Ceo puk progutao mrak
16. 06. 2009. u 20:30
Otkopavanje istine - „Večernje novosti“ u saradnji sa Institutom za savremenu istoriju otkrivaju nedela vlasti posle II svetskog rata (9). Istoričari nagađaju: pogubljeno od 2.000 do 4.000. Streljali Ličani i Crnogorci
Peti puk iznad Valjeva, već šest i po decenija krije krvavu tajnu. Na tom mestu, u jesen 1944. i zimu 1945. godine, komunističke vlasti surovo su se obračunale sa neistomišljenicima - po kratkom postupku, streljano je, po nekim procenama, od 2.000 do 4.000 „narodnih neprijatelja“ iz Valjeva i zapadne Srbije.
Pred streljački stroj izvođeni su „u ime naroda“, po presudama Vojnog suda valjevske vojne oblasti. Mnogi i bez presude. Ni danas nema pouzdanih podataka koliko je ljudi na Petom puku pogubljeno, a taj period predstavlja svojevrsnu „crnu rupu“ u istoriji valjevskog kraja.
- U Valjevu, na kraju Karađorđeve ulice, gde su sada Osnovna škola „Žikica Jovanović Španac“ i nekadašnja Modna konfekcija „Uzor“, u to vreme, neposredno posle Drugog svetskog rata, nalazila se kasarna, koja je bila pretvorena u vojni logor za zarobljenike, takozvane narodne neprijatelje. Tu su bili zatočeni protivnici komunističke vlasti iz valjevskog, čačanskog, užičkog i šabačkog okruga - kaže Snežana Radić, arhivski savetnik Istorijskog arhiva u Valjevu. - O tome šta se sa njima desilo ne posedujemo arhivsku građu. Imamo samo podatke na osnovu indirektnih kazivanja i priča. Do nekih činjenica došli smo u toku prikupljanja građe za knjigu o konfiskaciji imovine u Valjevskom okrugu od 1944. do 1946. godine.
- Pošto je presude donosio Vojni sud valjevske vojne oblasti, može se pretpostaviti da su oni streljani u Valjevu, najverovatnije na Petom puku, ili nekoj drugoj manje poznatoj lokaciji. Da li je, međutim, neko možda likvidiran, na primer, u Osečini, Lajkovcu ili drugom mestu, pa posle formalno upisan u spisak, ne znamo - objašnjava naša sagovornica.
Usmena kazivanja, koja su se decenijama prenosila šapatom, svedočila su da je odmah posle 15. septembra 1944. godine, kada su u Valjevo ušle partizanske jedinice, počeo žestok obračun sa neistomišljenicima. Pripadnici Ozne u početku bez ikakvog sudskog postupka počeli su sa čišćenjem izdajnika.
- Preki vojni sud u Valjevu radio je tako što partizani donesu podatke o ljudima koje treba osuditi na smrt. Sudilo se po svršenom poslu, jer su ih komunisti već likvidirali i bacili u neki potok - svedočio je jedan od članova Veća tog suda. - Moralo je da se sudi onako kako su tražili politički komesari. Da nismo tako radili, i sudije bi progutao mrak. O kakvim se procesima radilo svedoči i slučaj sudije Dragoljuba Dragojlovića, kojem je 1945. godine dva puta suđeno za kolaboraciju. Prvi put, odrezali su mu 10 godina zatvora, a drugi put osudili su ga na smrt.
Valjevac Vladan Radosavljević, predstavnik Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, godinama prikuplja građu o pogromima komunističke vlasti u ovom delu Srbije. Ni on, međutim, nije mogao da dođe do pouzdanog i sveobuhvatnog spiska streljanih.
- U Valjevu, smrtne kazne nad takozvanim narodnim neprijateljima sprovodile su partizanske jedinice koje su došle sa strane, među njima Osma crnogorska i Šesta lička brigada - kaže Radosavljević. - Pred streljačkim strojem završavali su ljudi samo zato što su bili simpatizeri Ravnogorskog pokreta, iako u borbenim dejstvima nisu učestvovali. Zakopavani su u plitke jame na Petom puku. Odatle, sa stratišta, njihove kosti su iskopane šezdesetih godina prošlog veka, kada je na tom mestu napravljena ciglana. Kosti su u tri kamiona transportovane na neku tajnu lokaciju. Ni danas se ne zna gde ti mučenici, žrtve komunističkog terora, počivaju.
