OSTVARIO se najgori scenario, umesto u zemljama Evropske unije, znatan deo roda maline, u nedelju je završio u smeću! Nezadovoljni otkupnom cenom koju su hladnjačari sa 150 spustili na 100 dinara, proizvođači iz Arilja su u nedelju u centru grada „crveno zlato“ iz gajbica prosipali na put. Od čega će živeti do sledeće berbe, kada se zna da ovo jagodičasto voće hrani celu opštinu, odgovora nema.
- Ako hladnjačari odmah ne vrate cenu na 150 dinara, neće iz njihovih objekata izaći nijedan kamion! Organizovaćemo blokade hladnjača, nećemo dozvoliti da u inostranstvo izvoze naš trud, krv i znoj, jer su nas upropastili - poručilo je oko 1.000 okupljenih proizvođača, sa protesta u centru Arilja.
Dragiša Terzić, predsednik Udruženja proizvođača „Vilamet“, pozvao je malinare da oberu rod, a da zatim svako ode ispred hladnjače kojoj je predao „crveno zlato“.
- Hladnjačari se ponašaju mafijaški, ima ovde posla i za policiju. Zato će narednih dana svako od nas imati posao da spreči izalazak maline iz hladnjača - kaže Terzić. - Monopolisti su se dogovorili i spustili cenu. Na terenu plaćaju 100, a u hladnjačama 105 dinara. Ucenjuju nas ljudi koji su zahvaljujući nama postali milioneri, država mora da reaguje...
Proizvođačima je sada jasno da nema ništa od obećanog drugog dela isplate u septembru, jer je završni račun hladnjačara posle izvoza - uvek na nuli! Istovremeno, oni proširuju kapacitete, zarađujući ogroman novac.
- Ako cena ostane 100 dinara, neću moći da nadoknadim gubitke. Dve decenije od nas kradu. Od čega ćemo živeti? - kaže Slobodan Milićević iz sela Dragojevac. Država je do sada godišnje prihodovala 120 miliona evra od izvoza „crvenog zlata“, ali nikada nije pokazala sposobnost da tržište uredi.
- Berači su mi u malinjaku, umesto da svi imamo koristi od rada, evo nas usred grada, gde malinu prosipamo po ulici. Sramota je ovo za državu - kaže Desko Crnković.
Zbog kiše koja danima pada u užičkom, ariljskom i ivanjičkom kraju, kvalitet maline je lošiji nego lane. Nivo šećera u plodu je toliko nizak zbog nedostatka sunca, pa proizvođači ovih dana praktično beru „obojenu vodu“, koja na tržištu ima nisku cenu. Ovakva malina posle smrzavanja u hladnjačama, postaje takozvani „blok“, lošeg kvaliteta. To je ujedno i argument hladnjačara za obaranje cene.
Proizvođači su se posle protesta vratili u malinjake, berba je nastavljena, ali do povećanja cena neće predavati rod.

MALINARI KRAHIRALI
ZEMLJORADNICI iz Rađevine umesto maline izgleda da beru „zelen bostan“. Umesto obećanih 160 dinara po kilogramu, čemu su se nadali, voćari su preksinoć, u selu Kostajniku, dobijali jedva 40 dinara za kilogram maline.
Nesporno je da je kvalitet roda slabiji zbog obilnih padavina, ali ne do te mere da cena padne na najniže grane od kada se uopšte otkupljuje u Rađevini i Srbiji.
- Zbog buđi, koja je nastala usled velikih kiša, smanjili smo cenu, ali na 80 dinara - priča Saša Nešić, direktor hladnjače „MN“. - Imamo ugovore sa proizvođačima, kojima smo u robi, znatno pre berbe, podelili velike količine poljoprivrednog reporomaterijala i opreme, koji je vredan koliko i oko 400 tona maline vrhunskog kvaliteta. Našim kooperantima dajemo 70 odsto iznosa u gotovom novcu, a ostatkom „izmiruju“ dug koji imaju za robu, koju su odavno preuzeli.

V.MITRIĆ