Posao traže sami

ČESTITAM, dobili ste posao! Čak 762.674 građana, koji u Srbiju kucaju na vrata poslodavaca, čeka da čuje ovu rečenicu. Među njima je 100.000 mladih koji traže svoje prvo zaposlenje.
Kako bi smanjila ove brojke, a našu zemlju sa vrha pomerila bar u donji deo liste koja pokazuje stopu nezaposlenosti, Vlada u ovu oblast uvodi novine. Kao prvi krupan korak donet je Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Iz budžeta je za stimulativne mere, za aktivno traženje posla, planirano da se ove godine izdvoji „parče“ od 3,5, a za naknade nezaposlenima 20 milijardi dinara.
U Zakonu se navodi da će građani bez posla primati novac tri meseca, ako imaju staž od jedne do pet godina. Oni kojima je u radnu knjižicu upisano od pet do 15 godina, imaju pravo na naknadu šest meseci. Za staž ostvaren u trajanju od 15 do 25 godina primaće pomoć devet meseci, a onima koji su radili više od 2,5 decenije, naknade će stizati godinu dana. U slučaju da otpuštenom radniku nedostaje do dve godine, do ispunjavanja jednog uslova za penziju, on će u tom periodu primati naknadu.
Isplata ovakve vrste pomoći nastavlja se za vreme dodatnog obrazovanja i obuke, porodiljskog ili odsustva radi nege deteta. Nezaposleni može tražiti da novac dobije odjednom, kao bi ga iskoristio za pronalaženje novog posla.
- Država želi da podstakne, stimuliše i ohrabri sve nezaposlene da se aktivno uključe u traženje posla, na osnovu usluga i programa koje im NSZ nudi - objašnjava Vladimir Ilić, direktor NSZ. - To se odnosi na obuke, prekvalifikacije, dokvalifikacije, subvencije za samozapošljavanje, subvencije za otvaranje novih radnih mesta, kao i da aktivno posećuju sajmove zapošljavanja. Nezaposleni će imati priliku da dođu do posla uz neophodno sopstveno angažovanje, jer NSZ nikoga ne može zaposliti, ali svakako može uložiti velike napore da kreira mere koje su usmerene ka rizičnim kategorijama stanovništva.
Prema novom zakonu, posle evidencije u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ova ustanova za korisnika traži posao, na osnovu njegovog obrazovanja, godinu dana. Posle tog roka odgovarajućim zaposlenjem smatra se i ono na nižem nivou stručne spreme u oblastima srodnim onima za koje se klijent školovao. Računa se i iskustvo nezaposlenog, ali i tržište koje diktira gde su radnici najpotrebniji.
Prvi put uvode se individualni planovi zapošljavanja. Njih zajednički kroje nezaposleni i Nacionalna služba za zapošljavanje. Tu će pisati šta bi zaposleni sve mogao da radi, šta želi, gde treba da traži posao...

VISOKE KAZNE
UKOLIKO prekrši prava nezaposlenih iz Zakona, Nacionalna služba za zapošljavanje može biti kažnjena od 200.000 do 800.000 dinara. Džep zaposlenog, za kojeg se utvrdi da je odgovoran, biće ispražnjen od deset do 50.000 dinara. Kažnjene, takođe, mogu biti i agencije za zapošljavanje iznosima od 200.000 do 600.000 dinara ako zapošljavaju, a nemaju dozvolu, traže posao maloletnicima ili ako im kadar nije stručno osposobljen.

REČNIK NOVOG ZAKONA
Nacionalni akcioni plan zapoŠljavanja - centralni instrument planiranja aktivne politike u toj oblasti, koji će služiti kao osnov za budžetsko planiranje u domenu zapošljavanja.
Akt o uČinku - utvrđuje se učinak koji NSZ treba da realizuje sprovođenjem programa i mera iz Akcionog plana.
Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuke za potrebe
tržišta rada, kojim se planira prekvalifikacija ili dokvalifikacija nezaposlenih za deficitarna zanimanja, radi povećanja stepena njihove zapošljivosti.
Individualni plan zapoŠljavanja - svaki nezaposleni mora da ima do isteka 90 dana od uvođenja u NSZ. Tim planom utvrđuje se na koji način će nezaposleni učestvovati u merama aktivne politike zapošljavanja.
NovČana naknada - iznosi 50 odsto od prosečne zarade nezaposlenog u poslednjih šest meseci, pri čemu ne može biti manja od 80 odsto, niti veća od 160 odsto minimalne zarade u Srbiji. Maksimalno trajanje prava na novčanu naknadu iznosi 12 meseci, a izuzetno do 24 meseca ako nezaposlenom nedostaje manje od dve godine do penzije.
Novi podsticaj za korisnike novČane naknade - osoba koja je korisnik novčane naknade najmanje tri meseca, a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, ima pravo na jednokratni podsticaj za zapošljavanje u visini od 30 odsto od ukupnog preostalog iznosa novčane naknade.
S. S. ROVČANIN