Na Petom puku nema nikakvog obeležja posvećenog tim događajima. Radosavljević ističe da su simpatizeri Ravnogorskog pokreta pokušali 1990. godine da održe parastos žrtvama komunista, ali su ih u tome sprečili pripadnici SUBNOR-a i policija.
Branko PUZOVIĆ
VLADIMIR KRIVOŠEJEV, DIREKTOR NARODNOG MUZEJA
OTKRITI KOLIKO JE ŽRTAVA BILO
NEOPHODNO je da se stratišta dostojno obeleže i utvrdi prava istina o njima, da se sazna gde su sahranjeni ljudi koji su streljani. To je važno ne samo zbog porodica pokojnika, već i zbog istine - kaže Vladimir Krivošejev, diplomirani istoričar, direktor Narodnog muzeja u Valjevu. - Vrlo je bitno da se sazna koliko je žrtava zaista bilo, jer ima priča da takva groblja uopšte ne postoje, a opet i tvrdnji da na tim mestima počivaju hiljade ljudi. Zbog tih krajnosti, zbog prošlosti, ali i budućnosti pre svega, mora se doći do prave istine.
STRATIŠTA
UZ Peti puk, gde je bilo najviše streljanih, komunisti su „narodne neprijatelje“ likvidirali i na još nekoliko lokacija u Valjevu i okolini, poput Kamenitovca, Ševarica kod Šabačkog puta, u blizini nekadašnjeg starog SUP-a, koji je srušen u bombardovanju 1999. godine, zatim u Maljevičkim jarugama, kod sela Maljevića u mioničkoj opštini.
Jedan od retkih spiskova osuđenika na smrt, proglašenih za „narodne neprijatelje“ objavljen je u knjizi „Konfiskacija imovine u valjevskom okrugu 1944-1946“, autorke Snežane Radić. Na spisku je 39 osoba - iz Valjeva: Živojin Petrović, Ratko Trifunović, Vera Miladinović, Vilko Urlih, Milenko Kovačević, Miodrag - Rudi Kolarić, Živorad Gavrilović, Ratko Jovanović, Milutin Timotijević, Milovan Nedić, Đorđe Janković, Ljubinka Mihailović, Jovan Dragojlović, Marija Janković. Takođe, Miroslav Bobovac i Đuka Đukić iz Brezovice, Milun Vesić, Kličevac, Vojislav Jankićević, Popučke, Jelica Kuzmanović i Dušan Senić, Bujačić. Iz Rovni: Živan Radosavljević, Obren Radosavljević. Iz Kotešica: Živorad Ilić, Srboljub Ilić, Milan Ignjatović. Zabrdica: Tihomir Krstivojević, Grujica Jevtić, Nedeljko Vasiljević (Petnica), Jordan Radić (Sovač), Dragoljub Savić, Živko Stojanović, Janko Stojanović, Zlatomir Stojanović, Dragoljub Savić (Rabas)...
ZORAN JAKOVLJEVIĆ. GRADONAČELNIK VALJEVA
CENITI ANTIFAŠIZAM - OSUDITI UBISTVA
NEOPHODNO je razotkriti sve što se dešavalo posle Drugog svetskog rata. Ne treba umanjivati značaj antifašističke borbe, ali je potrebno osuditi ubistva ideoloških protivnika - kaže za „Novosti“ Zoran Jakovljević, gradonačelnik Valjeva. - Pored značaja utvrđivanja činjenica u vezi sa počinjenem zločinima, važno je pronaći grobove stradalih od komunističkog režima. Ne možemo zanemariti dešavanja u prošlosti i prekrajati istoriju, ali smo dužni istinu žrtvama i njihovim potomcima. Da smo skloni zaboravljanju nekih istorijskih činjenica, govori i naš odnos prema važnim datumima. Uz Dan Evrope, važno je da se prisetimo i Dana pobede nad fašizmom. Na taj način izgradićemo valjan odnos prema prošlosti naše zemlje i našeg naroda.
