PROTEST studenata arhitekture koji traže povećanje upisne kvote za master studije, ukazao je na grešku u koracima koja je napravljena prilikom donošenja Zakona o visokom obrazovanju. Brzopleto usvajanje ovog zakonskog akta, bez definisanja Nacionalnog okvira kvalifikacija, dovelo je do toga studenti posle završene tri godine studija, jednostavno, nemaju gde da se zaposle.
Na pojedinim fakultetima, kao što su arhitektura i mašinstvo, usvojen je sistem studija tri plus dva. To u praksi znači da studenti posle treće godine dobijaju - bačelor diplomu, a posle pete - master. Međutim, problem je što bačelori ne postoje u postojećem oviru kvalifikacija, niti su prepoznati na tržitu rada.
- Studenti arhitekture su potpuno u pravu - objašnjava prof. dr Sima Avramović, predsednik Statutarne komisije BU. - Oni sada završavaju treću godinu i nemaju gde da se zaposle, pošto nisu prepoznati u sistemu kvalifikacija, a slična situacija je i na Mašinskom fakultetu. Prema starom kvalifikacionom okviru, koji je još uvek važeći i prepoznaje stepene, njihova zvanja ne postoje.
Kako naglašava Avramović, sistem tri plus dva, jednostavno, primorava studente da svi idu na master studije, što ne postoji nigde u svetu. Rešenje za postojeću situaciju, prema mišljenju našeg sagovornika, je donošenje izmena Zakona o visokom obrazvanju. Radna grupa Univerziteta u Beogradu napravila je predlog izmena, koji će biti upućen svim državnim i privatnim univerzitetima na izjašnjavanje.
- Predlogom izmena zakona predviđeno je uvođenja sistema tri plus jedan plus jedan - ističe Avramović. - Posle usvajanja, treba da se napravi novi Nacionalni okvir kvalifikacija, kojim će biti tačno precizirano koje poslove mogu obavljati bačelori, diplomirani i masteri. Tako, recimo, ako neki završi tri godine prava i dobije stručni naziv pravnik znaće se da može da radi.