* * * * *

RADILI BI, ALI KOD KUĆE
KADA je nedavno firma u Obrenovcu raspisala konkurs za radno mesto za koje je bila neophodna diploma Pravnog fakulteta, nijedna osoba sa evidenije Nacionalne službe za zapošljavanje nije bila zainteresovana za ovaj posao. U ovoj beogradskoj opštini na Birou je bio samo jedan kandidat sa ovom strukom, koji nije imao položen pravosudni ispit, pa nije zadovoljio uslove konkursa. Iako u prestonici ima čak 3.227 nezaposlenih pravnika, niko od njih nije pristao da putuje do Obrenovca. Slična situacija dogodila se i u drugom gradu, kada je poslodavac u Pančevu tražio diplomiranog ekonomistu. U Beogradu ih na Birou ima 5.404, ali nijedan nije hteo da radi sa druge strane Dunava.
Tanja Bjelobrk, iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da su nezaposleni slabo pokretljivi, a da su posebno izbirljivi pravnici, ekonomisti i ostali visokoobrazovani kadar. Kada traže zaposlenje, pogled im ne dopire dalje od oboda Beograda, a retko se odluče i da rade u prigradskim opštinama poput Lazarevca, Mladenovca ili Barajeva. To znači da ne žele da putuju na posao, a o preseljenju zarad zaposlenja i ne pomišljaju.
- Trend je takav da oni koji su završili fakultete s kojima može da se dođe do posla ne nameravaju da putuju ni do Mladenovca - kaže Tanja Bjelobrk. - Radije čekaju svoju šansu u prestonici. Slično je i sa profesorima matematike, fizike i hemije, jer oni lakše dođu do posla, pa nemaju ni potrebe da se sele.
Zbog toga je školama u unutrašnjosti teško da pronađu upravo profesore tih predmeta. Naša sagovornica kaže da su lična percepcija i porodični status presudni kada se donose ovakve odluke. Sve zavisi od toga da li je kandidat u braku, da li ima decu, kakvi uslovi rada mu se nude. Presudno je, ipak, u većini slučajeva - primanje. Ukoliko je plata dobra, nezaposlenima lakše padaju i putovanje i preseljenje.     

DOKTORI PUTUJU
SITUACIJA sa doktorima medicine je malo drugačija, pa oni koji ne mogu da pronađu posao u Beogradu često putuju - objašnjava Tanja Bjelobrk. - Ni oni, međutim, ne bi pristali da rade u Leskovcu, Surdulici ili nekom gradu daleko od prestonice. Niže obrazovani i niskokvalifikovani radnici se lakše opredeljuju za preseljenje ili putovanje, jer su i njihovi poslovi uglavnom sezonski, pošto najčešće rade na građevini. I inženjeri mašinstva i građevine spremni su na migracije.
Z. RAKIĆ