POSLEDNJE PISMO MILORADA ĐURIĆA, IZ ZABRDICE, UPUĆENO IZ ZATVORA RODITELJIMA
UMIREM ZBOG RODOLJUBLJA I IDEALA
MILORAD Đurić uspeo je preko jednog stražara u zatvoru Ozne da roditeljima dostavi poslednje pismo koje je napisao pred streljanje. U potresnom poslednjem slovu svojim najrođenijima, Milorad im poručuje da će pismo dobiti tek kad sve bude svršeno.
Pred streljački stroj stao je sa svega 22 godine. Uz najstrožu, kaznu smrti, Milorad je osuđen i na trajan gubitak časti i konfiskaciju celokupne imovine.
„Kao i do sada, duboko u noći, doći će kovač, čiji je zadatak da skine okove i da ćuti. Tiho, bez ijedne reči, iz zatvora izaći ću ja, kao što su izlazili i oni pre mene, bez odela, sa rukama vezanim na leđima dvostrukom žicom. Kamion će odvesti tamo gde bude određeno. I za kratko vreme odigraće se poslednji čin tragedije jednog mladog života koji je mnogo obećavao. Meni je razum odavno rekao da mogućnost izvlačenja od smrti za mene ne postoji. Ja znam da oni koji su me osudili smatraju da sam za njih opasan ako sam živ, pa ma gde se nalazio. Oni ne kažnjavaju moj rad ili mene, nego strah od onoga što bih još mogao da učinim. Oni su mi tokom saslušanja priznali da sam ih poznavao dobro, ali su mi rekli da mi to sve ne vredi jer sam u njihovim rukama. Rekli su mi da je na njih red da čiste svoje protivnike. Za mene je uteha što znam da umirem radi svoga shvatanja časti, dužnosti i rodoljublja. Moram da umrem radi otmenih ideala, radi kojih si i ti, dragi moj tata, prolivao svoju krv i žrtvovao svoje najbolje godine. Molim vas da savladate svoju bol i da se katkad s ponosom setite svoga sina, koji do zadnjeg časa ostaje pobornik onoga što jedino vredi u životu čoveka. A to je sloboda.“
Đurić je za vreme Drugog svetskog rata bio šef oblasne propagande Ravnogorskog pokreta.
* * * * *
NEOBIČNA SUDBINA DUŠANA MIKOVIĆA, JEDNOG OD RETKIH PREŽIVELIH ZATVORENIKA IZ VALJEVSKOG ZATVORA
JEDINO MOJE IME NISU PROZVALI
BIO sam, u zimu 1944. godine, pet dana u „oznaškom“ zatvoru u centru Valjeva. Gledao sam kako svake večeri odvode oko 20 ljudi na streljanje. Mene su jedinog poštedeli.
Seća se hirurg dr Dušan Miković (85), kao da je bilo juče. Kao izbeglica iz Berana, pridružio se četnicima u Srbiji. Pao je u ruke partizana na Povlenu.
- Nas trojica smo jedini preživeli i pobegli kroz partizanski obruč. Stavio sam petokraku na kapu i krenuo u Valjevo.
Na drumu, Mikovića hvataju tri partizanska oficira. Imao je kod sebe izbegličku legitimaciju.
- Rekao sam im da sam izgubio svoju četu i da pripadam milanovačkim partizanima. Strpali su me u zatvorsku ćeliju u Valjevu.
Svakoga dana u sobu su uvodili oko 20 ljudi. Bilo je tu, kaže on, valjevskih intelektualaca, trgovaca, imućnih domaćina, seljaka...
- Oko 23 sata upadali su u sobu i čitali spisak. Jedino mene nisu prozivali. I tako, pet dana. Danju je bila krcata soba, uveče sam spavao sam. Ubijali su ih kod Krušika. Čuli su se mitraljezi i iz zatvora. Znam da niko nije čuo presudu - svedoči Miković.
Peti dan, pošto nisu imali nikakve podatke o njemu, osim izbegličke legitimacije i priče o „izgubljenoj partizanskoj četi“, njega šalju u dezerterski logor.
- Posle nekoliko dana, prijavio sam se u logorsku ambulantu koja je bila izvan logora i pobegao kroz prozor klozeta. Čuvao me je u Valjevu rođak koji je radio kao partizanski vojni intendant. On mi je sredio da budem kurir u partizanima. Tako sam dočekao oslobođenje.
