram - kategoričan je profesor ratarstva na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Đorđe Glamočlija.

DA LI NEKO MUĆKA?
Ministar poljoprivrede Saša Dragin izjavio je da je to ministarstvo uputilo zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije da se ispita da li se cene pšenice na tržištu formiraju na tržišnom principu, ili postoji dogovaranje otkupljivača i mlinara.
- Mi smo Komisiji za zaštitu konkurencije odmah nakon što je žitomlinska industrija izašla sa informacijom o cenama tražili da se ispita formiranje cena - rekao je Dragin u izjavi Tanjugu.
Prema njegovim rečima, mlinari su izašli na tržište sa cenom od 9,5 i 10,5 dinara.