* * * * * *

KRIZA NAGRIZA I MALTER
EKONOMSKA kriza smanjila je potražnju za građevinskim radnicima u Srbiji. Ponuda poslova na gradilištima u prestonici opala je za 50 odsto, u Valjevu i Leskovcu je potreba za sezonskim radnicima umanjena, dok su „lageri“ omladinskih zadruga u Vršcu, Novom Pazaru i Vranju prazni.
U omladinskoj zadruzi „Agronom“ iz Valjeva čekaju početak sezone poljoprivrednih radova.
- Do sada nijedan poslodavac nije sa nama kontaktirao - dodaju u ovoj zadruzi. - Nikad nije bila gora potražnja za radnom snagom. Za poslove koje smo ranije nudili, radnici su dobijali od 100 do 200 dinara po satu. Kako će sada plaćati dnevnice ne znamo. Ako želimo da uposlimo svoje članove, svakako ćemo morati da se prilagođavamo ekonomskim uslovima firmi. Za niskokvalifikovane radnike, pomoćnike, na građevini satnica je 200 dinara.
Za građevince trenutno nema posla ni u Leskovcu, kažu u omladinskoj zadruzi „Lesko plus“.
- Izbegavamo da poslujemo i sa malo onih građevinskih firmi koje nam se obrate, jer je bezbednost na gradilištima uglavnom loša, a često se dešava i da radnici ostanu „kratkih rukava“, ili da im zarađeni novac bude isplaćen sa velikim zakašnjenjem. Dnevno u Leskovcu na gradilištu može da se zaradi do 1.000 dinara. Ovde se srećemo i sa problemom da nam se više javljaju stariji sugrađani koji su ostali bez posla i spremni su da rade sve i svašta, međutim, poslodavci izbegavaju da ih angažuju. Dok su mladi izbirljivi, iako je kriza, i uglavnom su zainteresovani da rade razne promocije.
U većini beogradskih omladinskih zadruga ponuda sezonskih pomoćnih poslova je u punom jeku, ali za „fizikalce“ na građevini - oskudna. U „Tragu“ kažu da „naleti“ poneki posao za ispomoć majstorima i da se za takve poslove dnevno plaća 2.000 dinara. U „Satu“ je potreba za dunđerima i njihovim šegrtima standardna, a dnevna zarada, po novom cenovniku koji je na snazi od 1. februara, iznosi 2.944 dinara. Međutim, većina poslodavaca nije u mogućnosti da ga ispoštuje.
Iako su građevinske aktivnosti u Srbiji sporadično prisutne, novih poslova uglavnom nema, već se privode kraju započeti radovi.     

“VUKOVCI“
TOKOM prošle godine „ugašeno“ je oko 2.000 građevinskih preduzeća, a bez posla je ostalo više od 20.000 zaposlenih. Procene Privredne komore Srbije su da bi zbog sve manje novih investicija, u ovoj godini građevinska preduzeća mogla da prepolove broj radnika. Sve manje su upošljeni i „vukovci“, fizikalci koji kada bi imali osiguran posao svakog dana, dobro bi zarađivali. Nadnica za majstora, KV zidara, tesara, armirača kreće se od 25 do 30 evra, ali oni pristaju da rade i za manje. Fizikalci za kopanje kanala, nošenje peska, cementa i šuta, mešanje maltera, mogu da dobiju od 10 do 15 evra.
N. V. BRKOVIĆ

* * * * * *
ČITKO I BEZ ULEPŠAVANJA
Biografija (CV, Resume) treba da predstavi kandidata u najboljem svetlu, na koncizan i lepo struktuiran način. Ona ne bi trebalo da bude duža od dve A4 strane. Ako se šalje poštom, treba je odštampati na čisto belom papiru. Biografija se piše slovima Arial ili Times Nenj Roman, a veličina slova bi trebalo da bude između 10 i 12, ali nikako iznad 12, jer prevelika slova ostavljaju loš utisak. Biografiju ne treba pisati kompletno velikim slovima, niti koristiti šarena slova ili previše podvučenih i iskošenih slova. Sve ovo doprinosi nepreglednosti i neozbiljnosti biografije.
Uz biografiju, treba poslati i propratno pismo, čak i ako nije naznačeno da je ono potrebno. Ono upoznaje čitaoca sa biografijom i upućuje na njene važne delove. Kandidat treba da se potrudi da CV odaje izgled uredne i obrazovane osobe. Sama biografija bi, po nekim idealnim standardima, trebalo da sadrži lične podatke, obrazovanje, radno iskustvo, nagrade koje osoba koja konkuriše poseduje, relevantne kurseve i seminare, znanje stranih jezika i rada na računaru, lične osobine, hobije i ostale napomene.
Među ličnim podacima u biografiji treba navesti ime i prezime, datum rođenja, adresu stanovanja, i-mejl, telefon i državljanstvo. Nemojte se truditi da ulepšavate tekst različitim tipovima slova, crtežima, animacijama i slično. Jedino morate obratiti pažnju da ime i prezime bude napisano fontom koji je veličine ostalog teksta, kako bi čitalac jasno mogao da vidi čija je to biografija. U nivou dela sa ličnim podacima, sa desne strane, možete uneti fotografiju. Svrha unošenja fotografije je da, posle intervjua, poslodavac lakše poveže utisak iz biografije sa utiskom sa intervjua. Fotografija treba da bude manjih dimenzija, sličnih fotografiji iz lične karte. Nikako ne treba slati sliku kao poseban fajl, kao ni fotografiju na kojoj ne izgledate ozbiljno i profesionalno.     
Branislav Jovanović, poslovi.infostud.com