Kad se završio rat, Miković se kao „partizan“ vratio u Berane, gde su ga lokalni „udbaši“ odmah strpali u zatvor - kao četnika.
- Zemljaci su dobro znali ko sam i šta sam. Srećom, pustili su me posle nekoliko dana iz lanaca, uz uslov da se gubim što dalje. I otišao sam. Završio sam Medicinski fakultet u Beogradu, gde i danas provodim penzionerske dane.
P. V.
* * * * *
GLUMAČKA LEGENDA I „NAJVEĆI PARTIZAN“, VELIMIR - BATA ŽIVOJINOVIĆ PODRŽAO INICIJATIVU „NOVOSTI“
SVI TREBA DA DOBIJU SVOJE MESTO
SVI koju su ubijeni za vreme i posle Drugog svetskog rata treba da dobiju svoje grobno mesto, bilo da su bili partizani, četnici ili građani koji nisu ni učestvovali u ratu.
To je u utorak za „Novosti“ izjavio Velimir - Bata Živojinović, čovek koji je „ubio“ najviše nemačkih vojnika na filmu i koji je glumio u najviše partizanskih filmova u istoriji srpske kinematografije.
„Valter“ brani inicijativu „Novosti“ da potomci žrtava streljanih posle oslobođenja dobiju mesto gde mogu svojim precima da zapale sveću.
- Teško je to sada naći. Ni potomcima ni državnim organima neće biti nimalo lako da „iskopaju“ sva stratišta iz rata i posleratnog perioda - kaže nam Bata.
Junak svih bitaka celuloidne trake, od Kozare do Neretve, preko Igmana, kaže nam da potraga za tajnim grobnicama ne bi trebalo da bude stranačko pitanje u Srbiji.
- Političke stranke ne bi smele da ubiru jeftine poene na žrtvama i patnji njihovih potomaka - kaže Bata, koji je član Socijalističke partije Srbije i bivši kandidat za predsednika države.
Filmska legenda, koja je stekla slavu i u najmnogoljudnijoj Kini, kaže nam da ova priča ne treba da bude put ka reviziji istorije.
- Za života, ljudi su različiti. Dobri i loši, sa ovakvim ili onakvim političkim stavom.
Ipak, kad odu na onaj svet, moraju da budu jednaki, i da im se bar znaju grobna mesta.
Živojinović smatra da bi putokazi ka starim gubilištima mogli možda da se pronađu u državnim arhivama:
- Da bi se saznala puna istina iz tog perioda, neophodno je i da se otvore te arhive.
P. V.
* * * * *
REAGOVANJA I POLEMIKE
ISTINA ZA SREĆU
DRUŠTVA koja prikrivaju istinu o sopstvenoj istoriji, a naročito kada se radi o bratoubilačkom ratu i državnom teroru, ne mogu postati politički stabilna i koherentna.
To se pokazalo i na primeru ustaških zločina iz Drugog svetskog rata, koji su se prikrivali radi „bratstva i jedinstva“, da bi to prikrivanje eksplodiralo početkom devedesetih.
Vrlo pohvaljujem napore „Večernjih novosti“ da se otkrije istina mlađim generacijama, kao i svima koji uporno drže zatvorene oči. Istina je u interesu naše dece i unuka. Vrlo je važno da deca uče realističnu istoriju, kako ne bi gradili iluzije da se nasiljem može graditi sreća. Samo dogovor i istina grade sreću i u zemlji i u odnosima sa drugim državama.
MIŠA ĐURKOVIĆ, SARADNIK INSTITUTA ZA EVROPSKO PRAVO
DA SE PODVUČE CRTA
LjUDSKI, hrišćanski i civilizacijski je da se pronađu sve tajne grobnice svih žrtava iz tog perioda naše istorije. Bez politikantske ostrašćenosti, objektivno i na bazi neoborivih činjenica, treba utvrditi punu istinu.
To je način da se jednom podvuče crta i to daje veru da se nikada više neće ponoviti nešto najgore što može da zadesi jedan narod, a to je građanski rat.
Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije izvršila restituciju imovine, i ta obaveza još čeka ovu državu.
ALEKSANDAR ČOTRIĆ, NARODNI POSLANIK
FORMIRATI KOMISIJU
REPUBLIČKA asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta uputila je u utorak pismo predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću u kojem traži da Vlada formira komisiju za otkrivanje činjenica o izvršenjima smrtne kazne nad pripadnicima Ravnogorskog pokreta i drugim žrtvama komunističkog režima u periodu posle oktobra 1944. godine.
Zadatak ove komisije, smatra Asocijacija, trebalo bi da bude i pronalaženje masovnih grobnica, identifikacija žrtava, njihova dostojanstvena sahrana i podizanje odgovarajućih spomen-obeležja. Asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta traži od Vlade Srbije da u kontaktima sa vladama država u regionu, inicira početak istraživanja i utvrđivanja istine o masovnim ubistvima građana bivše Jugoslavije koja su počinile komunističke vlasti na kraju ili po završetku Drugog svetskog rata, jer se među njima nalazio i veliki broj ljudi iz Srbije. Asocijacija ističe da je to zahtev porodica ubijenih, kao i velikog broja građana i da su njihovi zahtevi utemeljeni na Ustavu i zakonima Srbije koji svim ljudima garantuju poštovanje ljudskih prava, jednaku zakonsku zaštitu i zabranu diskriminacije po bilo kojem osnovu, navodi se u pismu koje je potpisao predsednik Asocijacije poslanik Aleksandar Čotrić.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
BEDNA KAMPANJA ŠOLAKOVIH VIJESTI: Vučić je uvek kriv za sve
U JAVNOM prostoru Crne Gore već duže traje obrazac u kojem se gotovo svaka regionalna tema završava istom tezom – kriv je Aleksandar Vučić.
23. 02. 2026. u 08:38
"RAZLIKA JE KAO IZMEĐU BOGA I ŠEŠIRDŽIJE" Bokan za portal "Novosti" o paraleli "šta radi Vučić-šta rade blokaderi"
ANALITIČAR Dragoslav Bokan navodi za naš portal da je pogledati u ono što radi predsednik, koji deluje i na međunarodnom i na nivou Srbije, potpuno suprotno i sa ogromnom razlikom od mrzitelja države jer "politika ima program, a blokaderi jedno pompezno, bučno ništa".
23. 02. 2026. u 07:00
"SA TUGOM SAM PRIMIO VEST" Vučić izrazio saučešće povodom smrti Vladislava Jovanovića
PREDSEDNIK Srbije, Aleksandar Vučić, izrazio je duboko saučešće porodici diplomate Vladislava Jovanovića, koji je sinoć preminuo u 93. godini, kao i njegovim prijateljima, kolegama i poštovaocima njegovog nesebičnog patriotskog zalaganja za dobrobit Srbije.
22. 02. 2026. u 22:54
DAČIĆ S DUBOKIM ŽALJENJEM PRIMIO TUŽNU VEST: Bio je moj veliki prijatelj i politički saborac, ugledni državni funkcioner
POTPREDSEDNIK Vlade Srbije Ivica Dačić, uputio je saučešće povodom smrti bivšeg ministra spoljnih poslova i nekadašnjeg ambasadora pri UN Vladislava Jovanovića, ističući da je Srbija izgubila istaknutog diplomatu i državnika čiji je rad ostavio trajan pečat u međunarodnim odnosima.
22. 02. 2026. u 21:52
ZAVRŠAVAJU POSAO ZA ZAPAD: Oni koji ruše svoju zemlju ne mogu se nazivati studentima
ONI koji bi da ruše svoju zemlju ne mogu se nazivati studentima samo zato što imaju indekse, kaže potpredsednik SRS Miljan Damjanović.
22. 02. 2026. u 21:22
kolubara
16.06.2009. 23:19
raspadom svih jugoslavija, ovi zlocini s obzirom da su cinjeni od ljudi koji nisu iz srbije dobijaju dimenziju genocida nad srbima iz srbije.
Čitajući vaša istraživanja našao sam deo odgovara na pitanje svih pitana "Šta nam se to događa?".Mislim da posledice događaja koje su se desile tih krvavih posleratnih godina osetimo i dan danas.Likvidacijom političkih neistomišljenika nestao je čitav jedan sloj društva: trgovci,industrijalci,sudije,slikari ...Kao jedan od jezivih primera je i stradanje slikara Đorđa Popovića.Mislim da je tom sečom uništen čitav stvaralački i intelektualni potencijal jedne zemlje,prekinut kontinuitet jednog naroda.Vlasti i privrednih dobara su se dočepali neuki,neobrazovani i nekompetentni ljudi.Čitav mehanizam funkcionisanja jedne zemlje poveren je ljudima odabranim po principima političke podobnosti a ne struke i kompetencija.Gazdovanje u prethodnih pedeset godina nas je i dovelo na pozicije na kojima se danas nalazimo.Mislim da je to jedan od baznih uzroka naše propasti,moralnog i kulturnog posrnuća.Ovim tekstovima svakako možete pomoći ovom narodu da se barem malo osvesti i pogleda istini u oči!Istrajte da se barem mali deo istine sazna!Svaka čast!
Procitao sam da je zloglasna Sesta licka divizija stigla da i u Valjevu nastavi svoj krvavi pir. U vreme kada se to desavalo pola moje rodbine ukljucujuci i majku zivelo je u Lici. Oni koji su i danas zivi pamte ovu bandu po pljackama najvidjenijih seoskih domacina u ratnim godinama, nasilnoj mobilizaciji, batinama i likvidacijama. Nakon rata zivot "u slobodi" opisali su mi slicno onome kao sto mozemo procitati u Novostima u Beogradu, Sapcu, Valjevu i ostalim gradovima. Bilo je bolno i krvavo.
Ivo Andrić je pisao o takvim vremenima, kao što su sada ova. Došlo neko vreme gde se može lagati , pisati o čoveku sve najgore i sve to se svodi u slobodu štampe! Komunisti su držali monopol na informacijama, a sada pokušavaju da to urade: dražinovci (tako se zovu četnici u mome kraju), lotićevci, nedićevci i svi drugi koji su bili uz Hitlera a sada iz sve snage to poriču. Pa i ako su bili to teško priznaju, uz potrebu da bi spašavali Srbe?! Sada osvanu naslov ,,ceo puk progutao mrak'' pored silnih pobijenih boraca, u dosadašnjim naslovima, protiv,, komunista i fašista''? Baš kao što ih je ,,partizan Bata'' masovno ubijao u svojim filmovima, i još više i boje nego Bata? Potpuno isti kliše kao kod partizana, samo u obrnutom, sada su dželati i rodoljubi uizmenili pozicije? Ništa se ne piše, na primer, o selu DRUGOVCU mojim komšijama, koji nastradaše 29.04.1944.g. u strahovitoj odmazdi samo za to što su primili (jer su morali) na konačište kosmajce, patrizane. Zato je selo bilo strahovito kažnjeno spaljivanjem preko 100 domova, uz put su 23 meštana zaklano, 40-tak streljano i nešto starina bačeno u kučni oganj te je izgorelo. Ukupno 74 osobe u jednom danu! (Od vaše redakcije, pa do sela Drugovac vam je potrebno 45 minuta vožnje autoputem na jug (između Smedereva i S.Palanke). Proverite gore navedeno i proverite kako je nastradao četnički komandant sela?) Sada uglavno ista lica koja pod firmom nekih udruženja, rade na rehabilitaciji zlikovaca potpomoguta od glavnih srpskih medija, kao što ja RTS, Politika, Večernje novosti i dr. Mediji se prosto utrkuju koji će dati reprezentativnije prve udarne stranica i vesti o liderima svih kvinsliških pokreta. Živi se izvode pred kamere ili čitaoce gde pričaju bajke, a o mrtvima se piše u superlativima. Krivotvore se i izvrću činjenice, baš kao što beše moda, kod partizanskih ,,boraca'' koji su to postajali uz pomoć dva svedoka, da bi dobili penziju ili koristili već nekakav benefit.
Svaka cast Novostima na pokretanju ovog pitanja, jer mi Srbi treba da rascistomo medju sobom neke stvari. Da bi sutra mogli sa ponosom reci da smo bili nosici antifasisticke borbe u Drugom svjetskom ratu. Jer danas hoce pojedini da nam okace etiketu genocidnog naroda, a zna se da smo bili najvece zrtve Genocida na svom etnickom prostoru. Pozdrav iz srca Republike Srpske sa Pala.
Komentari (20)